Мењачнице свести и паранормална Евросрбија

У препуној „Евробанк арени“ данас је Евросрпска назадна странка (ЕНС) обележила 10 година од доласка на власт у нашој земљи. На великој страначкој скупштини, овацијама више хиљада делегата из целе земље, дочекан је вођа странке и доживотни председник Владе Александар Увучић. Његово појављивање на бини окупљени су поздравили аплаузом који је трајао готово пола сата, док је за то време премијер отпоздрављао махањем с обе руке. Када је, исрпљен од махања, уснама дотакао микрофон, делегати су се, као по нечијој команди, сасвим утишали. И ниједном речи или гестом нису прекидали председников говор до самог краја.

„Драги пријатељи, хвала вам што сте увеличали овај величанствени и, рекао бих, историјски скуп. Зато ћу вас најпре подсетити на све оне моје и наше заједничке успехе на изградњи наше Евросрбије. Када смо пре неку годину, уз велике отпоре неколицине припадника самозване елите и нешто бројнијих критичара свих врста, вратили нашој земљи њено древно, готово заборављено име Евросрбија, сви они су покушали да нас ставе на стуб срама, јер смо, забога, сувише традиционални. Иако је скоро свима јасно да није било ништа природније него вратити нашој земљи њено право име, за које је наш народ годинама на својим леђима носио тешко бреме реформи које смо ви и ја осмислили, а не ти вајни критичари.

Као што сам вам обећао пре десет година, настављамо да стварамо паранормалну Евросрбију - нормалну само кад има пара: узели смо још стотину милијарди евра страних кредита да бисмо имали пара, за добре паре продали смо странцима 'Евросрпски телеком', а продаћемо и друга предузећа ако за њих будемо могли да добијемо доста пара. Даље, мерама штедње научили смо грађане како да штеде на себи и тако имају више пара у својим новчаницима. Инвестирали смо у отварање бројних мењачница свести широм земље у којима је посао нашао велики број младих људи који су били спремни да се жртвују за паре да би убедили и оне најневерније у исправност наших реформи.

Тако смо успели да запослимо огроман број људи и, што је најважније, да их научимо да није срамота радити месечно ни за мало мање плате ако их уверимо да боље време долази за деценију-две и да ће имати мале, али сигурне пензије. А страни инвеститори који хрле у Евросрбију знају да овде немају само јефтину радну снагу, него и људе који су спремни да радећи код њих, раде и на промени сопствене свести да би били што паранормалнији.

Драги пријатељи, свега тога не би било да није било мене и вас и наше Евросрпске назадне странке. Када смо поносно узвикнули да ћемо се борити за наш повратак назад у Европу, да смо истински евросрпски назадњаци, многи су у то посумњали. Неки од вас су чак питали: па зар не идемо напред ка Европи? Али, мој одговор је и данас, као и тада, једноставан: ми смо одувек били део те Европе и било је потребно само да јој се вратимо назад. Зато и данас поносно корачамо назад ка нашој Европи! И, то вам обећавам, нећемо стати макар остали последњи док корачамо назад заједно са нашим партнерима са Еврокосова.

Наравно, Еврокосово нећемо  никада признати, а повратићемо га тако што ћемо се заједно наћи у заједници европских народа. То је наша судбина и срећа, а само смо ми ковачи наше среће! И зато вам још једном понављам: Назад у Европу! Живела Евросрбија! Живела Евросрпска назадна странка! Живели ви, драги моји пријатељи! Живео ја!“, узвикнуо је премијер Увучић на крају свог говора који је изрекао готово у једном даху.

Али, након свог обраћања, премијер је био толико исцрпљен да је био принуђен да одмах седне на столицу, још док су одјекивали громогласни аплаузи страначких делегата. Овације су, међутим, трајале краће него на почетку скупа, пошто је неко од премијерових саветника приметио да је премијер изненада заспао док је седео на столици. Са великог видео бима изнад бине, један саветник је кратко и тихо прошаптао гомили делегата: „Псст, премијер спава“. На те речи, као по команди, сви делегати су наједном заћутали, а затим почели у миру и тишини да се разилазе са овог импозантног скупа.

Остало је непознато да ли се премијер пробудио у столици у којој је заспао или у свом кревету, али су из његовог кабинета већ ујутро саопштили да се премијер пробудио свеж и наспаван и да се први појавио у згради Владе на свом послу.