Aktuelni sukob unutar koalicije podsjeća na priču o kokoški i jajetu. Da li je sve počelo još prošle godine kada je Tadić prozvao predstavnike krupnog kapitala, za koje se pretpostavlja da su sa Dinkićem vezani pupčanom vrpcom, da dio svog bogatstva vrate društvu.

Nakon objavljivanja izveštaja Dika Martija u domaćoj javnosti mogli su se čuti slavodobitni glasovi koji su isticali ovu vezu. Navodno, ukoliko se veza vrha OVK i zločina dokaže to bi moglo opovrgnuti nezavisnost Kosova. Nažalost, stvari stoje upravo suprotno.

Izveštaj se završava obećanjem da će porodica Veljković biti obaveštena o rezultatima istrage, što se, naravno, nije dogodilo, tako da roditelji još uvek ne raspolažu informacijama koje bi makar razjasnile  okolnosti pod kojima je stradao njihov sin.

Činjenica je da se premijer ogradio, rekavši da smena Dinkića nije uperena protiv G17, ali je takođe jasno da je neverovatno da se DS na taj potez odlučio ako je imalo sumnjao da će izlaskom G17 iz koalicije vlada pasti i izbori biti raspisani.

Za razliku od Miloševića koji se suprotstavljao američkoj politici otvorenog miješanja, nove vlasti u postoktobarskoj Srbiji prilično su blagonaklone i žmire na jedno, a ponekad i na oba oka kada je u pitanju uplitanje stranog faktora i njegov očigledan uticaj na politički život u Srbiji.

Nikolić i Vučić su svesni da su kao stranka medijsko-politički izmišljeni samo pod uslovom da nemaju sopstvenu politiku... Brisel kaže – „nemojte o Kosovu“, i u subotu niko ni reč o tome. Vašington kaže – „nemojte kao u Kairu“, i nijedan protestni krug ne obiđoše.

Miting SNS samo je potvrdio da Vučić i Nikolić sve vreme obmanjuju građane, dok na drugoj strani sa Tadićem prave dogovore o formiranju vlade nakon narednih izbora. Zašto nisu odmah seli na stiropor i zahtevali vanredne izbore, ako je to zaista njihov cilj?

Prepričavanje emisije o tome kako je Šešelj monstrum treba zaključiti konstatacijom da je njegov doprinos „demokratiji“ veći od svih „Otporaša“ i ostalih zajedno. Za one koji nisu zadovoljni demokratijom, nije samo doprinos nego i velika krivica.

Kome je u interesu da se Jeremić otrcava da je „prikriveni izdajnik“ i da se okameni politička scena, sa jednim LDP-izovanim DS-om, naprednjacima kao jedinom alternativom – i DSS-om kao „principijelnom“, ali beznadežnom opozicijom?

(Komentar na tekst Slobodana Antonića „Kraj kosovske politike“)

Mi smo uplovili u demokratski život bez ostvarenih demokratskih institucija. U takvim okolnostima postali smo lak plen zapadne administracije.