U kandžama šengenskog nesporazuma

(Kurir, 20.12.2009)

Ah, prokletstvo! Izgleda da ćemo sad stvarno morati da putujemo po Evropi. Blaženi behu dani u kojima smo imali to divno opravdanje za ostajanje kod kuće. Jao, samo nam je još to trebalo!

Iako nas trijumfalno ubediše kako je za prolaz preko šengenskih zidina potrebna samo ta crvena knjižica, nadžak-carinici će vas tretirati kao stoku, tražiće vam razne papire i uverenja koja su bila potrebna i za staru dobru vizu. Razbacivaće vam garderobu, izvrtaće vam neseser na pod, skidati vas do gole kože, ubeđivati kako niste vi u pasošu već neki vaš brat blizanac. Zucnete li samo, evo vas brže otud nego odovud.

A koliko tek para treba da se pukne! Recimo, ovi krš letovi koji šatro koštaju 19 evra na neki volšeban način uvek dobiju još jednu nulu. A tamo, čim se uhvatite za vrata taksija, to vam dođe 40 evra, kako otvorite jelovnik, to vam je 60 evra, samo zakoračite u foaje najbednijeg hotela, i ostajete bez 80 evrića. Javićete se porodici da ste nekako stigli i roming će vam proždrati čitavo malo bogatstvo. Okrenete li još nekoliko puta, ode pola plate. Samo što ubacite karticu u bankomat, uzeće vam desetak evra za proviziju. Maštaćete o dvoguznom plastičnom pivu za 120 dinara, a za cigare će vas odrati bar trostruko više no ovde. I tada ćete od silnog stresa doživeti naglu potrebu za toaletom. Ko za inat, nigde WC, a da se vratite u onaj fensi restoran, ne ide. I tako, taman što ćete se iza nekog žbuna uhvatiti za rajsferšlus, policajac će pisati kaznu – minimum 135 evra.

I domoroci će biti suzdržani, lažno ljubazni i robotski hladni. Vaš kržljavi engleski razumeće malo ko, a površna znanja francuskog, nemačkog ili retoromanskog možete da okačite galskom petlu o kljun. Zato nam iz čiste pakosti i nisu ukinuli vizu za Veliku Britaniju, gde biste možda i uboli koju reč!

Ono malo para što vam ostane, olakšaće vam najbolji džeparoši sveta, kojih je na hiljade baš u gradovima koje biste da posetite. Ne čudite se ako vas neki Rumun spretno zvekne gvozdenom šipkom umotanom u novine, a onda, dok vam pomaže (jer ste se kao onesvestili), oladi sva dokumenta, novac, lančić, burmu, cipele, gaće...

Zalutate li tako opelješeni i obezgaćeni u kakvu mračnu ulicu evropskih metropola, možete se suočiti s raznim iskušenjima. Droga na svakom uglu, pederi, trandže i kurve se slobodno šetaju. Moja bivša koja živi u Holandiji klela mi se da je srela čuvenog lidera jedne manjinske stranke našminkanog i izbrijanih nogu kako šeta u miniću držeći se za ruku s jednim sveštenikom SPC.

I pored svega toga, taj zavodljivi šarm zapadne Evrope, uticaće tako da ćete, kada se vratite u svoj siguran i udoban zavičaj, početi da zakerate kako je tamo sve bolje. Pašćete u depresiju, odsustvovaćete s posla, pokušaćete samoubistvo, s nestrpljenjem ćete čekati „Peščanik“, učlanićete se u LDP!

Srećom pa će sadašnji ministar policije na vreme preneti koalicionim partnerima nekadašnja iskustva njegove stranke sa uvođenjem viza. Tako da će, kad đavo bude odneo šalu, na opšte oduševljenje i olakšanje viza biti vraćena. Jedva čekam! Ma, kakav crni beli šengen...