Окосница ове предизборне кампање постављена је помало претенциозно, као и већ неколико претходних, на донекле проблематичној и неугодној дилеми - ЕУ или Србија! Као она позната- живот или смрт! 

Од тренутка када је ССП парафиран, до данас, суштински су се измениле околности. Издвајају се два аспекта те суштинске промене. Један се тиче фактичког понашања ЕУ и њених званичника, а други тумачења одредби Споразума.

И поред тих појачаних напора судије не успевају да савладају прилив предмета и реше заостатке. Судије су све ажурније, а систем све неажурнији. Реч је дакле, да се не могу очекивати промене само напорима једног дела система (судија). 

У нормалним условима постоје тркачи, то јест играчи, публика и коментатори, односно судије, и свако ради свој посао. Данас ми се чини да су сви истовремено и нека врста воајера и учесника у овом политичком ријалитију и ту се понекад бришу или бледе  границе између учесника, публике и коментатора.

Хоћу да кажем да је смисао ове кампање искључиво у овој операцији: повезати своје противнике са што више, што аспурднијих оптужби, у страначкој публици ће се увек наћи неко да викне „Тако је!“ и, онда, чекати резултат.

Вероватно је најконтроверзнији члан те „шарене коалиције“ познати политички шоумен Ненад Чанак, кога другачије доживљавају у Београду, а другачије у Војводини. У Београду је он виђен као борац против Милошевића, чије је вешање призивао 2000. године, а након 5. октобра и као огорчени противник Коштунице.

Јавност помно прати шта политичке странке нуде бирачима и какве програме нуде, али се уједно поставља питање цене избора, како и на који начин се избори финансирају и из којих се средстава обезбеђују средства.

Од РИК-а одобрене још две кандидатске листе, па их сада има 11. Странке су почеле да износе економске и социјалне програме. Да ли "вишак транзиције" почиње да се зове хумани капитал.

Долазак СРС-а на власт одмах ће водити ка преиспитивању улагања у Србију. Прва и нормална реакција сваког инвеститора биће да чека каква се економска политика спрема, да ли се односи са Европом још више кваре.

Дакле, Наташа Кандић, Соња Бисерко, Соња Лихт, Биљана Ковачевић-Вучо и остале (занимљиво, челници НВО-а су већином жене) пласирају лажи о Косову. Наташа Кандић оде на проглашење лажне државе свесна да је власти неће хапсити јер би тиме од ње направили лажну жртву.