У упутствима, којима се Запад служи за дестабилизацију и унистење Русије, каже се да ,,режим у Русији мора да буде персонализован као корумпиран и тада ће против њега бити подигнута револуција, слична онима које су претвориле арапски исток у крваву кашу.

 Позивамо међународну заједницу да се хитно супротстави даљем прогону хришћана са Блиског истока. Дижући свој глас у заштиту прогоњених хришћана, саосећамо и са страдањем припадника других религијских традиција, који су такође жртве грађанског рата, хаоса и терористичког насиља.

Епохални сусрет два поглавара, заједно са Кастром, има међутим, још дубље и далекосежније узроке и последице. Што се тиче узрока, пре свега, то је чињеница да савремено хришћанство није угрожено само од екстремног исламизма већ често управо унутар и од стране „хришћанског света“.

Али, обновљени загрљај са Израелом захтева одређене уступке, јер Израелци знају да су у једној јакој позицији, док је Турска скоро изолована. Анкара ће морати, пре свега, да преиспита повлашћене односе које је до сада имала са врхом Хамаса.

Неконтролисани прилив избеглица са Блиског истока и из Африке срушио је де факто један од основа интеграције у ЕУ – Шенгенски споразум. Нефункционална еврозона је у тешкој егзистенционалној кризи. То су два пројекта ЕУ који се сматрају међу најважнијим за интеграцију у ЕУ и она су снажно уздрмана и дубоко нагрижена изнутра.

Саудијска Арабија, Египат и Иран прве су државе које је у 2016. години посетио кинески председник Си Ђинпинг. Кинеска политика подстиче развој и подизање животног стандарда, без исцрпљивања ресурса и богатства региона.

Сада када је начињен преседан у случају Украјине (након њеног одбијања да сервисира свој суверени дуг према Русији), то може охрабрити земље у развоју да „заврну“ своје кинеске кредиторе. Након тога би се могла очекивати ерупција конфликта између Кине и њених дужника - земаља у развоју.

Домаћа друштвена наука, стајала је, и без обзира на политички ангажоване нападе присталица концепције конструктивизма, у многоме стоји и даље на дефиницији нације коју је својевремено формулисао Стаљин.

Није јасно да ли се америчка економија може обновити. Да би се то догодило економија САД би морала да се подвргне поновној регулацији финансијског система и да врати назад занимања која је извезла у стране земље.

Након овог Ердогановог преокрета, Русија је била приморана да други пут за годину дана преиспитује своје стратешке енергетске пројекте на Балкану, и да се поново окрене према бирократизованој и „несувереној“ Европској унији.