U suštini, aktuelna SNS vlast, na čelu sa Vučićem, neodoljivo podseća na mađioničara (mada ni asocijacija sa uličnim šibicarima ne bi bila potpuno neumesna) koji neprestano ponavlja „gledajte u deficit“ (koji se smanjuje), „gledajte u deficit“, „ne dam Kosovo“, „ne dam Gazivode“ , dok pogled posmatrača odvlači sa onoga što u međuvremenu zapravo radi.

Ukoliko Narodna stranka uđe u parlament posle izbora na kojima nastupa samostalno, ona može da razgovara samo sa onima koji odbacuju francusko-nemački plan i kopanje litijuma u Srbiji

Takvi su naši drugosrbijanci. Takvi su im bili i preci i ideološki prethodnici. Do 1948. su obožavali Staljina. Onda Tita. Onda Stambolića. Onda Miloševića, dok ih nije šutnuo onsko snažno, da zaboli. Onda Ameriku, sa Kočom i Latinkom u fusnoti. Onda, rekoh vam već šta sledi. Uskoro

Da li u vlastitim kolekcijama imate knjige – duhove? Autor ovih redova posjeduje dva takva romana – “Rasulo” Bore Ćosića i “Ukletog Srbijanca” Ivana Ivanovića.

Poverenica je imala u vidu da prilikom ispitivanja da li konkretno ponašanje određene osobe predstavlja akt diskriminacije, s aspekta antidiskrimi-nacionih propisa, nije od značaja da li je ta osoba imala nameru da diskriminiše.

Sramota je da Srbija, koja je u toj borbi podnela najveće žrtve u Evropi, danas ostane jedina zemlja u kojoj evropski pilićari mogu da izigravaju diplomate i političke autoritete. Niger i Mali su tim bednicima pokazali srednji prst. Odavno je vreme je da to uradimo i mi.

Nisu uspeli da ubede Srbe da nisu Srbi. I onda su, eto, evrogloduri i klozetska piskarala, rešili da pojačaju kampanju protiv Sputnjika i RT Balkan sa „kolegijalnom“ do sad nezabeleženo jadnom idejom da se ti mediji ugase

Serija „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića je već nakon prve emitovane epizode izazvala burne reakcije publike – dok je većina bila oduševljena podizanjem tehničkih standarda domaće filmske produkcije (uključujući tu i pripovedačke postupke) na do sada neviđen nivo, kritičari sa, uslovno govoreći, „srpske desnice“ glasno su negodovali zbog „iskrivljivanja istorijskih činjenica“ i „blaćenja srpskog naroda i velikana srpske istorije“

Trebamo se prisetiti da su i robovi imali želju, da nešto materijalno, stvoreno krvlju i suzama, ostave potomstvu. Zapitajmo se, šta to mi ostavljamo našim potomcima? Jesmo li mi bez želja i ljubavi prema njima? Sem dužničkog i kolonijalnog ropstva, da li im još nešto ostavljamo?