Указивање ГП да од Линглонга Србија може претрпети велику штету је оправдано. Ако сутра ова фабрика буде загађивала нашу животну средину неће због тога избити демоснтрације у Пекингу, баш као што се нико не узнемирава у Берлину кад Дрекслмајер, или нека друга немачка фирма, отпушта раднике у Србији. А ни кинески радници на градилишту Линглонга нису се солидарисали са Вијетнамцима

 Тако да је одговор који се сам нуди на питање да ли је Србија, односно српска државност добила нешто тиме што је Вучић „преварио Запад“ – једно велико НЕ. Добио је једино Вучић и сви који су имали политичко-материјалну корист од те политике. Добио је Мило Ђукановић. Добио је великоалбански фактор. Добио је, разуме се, и западно-глобалистички фактор. 

Бројна су мишљења, нарочито у Немачкој, да за Грчку више нема наде, а недавни извештај Европске комисије навео је да је укупно 12 земаља еврозоне и даље озбиљно угожено због јавног дуга и недовољне конкурентности.

И поред све медијске ратне буке, рат се Европи приближава тишином мачјих шапица. Овдашњи јавни простори су контаминирани ратном реториком

 Када говоримо о Србији, не само да смо се одрекли самоуправљања, него смо то урадили без размишљања, прихватајући грубе идеолошке концепте запада. Можда ја и нисам у праву. Али када смо ми то озбиљно проверили у пракси који су резултати били тада, а које имамо сада. На основу којих показатеља ми безусловно одбацујемо било коју алтернативу, тачније било које разматрање алтернативе, садашњем концепту?

Оно чиме су се наши економски „реформатори“ и њихови неолиберални истомишљеници од 2000. посебно поносили јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем, који је скоро у целини препуштен у руке иностраног капитала.

Кад у развијеним скандинавским друштвима, са самосвесним појединцима и бар наоко јаком јавношћу, кампање (и топли зечеви) на друштвеним мрежама предодређују јавни дискурс и политику, поставља се питање шта тек да се очекује другде, и у будућности.

И зато се сада од мене као грађанина очекује да слепо и предано свом душом и срцем унапред подржим бојкот избора који још нису ни расписани. Ако се премудре партијске вође у међувремену предомисле, и њихов најновији план ће очекивати да подржим беспоговорно

Од грађана се тражи да све више „стежу каиш“, а и поред тога и  „издашне помоћи“ из иностранства дуг се не смањује него се из године у годину повећава. Тако је спољни дуг Грчке са 142,8% у 2010, порастао на 157,7% у прошлој

Kада та влада у том тренутку није имала петље да замоли амбасадора Мантера да напусти Београд, зар је ико могао очекивати да би ова садашња, „европска“ и „реформска“ власт могла имати куражи да потпредседника Бајдена љубазно замоли да у Београд – не долази?!