Demokratski monolog

Da li si ti normalan opet ti je slika izašla u novinama nosiš krst a ne možeš ni kilo krompira sa pijace da doneseš istinu sahranjuješ a ovi su je odavno sahranili sad još hoćeš mene da sahraniš samo praviš gluposti umesto da zarađuješ ja na poslu treba da radim a ne da mislim gde si ti i šta ti radiš i da li će šlog da me strefi zbog tebe ima sad da me pitaš za dozvolu svaki put kad ideš negde a kad nisam tu zaključaću stan pa ti skači sa terase makar da neku vajdu od tebe vidim da uzmem one pare od tvog životnog osiguranja da bar od tih gluposti nešto zarađuješ pa da te razumem sve si farmerke izmazao lepkom za tapete kada si lepio plakate pa si me i tu bacio u trošak za deterdžent i struju i vodu što sam potrošila dok sam ih oprala što te milicija nije privela pa u zatvoru da budeš i još da te izbatina da se opametiš kad ja nisam to uspela a i kako da te opametim kad ni ja pameti nemam čim sam sa tobom dvadeset godina pa da je robija lakše bi mi bilo i da je doživotna već bi prošla nego što sam ih provela sa tobom kakav sam komplet videla pa ni to ne mogu da kupim da ponovim garderobu šta me gledaš onaj što sam kupila prošle nedelje bio je na sniženju to se ne računa i to štto idem svake subote da gledam po radnjama ja samo gledam umesto da kupujem kao sav normalan svet pa iako nešto kupim to već sledeće nedelje nije u modi i zato moram svaki vikend da gubim po radnjama a ti umesto da ideš sa mnom sediš u stanu  odmah dohvatiš kompjuter čim mene nema a ujutru kad čujem kako bodeš po tastaruri u srce me bodeš u mozak me bodeš jer zanam da opet pišeš neku glupost krevet jutros nisi namestio nego si se samo izvukao iz njega e nećeš majci ni ujtru na trčanje šta znam ja gde ćeš ti da odtrčiš da opet praviš neke gluposti treba da me zovu da me pitaju jeli to tvoj muž na naslovnoj strani i što je najgore opet si lepo ispao a meni su ispale oči kad sam te videla opet u novinama i ja šta da  kažem kazaću im da ću da te tužim za pretrpljenu duševnu patnju pa kad dobijem pare da bar tako imam neku korist od tebe živce mi pokida džigericu mi pojede da li ti misliš na budućnost opet nisi čarape sklonio na stolu opet haos prljave sudove nisi stavio u mašinu sardine si opet jeo a tanjir oprao tako što si ga stavio u ve ce šolju i pustio vodu vidi kako si je izmastio ništa drugo ne radim nego idem iza tebe i sklanjam kad ću da se odmorim ali od tebe odmora nema samo ćutim i radim a ti si se izvrnuo na krevetu i čim vidim da uzimaš onaj tvoj notes znam da ti je pala neka nova glupost na pamet i da hoćeš da je zapišeš da ne zaboraviš a bolje ti je da zapisuješ ovo što ti pričam pa da čitaš i da pamtiš da se maneš tih tvojih gluposti i da radiš kao svi normalni ljudi donosiš pare u kuću a ne krst da nosiš ideš na pijacu umesto po protestima ribaš pereš usisavaš umesto da lepiš plakate ali ne ti to ne radiš gospodin piše nosi parole nosi krstače lepi plakate šta sam ja Bogu skrivila pa me kaznio tobom kako si se uprepodobio kad smo se zabavljali ni da kineš ni da se zakašlješ samo si se izvinjavao a sad kad se ovaj izvinjava ti se nerviraš menjaš kanal čim ga vidiš a fala bogu svaki dan ga ima po nekoliko puta e pa neka te i nervira da vidiš kako je to jastuci na kauču opet nisu na mestu jel su ove čarape prljave što ih nisi onda bacio u prljav veš a mrve su opet na stolu nisi istresao stolnjak  sve ti kažem po hiljadu puta ali tebi ne vredi govoriti teraš po svome e pa i ja ću po mome  ima da ćutiš i da ne progovaraš a ne da pustiš jezičinu kao što imaš običaj ugledaj se makar u tome na mene pa da bude mir u kući dokle ću da te trpim ne znam ni sama i kad ćutiš znam da pričaš u sebi misliš da te ne čujem znam ja odlično da ti ne zatvaraš usta i kad ih držiš zatvorena a i ako ne pričaš ti onda misliš a šta misliš Bog sveti zna a ja znam da to sigurno nije nešto normalno jer da je normalno ti bi mislio kako da zaradiš pare a ne kako da praviš gluposti đubre nisi bacio idi sad kupi mi u apoteci nešto protiv glavobolje jer samo glavobolju od tebe imam i ništa drugo i vode mi kupi osušiše mi se usta od ćutanja i kafu kupi ali to je već mnogo da pamtiš jer sve preko dve stvari ti moraš da zapišeš uzmi olovku i piši bolje ti je to da pišeš nego tvoje gluposti kao da to može nešto da promeni može meni samo život da promeni i to na gore nemoj opet u prodavnicu da ideš u papučama pa u njima da trapaš po kući obuj patike a posle da ostaviš gde im je mesto a ne na sred stana kod ulaznih vrata kao što imaš običaj a čarape iznesi na terasu da se izvetre ali posle nemoj tamo da ih zaboravš  nego vrati gde im je mesto baš si nasekirao onih sto dvadeset sedam što su glasali za rezoluciju kao što si i Bajadena onda oni lepo slušaju šta im se kaže i prime pare za to i ko zna šta još a ti bar pare da primaš za to što radiš pa ne moraš onda ni da me slušaš tepih je opet zarozan to te ne nervira a nervra te ova vlast onaj dobio žirafu meni žirafa ne treba dosta si mi ti za cirkus koji praviš eto tako kad me gledaš znam da ti je opet nešto palo na pamet nemoj slučajno da si pisao opet o tome šta ti pričam pomisliće svet da sam neka rospija a ti neki jadnik što me trpiš a ja sam jadna što tebe trpim i tvoje gluposti umesto da prigrliš ljubavnicu kao svi normalni muževi ti prigrlio krstaču da li ti vidiš koliko si zastranio ostavi se protesta pusti vlast na miru ove cene na pijaci su haos kako oni misle da svet preživi ali oni ne kupuju na pijaci imaju oni dnevnice pa nadoknade pa plate a ja imam tebe pa ti vidi ko bolje prolazi u životu neka neka doći će i njima crni petak kao što je meni došao sa tobom a meni je sad svaki dan zbog tebe crni petak ima da me slušaš ko bela lala dosta sam ja tebe slušala i ćutala bar da mi se izviniš i onaj Francuz što se pravio Englez kad je loptu dodao rukom i on se izvinio kad su ga uhvatili i kad su svi videli i tebe su svi videli kao i njega a ti se ne izvinjavaš ni kad te uhvatim ni kad te ne uhvatim u tvojim glupostima evo sijalica je opet pregorela i šta čekaš da je ja opet zamenim hoćeš da živimo u mraku kao što većina ovde živi da li si ti normalan...