Американци су упрли очи у Грчку, питајући се да ли ће њена судбина постати и њихова: старење становништва, ниска продуктивност и привредни раст, корумпирана влада, пренадувана овлашћења и политичка парализа – и на крају банкрот.

Са вашингтонске тачке гледишта, понашање Турске као савезника, према ирачкој политици, није било за поштовање. Са Анкарине тачке гледишта, политика САД према Ираку је трапава и поткопава турске интересе.

Активност и самосталност Анкаре у међународним пословима повећавају се не по данима, већ сатима. Управо ће „турски гамбит“ у овој години заиграти Москва, Вашингтон и Брисел. И шансе Русије у тој игри су и најизгледније.

Споразум који су потписали председници Русије и Украјине у Харкову 21. априла, представља одговор две велике државе Источне Европе на изазове светске финансијске кризе, али и симболичну преломну тачку која је означила почетак заокрета.

У основи процеса je потпуна зависност бугарских Турака од локалних власти и лидера повезаних са турским специјалним службама, исламских проповедника и емисара многобројних турских фондова.

После погибије дела представника пољске политичке врхушке у авионској катастрофи код Смоленска поставља се логично питање: шта даље? У ком ће правцу окренути Пољска, вођена новом елитом?

Споразум СТАРТ III неће умањити одбрамбену способност САД и Русије. Поставља се питање да ли је ово умирило одређене интересне кругове у САД који су изразили забринутост због наводног слабљења америчких одбрамбених потенцијала.

Пи-ар кампања у циљу хероизације улоге председника САД почела је пре годину дана, у Прагу. То што је одлучено да се догађај одигра у Прагу, а не у Москви или Вашингтону, дало је повода америчким експертима да проћаскају о испразним шатл-летовима председника.

Осмог априла премијер Русије Путин је изјавио да ће Русија пружати народу Киргизије хуманитарну помоћ и позвао на смиривање стања. По речима Путина, главни разлог за пад Бакијева је тај што он није из руковођења свог претходника извукао поуке и што је руководио земљом „породично“.

Читав свет пун конфликата које су Америкаци организовали, или у које се по својој месијанској природи мешају, даје простор да се заради на туђој несрећи – све у име демократије и ,,америчких вредности.” Простори бивше Југославије наравно нису били заобиђени.