Jasna je i pozicija Moskve po pitanju ulaska Srbije u NATO. Predsednik Odbora za spoljne poslove Državne dume Konstantin Kosačov upozorio je da zbližavanje Beograda sa NATO može da pokvari odnose Srbije i Rusije.

Američki narod je izgubljen u zemlji čuda. Oni pojma nemaju da su njihove građanske slobode ukinute. Tek postepeno stiču svest da je njihova ekonomska budućnost ugrožena. Oni ništa ne znaju o katastrofama koje su svojim neznanjem i nečoveštvom sručili na sebe i na čitav svet.

Nikako ne bi smo smeli da odbacimo pretpostavku da je ova tragedija zapravo predstavljala planirani test “novih pesticida”. Sve ove neverovatne koincidencije upravo upućuju na jedan takav zaključak.

Biopolitičke prakse su ostavile trag kroz delovanja kvazipolitičkih zapadnih elita, ali i kvazinaučnih elita, kao i kroz mnoštvo kriptokulturnih – ali i kriptodemokratskih – praksi, zbog čega se danas i sam pojam demokratije shvata kao sumnjiva stvar.

Ne možemo, dakle, da ne postavimo pitanje, da li je ovo početak kraja EU, konstrukcije koja je započeta pre pedeset godina na temeljima vekovne utopije, a koja sada dokazuje da je nesposobna da ispuni svoja obećanja.

Postoji analogija između sadašnje diskusije o Iranu i politike Rusije na Balkanu u poslednje dve decenije. Balkan je dokazao štetnost već istrošenih međunarodnih formata u vidu različitih „petorki“ i anemičnih diskusija i odluka OUN. Zapad koristi efikasnije metode.

Razmeštaj američkih projektila izazvao je reakcije Rusije. Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da: „Takve vojne aktivnosti ne pomažu jačanju zajedničke bezbednosti i razvoju odnosa poverenja u regionu”.

Potpuno je jasno da su „evropske vrednosti“ jedna velika izmišljotina. Evropska unija je u suštini arena, gde najmoćnije zemlje nameću volju slabijima. To što neke države u EU imaju visok standard za svoje građane, ne znači da one to hoće i za druge države.

Ako se Evropa raspadne, Nemačka je jedina evropska zemlja koja može da formira alternativne moćne i kohezivne koalicije. Na pitanje koje su nemačke alternative za EU, uobičajen odgovor je Francuska. Ipak, istorijska alternativa oduvek je Rusija.

Drugi talas finansijske krize zapljusnuo je Evropu. Kriza sazreva već do kudikamo ozbiljnijih dimenzija, a njene posledice sve snažnije pogađaju stanovništvo. Tim pre što se zakasnela antikrizna politika svejedno pravi na račun neprivilegovanih slojeva.