Al Anbari vodi džihad u Libiji - "Kalifat" se širi

Nakon što je Pentagon prethodnih dana saopštio da je eliminisao vazdušnim napadom Abu Ali Anbarija, desnu ruku kalife Abu Bakr Al Bagdadija, usledili su prvo jedan demanti, a kasnije i vest prema kojoj se, sada broj dva "Islamske države", nalazi u Libiji sa namerom da proširi džihad. U Libiju pristižu hiljade boraca iz cele Afrike da udahnu novi život libijskoj provinciji kalifata.

Obaveštajni izvori Sjedinjenih Država koje citira Njujork tajms potvrđuju da je Al Anbari poslednjih nedelja stigao u Sirt zajedno sa drugim iračkim pukovnicima "Islamske države". Ovde bi trebalo da se formira jedna velika armija nakon što je uspostavljen šerijat u Sirtu, tvrđavi "Islamske države" u Libiji.

Al Anbari, takođe sa titulom emira, rukovodi velikim operacijama, dok su svakodnevne aktivnosti i održavanje javnog reda već poverene jednom valiji, guverneru saudijskog porekla, čiji identitet nije poznat.

Prema egipatskim obaveštajnim izvorima, u Sirtu su već aktivni islamski sudovi, razne zabrane i patrole na ulicama i javna pogubljenja kako bi se skršio svaki otpor. U međuvremenu, ovde se distribuira hrana i neophodne potrepštine prema već uobičajenoj praksi "Islamske države" kada ona osvoji jednu teritoriju.

Al Anbari, takođe sa titulom emira, rukovodi velikim operacijama, dok su svakodnevne aktivnosti i održavanje javnog reda već poverene jednom valiji, guverneru saudijskog porekla, čiji identitet nije poznat.

Međutim, strah izazivaju, pre svega, rulje vojnika Boko harama. Užasni nigerijski džihadisti, pod vođstvom Abubakara Šekaua, pošto je proglašen kalifat u oblasti Borno (u severnoj Nigeriji) i posejana smrt u centralnoj Africi, sada su došli u stotinama u Libiju kako bi rukovodili sektorom bezbednosti u Sirtu i uvećali stroj kalife.

Portret

Abu Ali Al Anbari, čije je pravo ime Kazem Rašid Al DŽaburi, jeste Iračanin, poreklom iz provincije Anbar, kao i uticajan član plemena DŽaburi. Bivši funkcioner iračkih službi u doba Sadama Huseina, a kasnije jedan od lidera Al Kaide u Iraku, Al Anbari je prvo bio imenovan za šefa ličnog obezbeđenja kalife Al Bagdadija. Dakle, bio je postavljen na čelo tajnih službi "Islamske države" zbog svog velikog vojnog iskustva. Kasnije je postao opunomoćenik u Siriji.

Ranjavanjem Al Bagdadija, 2015. godine, usled jednog bombardovanja, počela su govorkanja o promenama u rukovodstvu komandnog lanca Islamske države. 

Kao veteran iz bitaka u Faludži i Ramadiju protiv Amerikanaca, njegova uloga u velikom ratu na Bliskom istoku je brzo rasla. Uspon Al Anbarija, od običnog Sadamovog zvaničnika do visokih položaja u hijerarhiji "Islamske države", brzo ga je izbacio na prestižne pozicije, sve do toga da je sedeo pored takvih figura, kao što su Izet Ibrahim Al Duri, bivša desna ruka Sadama i lider Baas partije, sada van zakona, i do Abu Ahmeda Al Alvanija, unapređenog u šefa vojnog saveta "Islamske države" i vrlo bliskog kalifi.

Ranjavanjem Al Bagdadija 2015. godine usled jednog bombardovanja, počela su govorkanja o promenama u rukovodstvu komandnog lanca "Islamske države". Prema ovim otkrićima, Abu Ala Al Afri postao je naslednik kalife, pošto je bio zamenjen upravo Al Anbarijem kao opunomoćenikom u Siriji.

Sada otkrivamo da se Al Bagdadi ne samo oporavio od ranjavanja, između ostalog, slučaj koji je potvrđen samo delimično, već i da kontroliše direktno vojne operacije. Sa otpadanjem opcije vođstva Al Afrija,takođe proglašenog mrtvim zbog jednog bombardovanja džamije u Mosulu (takođe, i u ovom slučaju, vest nije potvrđena), Al Anbari je ponovo na vrhu i sada je postao ovlašćen da rukovodi novom provincijom kalifata u Libiji.

Al Anbari mora dakle da ponovi „pozitivno“ iskustvo iz Sirije, gde je kalifina desna ruka uspela u teškoj operaciji da nametne jako prisustvo islamske države na velikom delu teritorije, stvarajući od Rake drugu prestonicu, i osvajajući i spajajući teritorije pod njihovom kontrolom između Sirije i Iraka.

Američka verzija

Dok je kalifa poslednjih nedelja dovršavao vlastite ekspanzionističke ciljeve ka Libiji i okrenuo se pojačavanju enklave u Sirtu, koja je područje vrlo bogato naftom, ništa se nije promenilo u vojnoj strategiji Zapada. Pentagon, koji je uveravao da je likvidirao Al Anbarija sa jednim napadom dronova, prošlog trinaestog novembra sada planira ko zna već koju kampanju bombardovanja sa visine libijskih obala.

Međutim, avioni, kao i dronovi, sami po sebi nisu dovoljni da se porazi neprijatelj kao što je "Islamska država" i rat u Siriji je to demonstrirao. Potrebna je jedna saveznička sila koja je pouzdana na terenu, i koja bi bila podržana sa visine vazdušnom ofanzivom. 

Zasad sve indicije upućuju na generala Haftara, enigmatičnu pojavu, kao i predstavnika vlade u Tobruku, koju međunarodna zajednica smatra za jedinu legitimnu vlast u Libiji. Haftar do sada nije bio u stanju da zaustavi milicije Tripolija, niti džihadiste "Islamske države". Jedino što je uspeo jeste da zahladi odnose između dve rivalske vlade, one u Tobruku nad čijim oružanim snagama komanduje, i vlade u Tripoliju.

Ali zasad treba se boriti skupa sa onim koga imate. I u Libiji to je Haftar koji ima pravu vojsku i koji diktira diplomatsku strategiju Tobruka, uključujući poslednje optužbe za ulaženje u libijske teritorijalne vode usmerene ka italijanskoj mornarici. 

Regularna libijska vojska kojom komanduje Haftar dobro je naoružana, ali ne baš i organizovana, i ima slabu volju za borbu. Nju čini više od 35 brigada od kojih su neke višenamenske, a neke stajaće. Haftar je vodio libijske trupe u ratu u Čadu, a kasnije je odbio da se povinuje Gadafijevom naređenju da okrivi za poraz vlastite vojnike. 

Kasnije je emigrirao u Sjedinjene Države, gde je uzeo u najam jednu vilu na reci Potomak, koja je vrlo blizu CIA, kao i Stejt departmenta, što dovoljno govori o njegovim odnosima sa Vašingtonom. 

Šta da se radi u Libiji?

Ako je "Islamska država" uspela da se razgrana tako duboko u Libiji, to je sigurno zbog političkog i institucionalnog vakuuma koji se stvorio u postrevolucionarnoj fazi. Ako Libijci nisu u stanju da na ovu pretnju odgovore sami, neko drugi moraće da spreči da se posle Sirta u Libiji pojave nove Rake i da se kalifat proširi.

Ključ za promenu situacije u ovom trenutku je samo Egipat Abdel Fataha Al Sisija, koji je jemac za Haftara u vojnoj strategiji koju za sada podržava Zapad, i gde Italija ima pre svega ulogu diplomatskog mosta.  

Ključ za promenu situacije u ovom trenutku je samo Egipat Abdel Fataha Al Sisija, koji je jemac za Haftara u vojnoj strategiji koju zasad podržava Zapad, i gde Italija ima pre svega ulogu diplomatskog mosta. Ali sam Egipat je ugrožen od destabilizujuće strategije "Islamske države", i da se zaustavi džihadizam, biće potrebno mnogo više. Dronovi Vašingtona, na primer, nisu dovoljni. 

Ideja da se svega 400 km od naše obale rađa jedna provincija kalifata ne sluti na svetlu budućnost Libije. Rat se sad već definitivno ukorenio čak i ovde, i krivica je takođe Bernardina Leonija i Ujedinjenih nacija jer su nesposobne da protumanje sadašnjost i da zaustave raspad Libije. 

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://www.panorama.it/news/oltrefrontiera/al-anbari-

luomo-del-califfo-per-espandere-la-jihad-in-libia/