Ja u kazino idem i dobar sam đak

Zbilja ne znam zašto se digla tolika dževa oko knjige mog kolege po peru Blagoja. Nagovara decu da se klade na Noleta. A nikoga ne žuljaju kvote za klađenje da će BT biti premijer!

Pogledajte tiraže knjiga poezije: jedva 500 primeraka. Ovako, knjiga ima da nadmaši tiraže nekih znanih nam spisateljica, a možda će biti čitanija od Karleušinih kolumni.

Koji je najprosperitetniji kraj u današnjoj BiH, nekada Eldorado u SFRJ? Ne znate?

Velika Kladuša!

Gde izvire muška voda? U mestu Kladanj.

Šta kaže narodna izreka: „Um caruje snaga (op)klade valja!

Koji je narodni izraz za najčistiji izvor? Naravno, kladenac.

Naša braća, koja neguju slovenske umesto zapadnih reči, kompozitore zovu „(s)kladatelj...

A kako se zove dan pre početka Časnog Posta? Naravno, Poklade.

Šta je tu nejasno?

Setim se da je, pre nekog vremena, gradonačelnik Beograda nasrnuo na kladionice, tu najprofitabiliniju granu srpske privrede, tražeći da se zatvore kladionice koje se nalaze blizu škola.

Tada sam mu napisao otvoreno pismo u vezi zatvorenih kladionica. Pa da ga se sada prisetim:

Poštovani gospodine Đilas,

Da kažem koju reč o vašoj akciji u vezi škola i kockarnica/kladionica (u daljem tekstu: KK).

Lično, zatvaranje KK me neće pogoditi, sve dok ne nasrnete na državnu kladionicu zvanu Loto, gde ja svake nedelje vežbam optimizam, očekujući da nešto dobijem igrajući dve kolone. Ostajem na dve kolone jer nisam neka petlja da bih unovčio svrstavanje u onu petu. A opet, igram „divlje“ kolone, jer obično imam problema sa sistemom, koji god da je. Hoću reći, da od svakog sistema dobijem samo „dvojku“. A ovako, sa dve kolone, ponekad naleti trojka. Ne baš ona crna.

Znači, da lično, kao pojedinac konzervativno-patrijarhalnog tipa, mogu da podržim Vašu akciju.

Međutim, buni me sledeće: Stranka kojoj pripadate, proklamovala je bezrezervni i 101% -tni pragmatizam, profit, korist, uspeh i slične stvari. A škole uče nečemu malkice drugom. Recimo, uče đake poštenju, a poštene treba proterati u crkve i manastire. Valjda zato niču crkve na svakom ćošku.

Elem, ako je do pragmatizma, šta mislite o jednoj drugoj opciji: Da, umesto KK, zatvaramo škole koje su preblizu KK?

Argumenata ima ne sijaset, nego sijagem-meč:

1. Budžetski

Škole su budžetu teret i krnje isti, umesto da ga pune. A od KK bi država mogla uzeti lepih para, kad bi neko smeo/hteo da to traži od istih. Zamislite samo kako bi nas MMF pohvalio za smanjenje javne potrošnje!

2. Ljudska Prava, da ne kažem „dečija“

Koliko znam, u KK svi idu dobrovoljno. A u školu kako ko. Ima tu i prinude.

Svi u KK idu puni nade i optimizma. A gledajte ujutru jadne đake: povili se pod teškim torbama, prisilno probuđeni u 6 sati, bezvoljni, jedva se vuku.

Mogle bi NVO za ljudska i dečija prava da se malo pozabave kršenjem prava deteta tim traumatičnim ranim buđenjima, teranjem u školu itd.

Takođe, nije mi poznato da neko beži iz KK. A pogledajte đačke devnike, koliko neopravdanih izostanaka.

Škole gnjave roditelje, raznim roditeljskim sastancima, danima otvorenih vrata, vanrednim dolascima. Nisam čuo da je ikad službenik KK rekao nekom igraču: „Neka ti roditelji dođu sutra da popričamo o tvojoj situaciji“. Zapravo su i roditelji dobrodošli, ako će i oni da odigraju poneku.

Zađite po školama sa idejom da iste zatvorite. Biće tu negodovanja, ali bogami i oduševljenja. Ima da vam kliču i proglase vas za Najvećeg sina, ako ne baš celog naroda, onda barem ovog grada.

A da javno zađete po KK i da kličete da se zatvore, proveli biste sa kao Toma Zdravković, kad je jednom u kafani zapevao:

„Zatvorite sve kafane,

nek se moja duša smiriiiii“.

Duša mu se smirila kasnije, ali se tog momenta jedna flaša smirila na njegovu glavu.

Ako dobro razmislimo, nisu KK i škole toliko suprostavljeni pojmovi. Pre bih rekao da su ponekad, na izvestan način, komplementarni. Dopunjuju se. Zapravo, možda se ponekad u školama postavljaju zdravi temelji kladioničarske logike. Znate ono kad prosvetar ne traži mito od roditelja. Nego roditelju đaka sa mali milion jedinica kaže: „Da se kladimo u 500 evra da vam dete neće ponavljati!“

Naravno, sredi on da se poprave jedinice, a roditelj neće da bude prevarant, nego plati pošteno izgubljenu opkladu.

Na kraju, setim se Mike Antića. Kad u „Garavom sokaku“ jedan đak razmišlja: „Ako ispred pekare visi velika kifla, ispred vulkanizerske radnje guma, ispred bravarske visi ključ, zašto onda ispred škole ne visi učitelj?“