Srpska Kasandra

Političke prilike i sam život u Srbiji doista imaju neke elemente loše latinoameričke sapunice. Sam pogled na stranke koje čine vladajuću većinu podseća na klasičan i nikad prevaziđen rasplet jedne duge i otužne priče koja je oduvek pretila da će imati ovako patetičan kraj.

Brak

Posle niza godina bespoštedne mržnje, prozivki i najbezočnijih uvreda, pa čak i međusobnih optužbi za ubistva, dve zavađene strane postižu dogovor uprkos brojnim nesuglasicama u „prošlosti“ i, kao u svakoj lošoj melodrami, odluče da provedu ostatak života zajedno. Svekrva i snaha hitaju jedna ka drugoj srećne, razdragane, već zaboravivši pakosti koje su jedna drugoj učinile. Otac mladića konačno prihvata jadnu i siromašnu devojku i blagosiljajući taj brak, uvodi je u društvo dostojnih i plemenitih, gotovo, dama.

Govorim, naravno, o braku Demokratske stranke (sa dodacima) i Socijalističke partije Srbije. Jedino ostaje nejasan identitet matičara.

Ovo svečano i dugo iščekivano veselje dogodilo se nakon prevremenih parlamentarnih izbora u maju 2008, kada je mladoženja, besno poručivši ostalim pretendentima da je mlada njemu obećana, ozvaničio zaruke sa SPS-om, pri tom obećavši da se mladin miraz više neće uzimati u obzir, i da je SPS sada član humanitarnog udruženja "demokratske i proevropske stranke", sedište Njujork, Ulica Soroševih fondova br. 17.

Razume se da je gospodin Pendrek ponudu oberučke prihvatio. Ne postaje se svaki dan od druga gospodin. Naročito ako si imao tako istaknutog ideološkog oca. Naravno, drugi razlog je Pendrekov strah da ne završi kao usedelica i ne šeta tuđe mačke. U tom nastojanju je svakako uspeo. Zaista, teško da iko više pominje mladinog grešnog oca. Stiče se utisak da je i sam drug Pendrek prošao kroz takav duhovni i mentalni preobražaj da se svog bivšeg predsednika nikako ne može setiti. Kažu da ni fotografije ne pomažu, uvek se razbesni iz nepoznatih razloga. Mora da je u pitanju razdražljivost usled podsećanja na veliki gubitak.

Zaista, njegova amnezija je postala skoro ozbiljna koliko i Predsednikova. Zamislite, kada su čuveni Slobin kofer doneli iz Haga, ministar Pendrek nije želeo ni da ga dodirne. Imao je, kažu, loša iskustva sa koferima još od „afere Kofer“. Uvek se ispostavi da jadnik mora da objašnjava da je kofer zamenio sa lokalnim tajkunom na putu ka aerodromu. Dešava se i to. Elem, bol i tugu za pokojnim predsednikom utapa u redovnom druženju sa sadašnjim predsednikom. Obojica, kažu, često vežbaju okretne igre. Još kažu da drug Predsednik može naglo da promeni stranu pa počne da igra ulevo. Ili udesno, već po potrebi. Važno je samo da se vrti. Sada je, kažu, na levoj nozi. Desni oslonac u vidu ministra inostranih poslova polako popušta.

Tabloidi

Kao i u svakom medijski propraćenom braku dvoje važnih, istaknutih osoba, važnu ulogu igraju njihovi intervjui, opanjkavanja, prevare i napadi na moguće suparnike.

Kako bi uverili građanstvo da nema mesta brizi zbog sve većeg porasta nasilja u Srbiji, vlastodržci nas uveravaju u borbenu gotovost srpske vojske. Jadne su vehabije kada Srbiju brani takva vojska! Ministri i predsednik uveravaju građanstvo da mesta brizi nema, da je borbena gotovost na maksimumu i da je država sigurna. Slažem se. Nisu precizirali samo o kojoj se državi radi. Na ovu izjavu, pojedini generali su, priča se, dali duhovitu opasku da ako je ovo stanje zadovoljavajuće, ne bi bilo zgoreg razmisliti o montažnim vojnim objektima koji bi se izgradili uz granicu. Isplatljivije je u slučaju taktičkog povlačenja. Valja sve izmestiti u Beograd. Tu ćemo granicu valjda odbraniti.

Nažalost, vremenom je ljubavna strast prestala, ali je ostalo duboko poštovanje i saradnja. Mladoženja je, kažu, pažnju usmerio na mladu devojku, novopridošlicu u selu, koja je naprečac osvojila njegovo ogromno, velikodušno srce. U tešku je situaciju doveden mladoženja – šta da čini? Naime, devojka koja mu je zapala za oko je ćerka poznatog „mračnjaka“ i „izolacioniste“. Pitanje je kako bi javnost prihvatila ovakvu vezu. Srećom, pa je nepoznati matičar devojku učinio bogatom udavačom. Od tada, svi se utrkuju u hvalospevima mladoj lepotici. Mnogima nije pravo- zar nakon svega, zar nakon svih borbi sa njenim ocem Predsednik sada želi da je primi u svoje veliko srce?

Ostalo je da se vidi hoće li se ovde izroditi nešto više od obične, prolazne zaljubljenosti.

Ono što je sigurno je da se sadašnji ministri ne predaju, a novi bi, koliko danas, da uskoče u evropski voz bez dnevnoga reda. Svi žele da budu pokraj druga Predsednika i sapunjave vlade. Gospodin Graditelj Mostova, gospodin Pendrek, drug Naoštreno Pero, drug PDV i slični živopisni likovi pod vođstvom druga Fikusa za sada ne daju svoja mesta olako. Doduše, u periodu praznika delovalo je da se drug Fikus pretvorio u Deda Mraza. Mnogo obećava, ali je izgleda finansijska kriza zahvatila i Severni Pol.

U ovom naizgled idealnom braku ima i slepih putnika, kao i u svakom drugom. Izgleda da ministri imaju problema da se slože čak i oko najosnovnijih stvari. Sem oko upotrebe pendreka. Tu deluju jedinstveno i odlučno. Pre svega iskusno. Evropski put se mora odbraniti po svaku cenu od „mračnjaka“ i „izolacionista“. Zamislite, takvi su nas uoči izbora ubeđivali da vladajuća koalicija obmanjuje narod...kako ih nije sram! Evropska vlada je dokazala da su predizborni snovi bili istiniti. Bar tako kažu na televiziji, zar ne?

Ništa ne sme ugroziti srpski put ka EU. Onog momenta kada tamo uđemo čak će prestati na teritoriji Srbije i globalno zagrevanje.

Pretnja državi (instituciji braka)

Dragi građani, ukoliko niste znali, pretnja našoj državi ne dolazi od strane terorističkih grupa, secesionističkih aspiracija u Vojvodini, Kosmetu i Raškoj oblasti, već od Fejsbuka!

Da, tako je, dobro ste čuli. Fejsbuka. Sva se policija angažovala kako bi uhvatila internet kriminalce koji šire mržnju i prete vlastima. Srećna li je ovo zemlja ako su joj najveći problem internet kriminalci. Ustav je dozvoljeno kršiti kada se negira suverenitet države, ali to nikako nije dozvoljeno kada je u pitanju sveta institucija verbalnog delikta. Tako je naša policija još jednom potvrdila sposobnost i odlučno reagovala. Iskusni SWAT timovi upadaju u stanove opasnih i zloglasnih kriminalaca, odvlače ih od njihovog opakog naoružanja (kompjutera), a zatim isti deaktiviraju. Sada je naša voljena država na čelu sa našim voljenim Predsednikom potpuno sigurna!

Dok Vojvođanska akademija nauka i umetnosti započinje svoj mukotrpan rad na stvaranju vojvođanske nacije i vojvođanskog jezika, dotle u srpskoj policiji prave planove za hapšenje opasnih terorista – srpskih navijača.

Za vehabizam, pardon terorizam, kazna od 3-13 godina, za ubistvo mladića od strane policajca 7, za ubistvo Katarine Marić od vozača ministra Veselinova 4, za gaženje deteta od strane pukovnika u penziji u alkoholisanom stanju 3,5 godine, za ubistvo Zablaćanskog od strane predsednika opštine godinu, a za tuču sa teškim telesnim povredama okvalifikovanu kao pokušaj ubistva 10 godina. To je pravna država!

Šta nam bračni par poručuje – dokle ovako?

Predlažem da naši vlastodršci umesto srpske državne himne „Bože pravde“ za himnu proglase melodiju iz serijala „Zvezdani ratovi“ koju čujemo kad god ugledamo Imperatora ili Dart Vejdera. Takođe smatram da bi trebalo, u obraćanju medijima, umesto prenosa njihovih reči pustiti isečak iz serijala u kome Dart Vejder diše. Jedino tada bi medijska slika u potpunosti odgovarala realnosti u kojoj živimo.

Prosečan Srbin nema posao ili je u opasnosti da ga izgubi i živi na ivici podnošljivog. Na televiziji gleda kulturne emisije poput „Velikog Brata“ i “Trenutka Istine“. Truje se iluzijama o boljoj budućnosti „već koliko sutra“ i evropskim novcem.

U međuvremenu gleda vesti. Kada čovek čuje izjave naših ministara pomisli da sluša Nostradamusa. Eh, šta sve naši ministri ne proriču! Razgalili su nam srca i ugrejali duše (a i stomake kad smo kod toga) svojim govorima o rajskoj zemlji u kojoj Sunce nikada ne zalazi i koja samo što nije postala stvarnost. Treba samo iskreno verovati. Doista, dostojno Jovanovog Otkrovenja. Čak nude i datume ostvarenja, svakoga meseca nove!

Evropska Srbija?

Dakle, „evropska Srbija“, svakako! Iako trenutno više podseća na jednu ozloglašenu azijsku despotiju. U toj zemlji, kažu, postoji samo jedan televizijski program koji kontroliše državna vlast. Kažu, postoje spiskovi nepoželjnih, nimalo nalik sabranim delima „Biseri Sonje Biserko“. Kažu da ljudi gube posao, da im se preti i da ih uhode zbog verbalnog delikta. Kažu, dok građani žive u bedi i siromaštvu, mediji ih ubeđuju u suprotno.

Srećom, sve drukčije od naše situacije.

Dobro došli u Pjongjang, prestonicu Republike Nevojvodine. Njegova svetost, gospodin drug Predsednik prima ponedeljkom i sredom. Zakazati kod Palme čim se vrati sa Betovenovog koncerta. Ostalim danima je na basketu, igra sam protiv sebe. Uvek dobija. Kažu, da kada baš dugo ne može da pogodi koš, predstavnici medija i njegovi lični savetnici obruč pomere baš koliko treba da Predsednik pogodi. Nema zime za Srbe.

Srećom, čuli smo dve srećne vesti, ne znam za koju da se odlučim. Da li za veliku veru ministra zdravlja u srpsko zdravstvo koje je mukotrpno gradio proteklih deset godina ili to što će predsednik Tadić usvojiti kerušu Milu?

Dižem obe ruke za Milu.

Keep up with good work, mister President(e)!