Један од одговора на захтеве савременог света јесте успостављање светског управитељства, заправо неке врсте светске владе која је надлежна за решавање међународних проблема. Ова форма владавине не захтева светску државу па тако и не нарушава суверенитет националних држава. 

Таква „незахвалност“ коју је ирски народ показао према европским политичким елитама могла би се нама у Британији учинити сасвим природном, пошто се она тако блиско подудара са осећањима већине људи овде. 

Иако географски, културно, етнички и верски далеко од бивше Југославије, Ирак је, као и Босна, вештачка држава са много етничких подела. Баш као и у Босни, политички исправни Западни доброчинитељи желели би јачу централну власт у Ираку.

Напад на Иран може само одложити америчке проблеме јер је платни дефицит САД 2007. достигао билион долара и већи је од дефицита свих осталих држава заједно. Чим долар изгуби статус резервне светске валуте, биће то крај САД у њиховом садашњем виду.

Широко распрострањено уверење о Европској Униј и као мултикултурној заједници, насталој на темељима антифашизма, суштински је супротна пројекту Трећег Рајха и нацистичке Немачке, са којима нема ничег заједничког. Видећемо да то није баш у потпуности тачно.

Кина је велики играч када су у питању Иран и Северна Кореја, и Кинези брину да ће нови притисци ускоро стићи из Вашингтона у вези са обе ствари. Свакако су у праву што се тиче Ирана, а лако би могли да буду у праву и у вези са Северном Корејом.

Дакле, уколико Ирци буду гласали против, онда споразум неће ступити на снагу бар неко време. Међутим, уколико поклекну пред силном пропагандом у корист споразума и гласају да буде прихваћен, онда ће судбина националних држава бити запечаћена, а оне неповратно отићи у пропаст.

Не постоји чланица Европске уније у којој је проблем признања једностраног проглашења независности Косова постало тако значајно питање унутрашње политике, као што је то случај у Словачкој. Нигде у Европској унији, противници признања и независности нису тако гласни у осуди.