CАД и Индија помажу Вијетнаму да победи Кину

(Правда.ру, 14.7.2011)

Вијетнам није остао усамљен у територијалном спору са Кином, који се све више распламсава. У најскоријем времену, у Јужно Кинеско море ће упловити индијски ратни бродови. Ради се о групи разарача УРО (диригована ракетна одбрана).

Али, ни то још није све: крајем јуна, из Делхија су долазила саопштења да индијска војнопоморска флота намерава да озбиљно уђе и остане у Јужном Кинеском мору на дуже време. Индијска страна рачуна на то да тамо успостави своје стално војно присуство.

Према званичној верзији владе Индије, "испуњењем тог задатка, ратна морнарица Индије ће играти знатно приметнију улогу у региону Југоисточне Азије, кроз који пролазе стратешке поморске линије".

На тај начин, Индија – као један од главних конкурената Кине у том региону – има намеру да омете далекосежне планове Кине да шири сферу свог утицаја. Није никаква тајна да Кина намерава да успостави потпуну контролу над свим острвима у Јужном Кинеском мору.

Тренутно, она контролише Парацелска острва, која је 1974. отела од Јужног Вијетнама, као и мањи део архипелага Спретли. Заоштреност [територијалног] спора се не тумачи само важношћу поморских путева из Тихог у Индијски океан, него и богатством биоресусрса Јужног Кинеског мора, као и великим резервама угљеводоника на дну.

Конкретно – Вијетнам пружа индијским војним бродовима могућност укотвљавања у војнопоморским базама Нхатранег и Халонг. Уз то, Индија нуди Вијетнаму помоћ за повећање његове војнопоморске силе изградњом бродова и обуком вијетнамских ратних помораца.

Ствар је у томе да Ханој није у стању да се самостално одупире кинеском притиску на мору. То су на очигледан начин показала догађања из 1988, када је Кинезима пошло за руком да окупирају део архипелага Спретли и да извојују убедљиву војну победу над вијетнамском ратном морнарицом.

Од тада, разлика у моћи ратних морнарица Кине и Вијетнама је умногостручена, и то на штету Вијетнама. Пре неколико година, вијетнамско руководство је предузело мере да се та разлика смањи. Конкретно: купили су у Русији шест дизел подморница. Али, њихово присуство није могло да заустави Кинезе који имају далеко моћнију војнопоморску силу.

И током последњих пола године, Кина активно показује своје мишиће – не само Вијетнамцима, него и Филипинцима – који такође имају претензије на део архипелага Спретли. Територијални спор се толико усијао, да се Манила обратила за помоћ Вашингтону, а и сама је покушала да са Вијетнамом оформи заједнички фронт због супротстављања "кинеској претњи".

Иначе, војнопоморска флота Кине данас дефинитивно превазилази војнопоморске флоте Вијетнама и Филипина узете заједно, и у случају ратног сукоба шансе Маниле и Ханоја на мору су минималне.

У последње време, значајно су порасле шансе за такав сценарио. Крајем маја су затегнутости на линијама Кина-Вијетнам и Кина-Филипини знатно повећана. Све стране су у проблематичну област упутиле допунске војнопоморске снаге. Вијетнамски премијер Нгујен Тан Зунг је у вези с тим, 14. јуна, издао декрет о распореду мобилизације морнара у случају даљег заоштравања конфликта са Кином.

Уосталом, Кина се – с обзиром на стање снага – тога уопште не плаши и демонстрира решеност да успостави потпуну контролу над архипелагом Спретли. Допунски импулс томе дају и високе светске процене вредности угљоводоника с једне стране, као и одсуство напретка у руско-кинеским преговорима о цени за гас – с друге стране.

Заиста, успостављање потпуне кинеске контроле над острвима Јужног Кинеског мора ствара огромне проблеме земљама Јужне и Југоисточне Азије. Чак и у Индонезији, да и не говоримо о Малезији и Филипинима, расту страховања да Кина може искористити архипелаг Спретли као базу за скок у земље јужних мора.

Што се тиче Индије, нарастајућа кинеска експанзија у том региону изазива тако оштро индијско противљење и из другог разлога. Јер – недавно је њен противник, Пакистан, одлучио да Кини пружи војнопоморску базу на својој обали. У случају даљег јачања Кине у Јужном Кинеском мору, Индија би ризиковала да се нађе у крајње неповољној стратешкој позицији.

Али, када већ говоримо о гужви изазваној кинеском активношћу, не смемо заборављати ни на "певача иза кулиса": САД играју итекако битну улогу у формирању антикинеског савеза уз учешће Индије.

На пример – још од децембра 2007. утицајни амерички државни функционери, укључујући и шефа ЦИА, редовно путују у тај исти Вијетнам. Под условима нарастајућих претњи од стране Кине, Вијетнам и САД показују намере да забораве некадашње узајамне увреде. То још једном подвлачи да ће, с обзиром на очекивану војну демонстрацију Индије, вијетнамским обалама доћи и амерички војни бродови.

Они се неће ограничити само "посетама из учтивости", него ће у вијетнамским водама имати маневре. Разумљиво – то је већ изазвало нервозну реакцију Кине, која је позвала САД "да се не меша у територијалне спорове у Јужном Кинеском мору". Међутим, тешко да ће тај узвик уплашити Американце, који ће паралелно са појачаном кинеском активношћу у том региону само повећавати своје мере да је ограниче. У супротном случају – уступиће Кинезима стратешки и геополитички важну територију.

Превод с руског: Василије Клефтакис