Bundestag i BND različito o obaranju malezijskog aviona nad Ukrajinom

Osmog oktobra predsednik BND Gerhard Šindler, istupajući pred parlamentarnom komisijom, izjavio je da njegova obaveštajna služba raspolaže dokazima da proruski separatisti snose odgovornost za obaranje malezijskog „boinga“ na istoku Ukrajine. Navodno, postoje fotografije i snimci sa sputnjikâ koji potvrđuju da je on bio pogođen sistemom „Buk”. O tome obaveštava nedeljnik Špigl od 20. oktobra.

Ali, novi podaci o katastrofi opovrgavaju tu hipotezu. Pri tome, informacija je stigla odonud otkuda je niko nije očekivao – iz nemačkog Bundestaga. Na njegovom sajtu (http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/025/1802521.pdf) objavljen je memorandum s podacima o tome da avion MN17 nipošto nije bio oboren raketom „buk”, koju su lansirali „proruski separatisti”, kako je ranije tvrdio Zapad, već raketom protivavionsko-raketnog kompleksa S-125 (po klasifikaciji NATO — SA-3). To je stari sovjetski kompleks, koji je u Rusiji odavno izbačen iz naoružanja i zamenjen S-300. Istina, on do danas postoji u armijama bivšeg Saveza, uključujući Ukrajinu.

U modernizovanoj varijanti S-125 „pečora” još uvek se izvozi u niz inostranih zemalja. Kompleks poseduje dobre bojne karakteristike, za vreme rata u Jugoslaviji upravo njime je bio oboren hvaljeni američki nevidljivi avion F-117, što su SAD bile prinuđene da priznaju.

Ali, u kakvoj se vezi taj kompleks pominje u memorandumu Bundestaga? Ovaj osmostrani dokument s potpisom državnog sekretara (zamenika ministra) inostranih poslova Markusa Ederera nemačko MIP uputilo je u Bundestag još 5. septembra, iako je on bio objavljen nešto kasnije. Glasnih izjava za štampu tim povodom nije bilo. Očevidno, kako smatra nemački politikolog Kret Majer, da se ne bi privlačila preterana pažnja k dokumentu.

Faktički ovaj memorandum postao je iznuđeni odgovor spoljnopolitičkog resora Nemačke na traženje „leve partije” – vodeće opozicione snage zemlje. U vezi s katastrofom MN17 „levi” su se posebno interesovali kod vlade kakve podatke ona poseduje povodom okolnosti pada „boinga” na nebu iznad Donbasa?

Vlada je u odgovoru saopštila da raspolaže zapisima pregovora u vazduhu, ali da ne može da ih objavi bez saglasnosti Holandije, koja odgovara za istragu, ali je pri tome izjavila: „Kod federalne vlade nema potvrđenih podataka o tome da je MN17 bio oboren protivvazdušnom raketom” – iako je, kao što znamo, Zapad od samog početka jedinodušno tvrdio da je avion uništen „Buk”-om „proruskih separatista”.

Dalje je još interesantnije: u dokumentu se govori da su se 17. jula u vazdušnom prostoru Poljske i Rumunije nalazila dva obaveštajna aviona NATO-a AWACS, koji su pratili sve što se dešavalo u Ukrajini, između ostalog rad sistema PVO, uključujući njihove radare. Iz dokumenta sledi da su „oba aviona AWACS fiksirala signale sistema PVO, identifikovanog kao ZRK „zemlja-vazduh” SA-3, kao i signal od drugog radarskog uređaja koji nije mogao da bude identifikovan”.

Šta je SA-3, ne objašnjava se (i to jedva da je slučajno). Ipak, specijalistima je poznato da je SA-3 po klasifikaciji NATO – upravo ZRK S-125, a uopšte ne „buk”, na čijem korišćenju su zasnovane sve optužbe protiv Rusije, kao i falsifikati SBU, poput onog kojeg je drugog dana posle katastrofe na internet postavio ukrajinski ministar Avakov.

Uzgred, spolja kompleksi „buk” i S-125 apsolutno nisu slični. „Buk je samohodni uređaj, koji podseća na tenk. S-125 – ZRK učvršćen je na stacionarnom lafetu (kasnije se pojavila modifikacija na transporteru), obično s četiri rakete.

Njihovu suštinsku razliku zapadni SMI se trude da ne ističu. Na primer, nemački TV kanaln-tv saopštio je da je automatski raspoznajući signal od S-125 tobože moguće pobrkati s „bukom”. Istina, u samo jednom slučaju: ako kod „buka” nije aktiviran sistem radarskog navođenja na cilj. Prevodeći na jezik laika, to znači: ako puca bilo kuda, bez razlike.

Ipak, svaki vojnik će vam potvrditi da je bez korišćenja radara apsolutno nemoguće sa zemlje pogoditi cilj na visini od 10.000 metara. Iz svega toga nemački politikolog Kret Majer izvodi zaključak da saopštenje njegove vlade faktički opovrgava optužbe na adresu opolčenaca, koji su navodno „bukom” srušili MN17.

Do istog zaključka dolazi i deputat nemačkih „levih” Aleksander Noj: „Nema nikakvih dokaza, kako je i ko srušio MN17. Odgovor vlade oštro protivreči optužbama koje Nemačka i njeni zapadni partneri podižu protiv Rusije i protiv ustanika, koji su tobože srušili avion. Njih optužuju za to na osnovu divljih pretpostavki, predrasuda i pre svega političkih interesa uperenih protiv Rusije. Optužbe ne izdržavaju nikakvu kritiku s pravne tačke gledišta. I na osnovi tih nedokazanih prekora protiv Rusije se prihvataju sankcije”.

Pitanje je samo to, da li će poželeti da te nove podatke, objavljene na sajtu Bundestaga, „vide” u Vašingtonu, ili će pretpostaviti da ih ignorišu isto onako kao i apsolutno ubedljive fakte ruskog Genštaba, koje su ruska vojna lica iznela već treći dan posle tragedije.

Fakti ukazuju na to da tok istrage katastrofe „boinga” ne može da bude nazvan normalnim. Prethodna saopštenja eksperata opiru se na slike. Čak i sada, kada u Ukrajini vlada relativno vojno primirje, međunarodni eksperti ne žure na mesto pada aviona. Malezijski predstavnici ne isključuju da će istraga, možda, biti odložena do proleća sledeće godine. Šta tamo mogu da nađu eksperti posle snežne zime, ostaje samo da se nagađa.

Bez sumnje, u rejonu pada „boinga” – nakon što ga je ukrajinska armija tokom mesec i po dana podvrgavala granatiranju iz uređaja „grad” i „uragan” – moguće je pronaći šta god je potrebno. Ali, evo, odgovora na pitanje ruskog ministarstva odbrane, kakvi su ukrajinski raketni sistemi bili aktivirani tog dana i zašto je zapis pregovora ukrajinskih dispečera s ekipažom „boinga” do danas nedostupan, odgovora kao što nije bilo tako ga i nema. Izgleda da osim Rusije niko nije zainteresovan za otkrivanje istine.