петак, 22. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Црна Гора – сићушна земља која пркоси Путину
Савремени свет

Црна Гора – сићушна земља која пркоси Путину

PDF Штампа Ел. пошта
Хуан Диего Кесада   
субота, 06. мај 2017.

Русија је претрпела озбиљан неуспех на Балкану, након што је последњих година успешно проширила свој утицај у региону. Црна Гора – сићушна земља са једва 650 хиљада становника, одобрила је своје приступање НАТО-у, упркос неуспелим намерама Москве, једног од њених историјских савезника, да је одржи неутралном. Нови члан приступа клубу који је пре мање од 20 година бомбардовао његову територију током косовског рата. Ради се о једном енергичном затварању врата прошлости, у земљи где је још увек присутна озлојеђеност из последњег европског сукоба.

За улазак, који ће се формализовати крајем маја, гласало је у петак, у црногорском парламенту, 46 од 81 посланика, већином из странке на власти. Главнина опозиције, која је захтевала референдум, бојкотовала је гласање и организовала је протест испред скупштине, подржана пре свега проруским и просрпским партијама. Демонстранти су запалили заставе НАТО-а и оптужили Алијансу да је „терористичка организација“ која је раније напала њихову земљу.

Војни допринос Црне Горе својим новим савезницима није импресиван – има две хиљаде војника – много мање делотворних и не много боље наоружаних од полиције у једном осредњем шпанском граду. Ипак, са картом у руци, види се, да реч је о мајсторском потезу. Алијанса ће контролисати целокупну јадранску обалу, од Словеније до Грчке, што има важне последице за безбедност на Медитерану и на југу Европе. Поред тога, преузима главну луку државе – Котор – за којим Руси одавно чезну због његовог привилегованог положаја када је реч о контроли поморског саобраћаја.

Покушај државног удара

Како се и очекивало, Русија је изразила жаљење због одлуке. Портпаролка министарства спољних послова Марија Захарова, рекла је, да се ради о ,,усиљеном уласку“ који скреће пажњу на политичку и војну ситуацију у Европи. ,,Реализован је без узимања у обзир мишљења грађана“ пожалила се. Има и оних који мисле да је влада Владимира Путина покушала да промени курс Црне Горе (13 хиљада квадратних километара) не само речима. У новембру прошле године, јавни тужилац Миливоје Катнић је изјавио, да је привођењем двадесетак особа спречен покушај државног удара који је укључивао и ликвидацију премијера Мила Ђукановића.

Тужилац је тврдио, да су двојица руских националиста све испланирали, мада то не доказује нужно и да је Москва стајала иза оног што се догодило. Откриће, било да је делимично или сасвим поуздано, пре је показало нестабилност земље.

Тим Џуда тврди, да је одлука Црне Горе одговар на потребу да се осигура од страног мешања, у овом случају Србије, не Русије. Најугледнији аналитичар за Балкан објашњава телефонски, да добар део оних који се противе уласку у НАТО јесу српски националисти, који су се такође противили независности 2006. године. Не желе да прођу као у Украјини са Русијом. Управо сада, Србија није претња за њих, али ко зна шта ће да буде за десет година“, додаје Џуда.

Како год, Русија неће у потпуности прекинути своје односе са Црном Гором. Русима није потребна виза за ову земљу, и масовно летују на њеним плажама, где су навелико инвестирали у некретнине. Борха Ласерас директор мадридске канцеларије Европског савета за спољне односе (European Council on Foreign Relations) смара, да се руска стратегија базира на истицању декаденције Европе, и подстицању несугласица из рата. Али, ако се балкански лидери одлуче за придруживање Европи, план ће се променити. „Руси ће наставити да одржавају важне везе са елитама ових земаља, попут Црне Горе, и покушаће да утичу у Европи, изнутра, из система, попут Тројанског коња“, завршава Ласерас.

Ел Паис

Превео са шпанског: Небојша Вуковић

Извор: http://internacional.elpais.com/internacional

/2017/05/01/actualidad/

1493668471_818005.html

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер