Miladin Berić
|
petak, 03. decembar 2010. |
ENDEMUŠA
Mi bi hteli još jedared nemo
da se celom svetu izvinemo.
Ponaosob svakoj svetskoj vaški
endemično, ponizno, po naški...
Dok nas nije stigla nova ćuška
mrtvoj duši da damo oduška...
...
Kad je Srbin znao gde je crta
Oj Adame izvini zbog vrta...
Dok još nismo nepovratno ludi
Božji sine izvini na Judi...
Sada kad smo na evropskom putu
Gaj Julije izvini na Brutu...
Na putištu što će da nas zatre
oj Đordano izvini zbog vatre...
Zbog češanja gde nas i ne svrbi
Kvazimodo izvini na grbi...
Dok nam šapat na mahove slabi
Rodione izvini na babi...
S razarača spali smo na barku
Kesedžijo izvini na Marku...
Van težišta glava nam se klati
Hitlerijo izvini na Bati...
Dok nam slepci smrtovnice pišu
mačku Tome izvini na mišu...
...
Već zaražen i sam u snu vičem
druže Niko izvini na Ničem.
A drug Niko srdit što se derem
predloguje da se presaberem...
...
Zar smo svima pod nebeskim svodom
naudili zgodom il nezgodom.
Zar kraj silnih tamnica i jama
da baš niko da naudi nama.
...
Ko gubavi čekamo na bini
nikog nema da nam se izvini.
Zato Bože daj nam da umemo
da se sami sebi izvinemo... |