"Цивилизацијски искорак", или отворено писмо Јосипа Броза Е-новинама

Јесте чули, е-другови, последњу вјест: хоће судити мом чукун-опиљку Андреју Николаидису! А за кај? Што је тражил цивилизацијски искорак помоћу бомби!? Нисам се овако расрдил још откако је Јово Капичић пао на испиту из анатомије. Увијек сам цјенио науку и технику. Знате да сам Јова послал на свеучилишни студиј как би могал управљат Голим отоком. Зато сам му, кад је пао на испиту, уши извукел. „Требат ће ти знање, због тога сaм те послал тамо”, говорио сам му, а Јово ми је обећал да ће анатомију положит у октобарском року. Ех, тај студентски живот... И да видиш, Исуса ти, послушал ме је, арлекино један. Успио је изучит двје године опће медицине, као да је стоматолог! Не може се Голим отоком управљат без медицине! Треба знат докле шта да иде, колико мозак издржава без кисика итд, итд.

А ви, моји е-другови, так сте ме одушевили! И не само зато што су вам ум и морал баш као у Јова, него зато што и ви користите знање и технологију. То је за мене и интимистички, носталгично-споменарски осјећај, јер се увјек сјетим как ми је љепо било гледат турбо-бушилице код Чаушескуа седамдесет и неке. Синтеза технологије и слободоумне политичке мисли. Можда сте видјели, било је на телевизији. Е, то је сигурно гледал мој следбеџија и текстописац Петар Куковић или Мотиковић, не могу да запамтим. Посвједочит ће вам он как су лијепе фантазије о турбо-бушилици. Због њих је дипломирао на студију машинства. А кад се те бушилице споје с карактером какав имате ви, е-новинари, и с карактером Јова Капичића ... Око тога споја би се и филм, хорор, дал направит. Примјерице, Град који се ужасавао бушилице ноћу. Ту би се видјела нераскидива спона модерне технологије и нас слободоумаца, поваздан спремних да се обрачунамо с великосрпским покушајем нужне обране, која је у старту прекорачена – самим тим што је на њу неко помислио.

Више од три десетљећа чекао сам да се појави нетко тко ће се збиља, попут Јова Капичића некоћ, обрачунават с непријатељем свирепо а без аргумената. Не волим аргументаторе још од Бомбашког процеса и Сремског фронта, на главу су ми се попел. Но, то је разлог да волим вас, е-другови, јер ви сте данас, осим Јова Капичића и Петра Куковића или Мотиковића, готово последњи бранилац идеје удри без образложења, није ти га мајка родила па да га жалиш.

Али не пишем вам ово писмо само од миља. Ево у чему је ствар. Што је за Јова медицина, за Андреја Николаидиса бомбе, а за текстописца Куковића или Мотиковића бушилица, то је за вас, е-новинаре, интернет. Цивилизацијски искорак опет је на помолу, а ви, е-другови, можете да га убрзате за два-три мегабита у секунду. Захтјевајте, са вашег сајта, ако треба до изнемоглости, да се национализира сав иметак невладиних организација. Па дајте Јову Капичићу све те паре да на Хавајима направи још модернију установу од Голог отока, са више медицине и технике. Кај? Наравно да не мислим на америчке Хаваје, што вам пада на памет? Није Тито глуп. Знате како је Јово пјевал ћетрдесет осме: „Ој, Стаљине, стара бако, не вара се Тито лако...” Мислим на Хаваје код Будве, оно парче земље понад воде. Ту да се лагер сагради и прогута људе у којима е-новине нису пробудиле оно најгоре. А таквих, колико се год ви самопрегорно трудили, има доста. Или ћемо ми њих или они нас!

Све најљепше у 2012. години жели вам ваш неумрли друг Тито. Бок!