Настојања да се Русија уништи или распарча трају од њеног оснивања као државе. Али, истини за вољу, не увек оружјем, огњем и мачем, већ и на неки мирнији начин

Oсновни проблем у целој овој причи је то што Рат у Босни једноставно није завршен. Зато је однос и Срба, а поготово Бошњака, према Сребреници нељудски и циничан. Жртву нико не гледа као жртву, већ као оружје

Ово је универзална метода којом се служе режимски новинари и таблоидни медији у политичкој дисквалификацији сваког ко покуша да критички доведе у питање епохалне резулатате ове владе и њеног премијера, тумачећи овакве ставове као позив на устанак.

Оно што ме у овом тренутку највише брине јесте то што је била потребна тако велика и тако тешка артиљерија и активирање готово свих патриотских ресурса за једно тако мало и тако немушто „не“. Али свакако је чак и такво бледо, муљаво и немушто „не“ боље од „јуначке“ и брзе капитулације која нам се смешила.

Сједињене Државе фокусирају своју спољну политику на Пацифик са циљем да изграде глобални савез који окружује Кину, како би спречио Пекинг да оспори  америчку контролу над тим делом света

Ако би министар ипак (по Закону) наредио обавезну вакцинацију, он би грађане који то и даље не желе ставио у дискриминаторни положај

Дугови настали по било ком основу морају да се плате, и то је јасно. Јасно је такође да питање дуговања постаје велики проблем. Међутим, лоше је то што се код нас решавањем тог проблема нико не бави. Штите се само одређени повериоци, али то није систем. 

Невоља са референдумом, међутим, увек је у томе како треба да гласи питање: „Да ли сте за то да Србија уђе у ЕУ?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције без обзира на питање Косова?”.

Aуторитарни поредак Александра Вучића доводи нас данас до тачке онтолошке одлуке: хоћемо ли да наставимо да живимо даље као народ, као Срби, у својој националној држави, или ћемо да живимо као неодређене биолошке јединке на некад српској територији, коју ће да организује неко други

У Диселдорфу ми је додељена награда „Хајнрих Хајне”, а после полемике одузета. Одбио сам да примим ту награду. После бомбардовања Југославије од стране НАТО-а одбио сам да примим и награду „Георг Бихнер”, 1999. године.