Okosnica ove predizborne kampanje postavljena je pomalo pretenciozno, kao i već nekoliko prethodnih, na donekle problematičnoj i neugodnoj dilemi - EU ili Srbija! Kao ona poznata- život ili smrt! 

Od trenutka kada je SSP parafiran, do danas, suštinski su se izmenile okolnosti. Izdvajaju se dva aspekta te suštinske promene. Jedan se tiče faktičkog ponašanja EU i njenih zvaničnika, a drugi tumačenja odredbi Sporazuma.

I pored tih pojačanih napora sudije ne uspevaju da savladaju priliv predmeta i reše zaostatke. Sudije su sve ažurnije, a sistem sve neažurniji. Reč je dakle, da se ne mogu očekivati promene samo naporima jednog dela sistema (sudija). 

U normalnim uslovima postoje trkači, to jest igrači, publika i komentatori, odnosno sudije, i svako radi svoj posao. Danas mi se čini da su svi istovremeno i neka vrsta voajera i učesnika u ovom političkom rijalitiju i tu se ponekad brišu ili blede  granice između učesnika, publike i komentatora.

Hoću da kažem da je smisao ove kampanje isključivo u ovoj operaciji: povezati svoje protivnike sa što više, što aspurdnijih optužbi, u stranačkoj publici će se uvek naći neko da vikne „Tako je!“ i, onda, čekati rezultat.

Verovatno je najkontroverzniji član te „šarene koalicije“ poznati politički šoumen Nenad Čanak, koga drugačije doživljavaju u Beogradu, a drugačije u Vojvodini. U Beogradu je on viđen kao borac protiv Miloševića, čije je vešanje prizivao 2000. godine, a nakon 5. oktobra i kao ogorčeni protivnik Koštunice.

Javnost pomno prati šta političke stranke nude biračima i kakve programe nude, ali se ujedno postavlja pitanje cene izbora, kako i na koji način se izbori finansiraju i iz kojih se sredstava obezbeđuju sredstva.

Od RIK-a odobrene još dve kandidatske liste, pa ih sada ima 11. Stranke su počele da iznose ekonomske i socijalne programe. Da li "višak tranzicije" počinje da se zove humani kapital.

Dolazak SRS-a na vlast odmah će voditi ka preispitivanju ulaganja u Srbiju. Prva i normalna reakcija svakog investitora biće da čeka kakva se ekonomska politika sprema, da li se odnosi sa Evropom još više kvare.

Dakle, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht, Biljana Kovačević-Vučo i ostale (zanimljivo, čelnici NVO-a su većinom žene) plasiraju laži o Kosovu. Nataša Kandić ode na proglašenje lažne države svesna da je vlasti neće hapsiti jer bi time od nje napravili lažnu žrtvu.