Ukazivanje GP da od Linglonga Srbija može pretrpeti veliku štetu je opravdano. Ako sutra ova fabrika bude zagađivala našu životnu sredinu neće zbog toga izbiti demosntracije u Pekingu, baš kao što se niko ne uznemirava u Berlinu kad Drekslmajer, ili neka druga nemačka firma, otpušta radnike u Srbiji. A ni kineski radnici na gradilištu Linglonga nisu se solidarisali sa Vijetnamcima

 Tako da je odgovor koji se sam nudi na pitanje da li je Srbija, odnosno srpska državnost dobila nešto time što je Vučić „prevario Zapad“ – jedno veliko NE. Dobio je jedino Vučić i svi koji su imali političko-materijalnu korist od te politike. Dobio je Milo Đukanović. Dobio je velikoalbanski faktor. Dobio je, razume se, i zapadno-globalistički faktor. 

Brojna su mišljenja, naročito u Nemačkoj, da za Grčku više nema nade, a nedavni izveštaj Evropske komisije naveo je da je ukupno 12 zemalja evrozone i dalje ozbiljno ugoženo zbog javnog duga i nedovoljne konkurentnosti.

I pored sve medijske ratne buke, rat se Evropi približava tišinom mačjih šapica. Ovdašnji javni prostori su kontaminirani ratnom retorikom

 Kada govorimo o Srbiji, ne samo da smo se odrekli samoupravljanja, nego smo to uradili bez razmišljanja, prihvatajući grube ideološke koncepte zapada. Možda ja i nisam u pravu. Ali kada smo mi to ozbiljno proverili u praksi koji su rezultati bili tada, a koje imamo sada. Na osnovu kojih pokazatelja mi bezuslovno odbacujemo bilo koju alternativu, tačnije bilo koje razmatranje alternative, sadašnjem konceptu?

Ono čime su se naši ekonomski „reformatori“ i njihovi neoliberalni istomišljenici od 2000. posebno ponosili jeste stabilan kurs dinara i „zdrav“ bankarski sistem, koji je skoro u celini prepušten u ruke inostranog kapitala.

Kad u razvijenim skandinavskim društvima, sa samosvesnim pojedincima i bar naoko jakom javnošću, kampanje (i topli zečevi) na društvenim mrežama predodređuju javni diskurs i politiku, postavlja se pitanje šta tek da se očekuje drugde, i u budućnosti.

I zato se sada od mene kao građanina očekuje da slepo i predano svom dušom i srcem unapred podržim bojkot izbora koji još nisu ni raspisani. Ako se premudre partijske vođe u međuvremenu predomisle, i njihov najnoviji plan će očekivati da podržim bespogovorno

Od građana se traži da sve više „stežu kaiš“, a i pored toga i  „izdašne pomoći“ iz inostranstva dug se ne smanjuje nego se iz godine u godinu povećava. Tako je spoljni dug Grčke sa 142,8% u 2010, porastao na 157,7% u prošloj

Kada ta vlada u tom trenutku nije imala petlje da zamoli ambasadora Mantera da napusti Beograd, zar je iko mogao očekivati da bi ova sadašnja, „evropska“ i „reformska“ vlast mogla imati kuraži da potpredsednika Bajdena ljubazno zamoli da u Beograd – ne dolazi?!