Kako sam dočekao Bajdena

Jutros pođoh da završim neki posao. Kolima se nije moglo. Kod sedišta Sosijet Ženeral banke na Novom Beogradu zaustavio me je policajac. Nije se moglo dalje. U gomili koja je rasla pred policijskom preprekom, rastao je i bes. Naslušao sam se svakojakih sočnih izraza na račun vlasti, Bajdena, Amerike, helikoptera koji je kružio iznad nas, što mi je još jednom pokazalo u punom koloritu bogatstvo srpskog jezika.

Policajac nije znao dokle će nas držati na tom mestu. Znao je samo da može da nas pusti kada za to dobije naređenje, više mu nisu rekli. Pomislih kako je srećna država u kojoj svako zna samo onoliko koliko mu je dozvoljeno da zna. Postajemo sve srećnija država.

Bili smo u hladovini, ali je temperatura među narodom rasla. Najzad prođoše kola sa sve zastavicama na kojima su bile prepoznatljive pruge i zvezde. Narod je opet častio goste ne baš gostoljubivim izrazima, pominjući i zvezde, iako je bio dan.

Pitao sam se da li će nas Drugi dnevnik RTS-a prikazati kao oduševljenu masu koja je dočekala dragoga gosta, koji je došao u prijateljsku posetu.

Najzad su nas pustili. Seo sam u kafić da se odmorim. Pet minuta po uspostavljalju saobraćaja, pored mene je pešice prošao guverner narodne banke. „Dobro predviđanje“, pomislio sam.

Vratio sam se kući, uključio kompjuter i otišao na sajt NSPM-a. Kad imam šta da vidim. Na naslovnoj strani ispod slike dragog gosta, moja fotografija. Ne znam da li sam lepši ja, majica koju nosim, zastava  ili poruka koju držim u ruci. Ipak krivo mi je što je moja slika ispod ovog srpskog dušebrižnika. Zvaću urednike sajta da promene redosled.

A ako to odbiju, utešiće me to što ruska ambasada na beogradskom reljefu dominira nad američkom. Ako ne može moja fotografija iznad Bajdenove, u Beogradu je ruska ambasada iznad američke.

Nadam se samo da srpske vlasti posle ove činjenice neće požuriti da im promene lokacije.