Mogu li se zatvoriti oči pred zakulisnim nastojanjima zapadnih demokratija da se „iskupe“ pred Hitlerom i njegovu agresiju usmere „na Istok“? Platno istorije nije jeftina reprodukcija, koja se može retuširati.

Početkom XX veka u Filadelfiji je izlazilo deset dnevnih listova. Danas je Filadelfija grad sa velikim šansama da “pobedi” na neslavnom konkursu za “prvi veliki američki grad bez ijednog dnevnog lista”.

Nasuprot Bušovoj administraciji, Obamin tim nije započeo besmislene krstaške ratove, niti je izazvao značajnu negativnu reakciju protiv Amerike. Do sada, njegovi gresi su uglavnom gresi nečinjenja – ali i ovi mogu veoma skupo da koštaju.

Moguće je da se Rusija nalazi na samoj ivici početka svog zalaska. Ako uopšte postoji neka sila koja bi mogla da očuva makar nekakvu verziju Rusije, ona ne mora da bude identična Putinu, ali trebalo bi da jako liči na ono što Putin predstavlja.

Čini se da ideja naroda Latinske Amerike o slobodi i nezavisnosti od uticaja svetskih supersila nikada nije bila bliža svom ostvarenju i da je ovaj kontinent na dobrom putu da se konačno oslobodi američke hegemonije, koja je za rezultat imala na hiljade žrtava i stotine hiljada unesrećenih.

Zajedno sa zajedničkim evropskim tržištem u Briselu su se izgradile i interesne grupe i lobiji koji sežu preko državnih granica. Međutim, jedno evropsko građansko društvo u demokratskom smislu moglo bi se izgraditi na putu koji je prokrčila evropska javnost.

DŽon Outs, baptistički sveštenik, iskovao je termin „radoholičar“, koji su kasnije mnogi preuzeli kao aluziju na lošu stranu preterane posvećenosti poslu. Outs je shvatio da nešto nije u redu sa njegovim načinom života, kada je njegov petogodišnji sin zatražio od njega da mu zakaže sastanak kako bi ga video.

Takozvana „lisabonska odluka“ Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu znači da će ključna pitanja iz delatnosti i nadležnosti suverene nacionalne države, poput onih kakva su pitanja rata i mira, budžet, kazneno pravo, i ubuduće ostati pod kontrolom nacionalnih ustavnih sudova.

Postoji li neka veza između Ahmadinedžada i Berluskonija? Pa, zar nije nečuveno i besmisleno bilo kakvo poređenje Ahmadinedžada sa jednim demokratski izabranim zapadnim vođom? Nažalost, nije: ta dvojica su deo istog globalnog procesa.

Prevladao je osećaj da će odlazak Buša raščistiti put ka protivljenjima inicijativama SAD. Obama misli da će druge zemlje postupiti kako on želi samo zato što je prijateljski nastrojen i što nije Buš. Šest meseci kasnije, sasvim je jasno koliko je ta pretpostavka pogrešna.