Sedam razloga zbog kojih je Vladimir Putin najopasniji igrač na svetu

Vladimir Putin je ono što se dogodi kada DŽems Bond jednom od svojih negativaca napravi dete, da bi to dete poraslo i isprebijalo ih oboje. Kao bivši tajni agent koji sada upravlja celim Istočnim blokom, on predstavlja pozitivca i negativca spojenog u jedno, tako da se njihovi moraliteti poništavaju, a gledaocima preostaje samo ono najbolje što Holivud može da pruži: čisto i necenzurisano cepanje.

Kao predsednik, ušestostručio je BDP Rusije, poduplao je srednja primanja u zemlji, potpisao zakone koji zahtevaju povećanje prihoda za učitelje i medicinske sestre, a popularnost mu do te mere konstantno i urnebesno visoka, da predstavlja jedinog svetskog lidera koga evaluiraju i časopisi o kompjuterskim igrama. Čovek ili beskrupulozno eksploatiše medije, ili je stvarni akcioni junak tako kolosalnih razmera, da bi snimanje filma sa njim u glavnoj ulozi bilo potpuno besmisleno.

Činjenica sedma: letač i vatrogasac

Kada su šumski požari pustošili Rjazanjsku oblast u Rusiji prošle godine, Putin se nije pojavio ispred kamera, kako bi uverio stanovništvo da se čini sve što se ikako može učiniti, no se pojavio ispred hidroaviona „Berijev“ Be-200, a zatim je seo u njega i učinio to lično. Iako se prvobitno ukrcao na avion kao putnik, Premijer je ovaj udar prirodne stihije na svoju zemlju doživeo kao ličnu uvredu i seo za kopilotove komande. Zatim je sjurio avionom i lično utukao požar, sve dok ga nije doveo na pristojnu meru.

Ono što bi za nekoga bio nezaboravan događaj u životu, vožnja avionom punim vode, za Putina je samo još jedan radni dan. On je upravljao sa više opasnih mašina nego Optimus Prajm; leteo na Tu-160 nadzvučnom teškom bombarderu na aero-mitingu, a vozio je i ruski „Suhoj“ Su-27 iznad Čečenije 2000. godine. Ako neko nema predstavu o istorijskom kontekstu, Čečenija 2000. godine je bila verovatno najgore mesto na svetu da se visi u lovačkom avionu, a još gore mesto da se to čini u funkciji Predsednika Rusije.

Takođe je proslavio potpisivanje sporazuma o dovođenju „Formule 1“ u Rusiju tako što se provozao u formuli vozeći oko 240 na sat i zamalo se nije slupao. Nakon što mu je osoblje reklo koju je brzinu razvio, rekao je: „Dobro je za prvi put.“ „Dobro je“. Za njega, voziti personalizovanu formulu i zamalo je ne slupati nije nikakva fantazija; štaviše, to jedva da je prihvatljivo.

Takođe je zasenio posetu predsednika Baraka Obame Moskvi 2009. godine tako što je krstario po gradu sa bajkerima zvanim „Noćni vukovi“, verovatno samo zato da bi zakrčio saobraćaj za američkog predsednika, a možda i da bi video kakav je osećaj izađi u grad sa ekipom i izlemati nekoga lancem.

Činjenica šesta: nadvladavanje prirode

U 2008 godini Putin je posetio Nacionalni park Usuri sa snimateljskom ekipom kako bi video vezanog tigra, pri čemu je pridev „vezan“ na opšte iznenađenje (i vlaženje gaća) prestao da važi. Suočen sa sada-slobodnom grabljivicom, Putin je potegao pištolj za uspavljivanje, oborio tigra i, pošto ga sučeljavanje sa mačkom ljudožderkom iz džungle nije potreslo, zatim pomogao da joj se izmere zubi.

Ova priča je toliko fantastična da je potpuno nebitno da li je istinita ili ne. Ako je istinita, onda je Putin bolji od naših političara koji su nedvosmisleno znatno neprecizniji sa pištoljima.

A ako nije istinita, opet je priča neuporedivo bolja od bilo koje priče koju naši političari mogu da nam serviraju, u najmanju ruku je znatno prijatnija. Jer shvatiti da nalazite u rukama sposobnog čoveka koji u svoje slobodno vreme obara tigrove je svakako olakšanje. Dovraga, u stvari je čast da ti zemljom upravlja takav čovek. Putin je takođe gađao kita iz samostrela u okviru ekološke misije praćenja ovih životinja, pokazavši da, čak i kada pomaže prirodi, on to čini koristeći u najmanju ruku srednjevekovno oružje. Ali, da bi kitu pružio sportsku šansu, pojurio ga je u gumenom čamčetu.

Putin je takođe označio i izmerio belog medveda, tek da bi dokazao da će da spase svet, makar lično morao nadvlada svaku pojedinačnu stvar u njemu. Pomogao je da se uspavani medved podigne na vagu pre nego što mu je stegao šapu, u isto vreme kao znak poštovanja jedne zajebane zverke prema drugoj, i da bi omerio fizičku snagu medveda, ako bi oni Rusiji ikada mogli da zatrebaju kao saveznici.

Da je slučajno bio živ u isto vreme kada i Teodor Ruzvelt, njih dvojica bi onu celu glupost oko Hladnog rata rešili prsa u prsa, i svet ne bi osetio nikakve druge posledice, osim jedne šume sa poobaranim drvećem.

Činjenica peta: džudo zahvat nad Japanom

Tokom zvanične poslovne posete Japanu 2003 godine, Vladimir je odvojio vreme od pregovora da bi duhovno prebio celu zemlju koristeći džudo. U prisustvu premijera Japana u japanskoj prestonici džudoa, Putin je pokazao svoju spremnost da svakoj državi izađe na crtu u njenom nacionalnom sportu. Obukao je kimono i svima demonstrirao svoje verzije različitih obaranja i bacanja tokom sparinga sa glavnim instruktorom džudoa u Kodokanu. Štaviše, on je jedini svetski lider koji ima svoj lični potez (haraigoši). Dok Gadafi mora da plaća strance da se bore protiv njegovog sopstvenog naroda, stiče se utisak da bi, ako bi javnost Rusije ikada ustala protiv svoje zemlje, Putin bi zasukao rukave i dao Armiji slobodan dan. 

 Putin je čak napisao knjigu o ruskom džudou po imenu DŽudo: istorija, teorija, praksa, koju možete i kupiti preko interneta. U Rusiji je zovu prosto „DŽudo sa Putinom“.

I baš kao kod najboljih likova iz „Uličnog borca“, za njega se kaže da raspolaže sa ludačkim energetskim sjajem, pomoću koga napada iz daljine; kada je ruski bivši špijun Aleksandar Litvinjenko umro od trovanja radijacijom u Londonu, neke diplomate su insistirale da je Vladimir verovatno znao o pokušaju ubistva. On je, ipak, bio bivši šef ruske obaveštajne službe, a tada je bio predsednik Ruske Federacije. I mada za to nemamo dokaza, skoro pa smo sigurni da je Putin, kada su ga izvestili o smrti Litvinjenka, izvalio neku prodornu sentencu iz akcionog filma, tipa: „Ne može se očekivati da se pocepaju veze sa KGB, a da ne usledi malo... poluraspada.“

Činjenica četvrta: muški maneken

Veoma mali broj svetskih lidera dobro izgleda. Silvio Berluskoni je morao da rasproda svoju celu zemlju da bi naterao žene da stanu pored njega, Kim DŽon Il i sin izgledaju kao preduvani par izlizanih lopti za američki fudbal, a Dejvid Kameron izgleda kao da ima odnose sa ženama, pod uslovom da su one u potrazi za povoljnim kvotama osiguranja. Vladimir Putin je sasvim druga klasa, a to je klasa skupih časopisa za gornje police, umotanih u najlon.

Jer – i žene glasaju.

Ali, kada se iskombinuju zajebanost za strejt muškarce i pozamašni trbušnjaci za strejt žene, to opet ostavlja onih 10% populacije, a to je 10% javnog mnjenja koga Putin nikada nije spreman da se odrekne. Stoga, pored izobilja heteroseksualnih fotografija koje ga prikazuju golog do pasa dok se rve sa divljim životinjama, Putin takođe nudi kompas za svakog građanina Rusije koji nije siguran gde stoji, ili je na neki drugi način pogubljen.

Putin takođe zna da muškarca ne čini samo uvežbana i muževna spoljašnjost. On često vežba i svoju osećajnost. U decembru 2010 on je svirao klavir u korist humanitarne organizacije koja podržava decu obolelu od očnih bolesti i raka, po svoj prilici sažalivši se nad decom koja nikada neće moći da vide njegovu necenzurisanu muškost sopstvenim očima. Čak je pred kamerama celog sveta otpevao duet sa preslatkom devojčicom.

„Ali to su sve pi-ar akrobacije“, kažete vi, „to što on insistira na tome da ga ljudi vole, ne znači da ga oni zaista vole“. E, tu grešite. Dok američke birokrate rizikuju političko samoubistvo ako dunu u lice sžistikinje, Putin sa zahvalnošću i javno prihvata golišave slike koleginica sa fakulteta. Ne neke devojke sa univerziteta, nego svih devojaka sa univerziteta, s obzirom da su mu studentkinje Moskovskog državnog univerziteta poslale erotski kalendar sa svojim slikama kao poklon za njegov 58 rođendan početkom ove godine. Ruske žene su se bukvalno profesionalno odštampale i povezale, kako bi se otpremile na njegov kućni prag.

Dvanaest golišavih slika za rođendan – dvanaest puta bolje od Kenedija. Tokom intervjua sa Naomi Kembel, opisao je devojke kao „hrabre“, implicirajući da je samo izlaganje njegovom magnetizmu opasna stvar, stoga i časna.

Činjenica treća: internet heroizam

Dok je većini političara moderna tehnologija manje jasna, nego što je kitu jasno zašto mu ona nuklearna podmornica uporno udara čežnju, Putin tačno zna šta ima prođu „na netu“: umesto da obećava sniženja poreza ili zdravstvenu zaštitu, Putin pita: „Možete li mi pomoći da izaberem ime za svoju kucu?“ Lično je obećao da će pročitati svaki predlog, što deluje kao krupno obećanje od čoveka koji upravlja jednom zemljom, ali opet, poznati KGB agenti verovatno dobijaju znano manji broj „ti-si-derpe“ poruka on nas ostalih.

Kao što bi se moglo očekivati od internet takmičenja u imenovanju, pobedilo je ime „Bafi“, ali ne zbog hakera iz podruma koji su hteli da naprave međunarodni incident od DŽosa Vedona. Petogodišnji dečak iz Moskve, Dima Sokolov, predložio je ime i pozvan je da se upozna sa Putinom i kucom (neka Dizni obrati pažnju).

Samo da vam skrenemo pažnju na kontekst iskustva tog ruskog dečaka, to bi bilo kao kad bi vas neko pozvao da upoznate Isusa i Robokapa u jednoj osobi. Bolje od toga bi moglo biti samo kada bi Putin otkrio da je, u stvari, dečakov otac, u kom slučaju bi mu dečakova majka od srca poverovala, dok bi bivši otac bio počastvovan.

Putin je takođe pokazao da drži prst na pulsu interneta kada je krajem prošle godine trolovao diplomatske telegrame koji ga nazivaju „Betmenom“. Paralelu je nazvao „skandaloznom“. Ne samo da je toliko žestok da ga profesionalne diplomate porede sa najnepobedivijim junakom DC franšize, već on to poređenje smatra uvredom.

Činjenica druga: treba znati kada je veće bolje

Ne kažemo da je Putinu najveći na celoj severnoj hemisferi, jer i ne moramo. Bivši predsednik Buš je to rekao umesto nas u svojoj biografiji Trenuci odluke.

Sve je počelo sa interkontinentalnom izložbom pasa, što je svakako daleko pristojniji način da se nameće prevlast od mahanja nuklearnim projektilima. Kada je Buš posetio Putina u Rusiji brzo je postalo jasno ko je bio prvi pas u čoporu: Koni, crni labrador retriver, koga je Putin dobio od jednog generala ruske vojske. Nije isključeno da je pas izabran upravo iz razloga da bi se ismejao Bušov sićušni škotski terijer Barni.

Kada je Koni pojurila preko polja prema njima dvojici, Putin je prokomentarisao da je ona „veća, jača i brža“, čime je postao prvi čovek na planeti koji je istovremeno žestok i ljubitelj serije Čovek od šest miliona dolara (Six Million Dollar Man). Prema Trenucima odluke, kada je Buš preneo priču o Putonovom ogromnom keru premijeru Kanade Stivenu Harperu, ovaj je odgovorio: „Imao si sreće što ti je pokazao samo svog psa.“

Nismo stručnjaci za pravo, ali čini nam se da je Buš iskoristio svoju knjigu da bi ponudio trilateralnu deklaraciju masivnosti Putinove muškosti.

Činjenica prva: inspirisanje (tuđe) cele nacije

Početkom ove godine, nezavisna država Kirgizija nazvala je jednu planinu po Putinu. Što je do jaja jače od bilo koje biblioteke i državne škole. Za svakoga kome nedostaje osnovno poznavanje geografije, Kirgizija nije deo Rusije, čak se i ne graniči sa Rusijom. Ali ta država je jasno osetila da, ako već delite kontinent sa Vladimirom Putinom, bolje bi vam bilo da ga odobrovoljite. Ministar komunikacija Krgizije, Nurlan Sulajmanov bio je čak zabrinut da mu nisu dali dovoljno veliki planinu.

Kada su ga obavestili o novom imenjaku, Putin nije napisao pismo zahvalnicu, niti je javno izjavio kako je to prevelika čast da bi je mogao prihvatiti, o ne. On je rekao da hoće da se popne na nju. Čovek takve neosporne muževnosti nema drugog izbora nego da savladava sve na šta naiđe, makar to bila i planina nazvana po njemu.

(Cracked.com, prevod: NSPM)