Žuta bajka

Bilo je to u nekoj zemlji čuda na brdovitom Balkanu,
Mnogi su verovali u bajku o boljem životu u evropskom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji gladnih na brdovitom Balkanu,
Verovali su da će ih Evropa nahraniti u jednom danu.

Verovali su u Šengen beli,
Bili su gladni i laži su jeli,
Krčala su im ta prazna creva.
Al' nije to važno kada se sneva,
I kada život neće da čeka,
Da bude dostojan gladnog čoveka.

Bilo je to u nekoj zemlji gluvih, na brdovitom Balkanu,
Gde nisu čuli istinu kako vrišti u svakom danu.
Bilo je to u zemlji Te Ve šema,
Gde je sve lepo i nema problema.

Bilo je to u zemlji čuda, gde su imali oči, a bili slepi,
Gde život je bedan, ali obećavaju da doći će onaj lepi,
Gde ima krize, ali je to naša šansa,
Da sa Evropom se učvrsti romansa.

Bilo je to u nekoj zemlji koja je bila sve manja,
I koja je bila sve manja što se više klanja.
Bilo je to u zemlji gde su nekad živeli heroji,
A sada se svako svoje senke boji.

Bilo je to u zemlji zombija i ameba,
Lepog života, iz kontejnera hleba,
Haške pravde i pobijenih beba,
Zbog Evrope sve to zaboraviti treba.

Pravdu su tražili, prste sekli.
Što ih je tištalo, to su rekli.
I bilo je to čudo od tri dana kraće,
Jer važnije su parade tople braće.

Bilo je to u zemlji sa četiri stuba,
Kad zemlja je već pala preko ruba.
Bilo je to u zemlji prezaduženih i kredita,
Demokratije, tranzicije i neizbežnog mita.

Bilo je to u zemlji socijalno odgovorne Vlade
Gde milijarde nestaju, a samo sirotinja krade
Bilo je to u zemlji bratstva – ambasadora, vođa i tajkuna
Gde kada kap prelije čašu, bukne buna.

I sve nestane u jednom danu.