Uvjeren sam da mnoge stvari Obama nije želio tako da se odvijaju, međutim jasno je da on kao vrhovni lider nije odlučivao o vitalnim stvarima svoje spoljne politike. Glavne konce cijele priče povlačili su kao i uvijek Pentagon i Stejt department.

Američka težnja ka svetskoj hegemoniji vodi svet prema Trećem svetskom ratu. Cezar Obama je uvukao SAD u rat sa Libijom, a da čak nije ni tražio odobrenje Kongresa. Rastuća oholost Vašingtona može dovesti do fatalne greške.

Ova današnja globalizacija, svakako, uspešnija od pokušaja globalizacije sa početka dvadesetog veka, iz vremena Britanske Imperije. Treba se podsetiti da su posle tadašnjeg, neuspešnog, pokušaja globalizacije izbila dva svetska rata.

Eksperti podržavaju po ovom pitanju ruskog premijera, a u poziciji Medvedeva zapažaju početak tendencija koje ne mogu, a da ne izazovu zabrinutost. “Danas mi vidimo objedinjavanje zapadne civilizacije, civilizacije zapadnog sveta, koja dovodi u pitanje princip suverene nacionalne državnosti”, smatra  Korovin.

Ukoliko Gadafi ipak bude opstao na vlasti, nakon rata koji će sasvim moguće postati dugotrajan i iscrpljujući za obe strane, on će gotovo nesumnjivo promeniti politiku prema mnogim zemljama

Zemlje trećeg sveta se oslanjaju na savremeno rusko naoružanje koje bi im omogućilo odgovarajući faktor odvraćanja kao preventivu protiv eventualnih američkih vojnih intervencija, koje će biti sve teže izvodive s obzirom da su borbene efektive SAD.

Severna Koreja je iz intervencije u Libiji izvukla sledeći nauk: ne smarajte se pravljenjem dila sa Zapadom o odustajanju od svog nuklearnog programa. Odvraćanje je važnije.

Premijersko mesto može biti klopka za ambicioznog Ivicu, jer njena kratkotrajnost, koja bi mogla da bude programirana još na početku, na primer, Vučićevom apstinencijom u vlasti, najviše bi štetila upravo onima koji su prvi potrčali za sirom u Nikolićevoj mišolovci.

Uveren sam, bez dvotrećinske ili makar dovolujno komotne parlamentarne većine, koja bi makar nagovestila bazično političko jedinstvo duboko „raspolućene jabuke Srbije“, nijedna vlada neće imati potencijal da zemlju izvlači iz duboke ekonomske, socijalne i moralne krize.

Čak i u samom izveštaju o ukupnim rezultatima izbora ima nepravilnosti - broj birača koji su glasali veći je od broja glasačkih listića u glasačkim kutijama (gde su završili glasački listići tog „viška“ birača – jedino da su ih neki birači odneli kućama?!).