Број 1-2/2011 Тема: Политика (хомо)сексуалности

Уводник.........................................................................................         3

ТЕМА БРОЈА

ПОЛИТИКА (хомо)СЕКСУАЛНОСТИ

Слободан Антонић

Геј покрет и борба за признатост............................................         7

Душан Маљковић

Како хулиганизовати непријатеља: „квир“ универзализација

против политике идентитета...................................................       39

Петар Анђелковић

Политизација полних склоности и њене последице..............       51

Марио Калик

Хомосексуалност и „парада поноса“......................................       69

Слободан Јанковић

О хомосексуалности, педофилији и закону о забрани

дискриминације........................................................................       99

Владимир Димитријевић

Учење православне цркве о хомосексуализму:

грех или „полна оријентација“................................................     121

Досије

Ђорђе Вукадиновић

О „паради поноса“ и слабости државе...................................     139

Александар Дикић

Један другачији поглед на геј параду.....................................     145

Остоја Симетић

Парада је само почетак............................................................     149

Александар Дикић

Како пронаћи решење за суживот с геј популацијом............     153

О кажњавању деце

Зоран Миливојевић

Разумно телесно кажњавање деце као неотуђиво родитељско

право.........................................................................................     159

Јован Мирић

Психолошка сазнања о телесном кажњавању деце...............     179

Милан Шкулић, Ненад Илић, Славољуб Саша Ђурић

Заштита деце или „вршњачко насиље“ над родитељима......     191

Огледи

Жељко Крстић

Насиље над насилницима........................................................     199

Горан Николић

Динамика етничких промена у БИХ 1971–2011.....................     225

Сучељавања

Срђан Николић

Слобода и сексуалност............................................................     239

In memoriam

Богдана Кољевић

Светски оптимизам и политичка етика Светозара

Стојановића (1931–2010)........................................................     249

Осврти

Радош Љушић

Срозавање родољубља............................................................     253

Добрица Гајић

Туцовић и „албанско питање“.................................................     273

Рецензије, прикази

Ратко Митровић

Косово и наличје политике људских права

(Ханс Хофбауер, Експеримент Косово).................................     279

Марио Брудар

Више од сећања, мање од сведочења

(Вилијам Монтгомери, Кад овације утихну).........................     284

Владислав Ђорђевић

У одбрану достојанства науке

(Слободан Антонић, Искушења радикалног феминизма).....     287

Contents....................................................................................291

УВОДНИК

Од насилно прекинутог покушаја да се у Београду одржи „геј парада“ (2001), а нарочито од прошлогодишњег (2010) сукоба на београдским улицама између 6.000 младих људи и отприлике исто толико полицајаца поводом одржавања „параде поноса“, тзв. „геј питање“ постало је једно од важнијих конфликтних тачака јавне политике у Србији. О овом питању се жестоко дебатује у медијима, а још жешће по алтернативним интернет форумима и по блогосфери. Сматрајући да ова дебата, по својим политичким и социјалним реперкусијама, завређује да буде уведена и у сферу теоријског мишљења и научне рефлексије (што је, иначе, у свету већ одавно случај), Уредништво Нове српске политичке мисли одлучило је да приреди темат „Политика (хомо)сексуалности“.

Спорна теоријска питања везана за ову тему односе се првенствено на њен референтни оквир. Да ли је геј питање искључиво питање људских права, једнакости и друштвене толеранције према „мањинском варијетету нормалне људске сексуалности“, или је у питању „ревизија темељног моралног и социјалног система вредности“, борба за моћ и утицај интересних група, те политички наметнута тема преко које се, у (полу)периферијским земљама, обезбеђује додатна културна хегемонија Вашингтона и Брисела? Да ли је у питању оправдана борба за слободу самоизражавања, укључив и слободу изражавања (хомо)сексуалности, или је реч о разрађеној идеолошко-идентитетској матрици која је наметнута као обавезна политичка надоградња приватне сексуалне склоности једног броја људи („хомосексуализам“)?

Већ сам избор појмова који ће се употребљавати – „геј“, „ЛГБТ заједница“, „геј права“, „геј борци за људска права“, „хомосексуалци“, „хомосексуализам“, „хомофашизам“ итд. – сведочи о теоријској и идеолошкој позицији аутора који их употребљава, али и о друштвеној борби за моћ да се ствари именују. Када једна групација успе да своје појмове наметне у академском и медијском пољу, па и у читавом друштву, као једино исправне (политички коректне) термине, то јасно манифестује степен њене социјалне моћи и успостављену симболичку/културну доминацију. Знајући да „дозвољени“ односно „препоручени“ сет појмова снажно дефинише не само читав дискурс, већ и његове коначне теоријске резултате, Уредништво Нове српске политичке мисли није се мешало у одлуку аутора коју ће терминологију користити. Тако у овом нашем темату читалац може наћи како „политички коректне“ термине („ЛГБТ права“), тако и оне који делимично одступају од тврде линије политичке коректности („хомосексуализам“). Наше је уверење да се плурализам у мишљењу, што је основна претпоставка сваке дебате, може постићи једино плурализмом у језику – наравно, у оквиру елементарне академске пристојности и у складу са уобичајеним научним стандардима.

Читалац ће у теми броја наићи на текстове Слободана Антонића, Душана Маљковића, Петра Анђелковића, Марија Калика, Слободана Јанковића и Владимира Димитријевића, који су писани са амбицијом да се систематично изложи једно становиште или један поглед на проблем. Верујемо да је плурализам ових становишта и погледа важна врлина овог нашег тематског блока – врлина која је данас генерално, а поготово по овом питању, доста ретка чак и у академским публикацијама, те смо зато у Уредништву Нове српске политичке мисли на њу нарочито поносни.

Иза овог тематског блока следи рубрика „Досије“, са истоветном темом „политике (хомо)сексуалности“. У њој се налазе чланци Ђорђа Вукадиновића, Александра Дикића и Остоје Симетића, са нешто израженијом социјално-аналитичком, али и политичко-активистичком димензијом. Они су изворно објављени на сајту Нове српске политичке мисли, као реакција на (отказану!) геј параду 2011. године. Иако представљају једну од артикулисанијих и жешћих расправа које су вођене по овом питању, ови чланци садрже много аргумената и узајамног уважавања опонената, чиме се ова примерна дебата свакако издваја из наше уобичајене политичко-социјалне публицистике, због чега смо и закључили да би је било упутно објавити и у штампаном облику у једном теоријском часопису.

У исти тематски круг спада и текст срђана николића, из рубрике „Сучељавања“. Он садржи критику неких теза из чланка Марија Калика, чија је прва верзија такође претходно објављена на сајту НСПМ.

И у овом броју Нове српске политичке мисли, поред носећег, објављујемо и други, мањи темат – „О кажњавању деце“. Њега чине ауторски чланци наших угледних психолога јована мирића и Зорана Миливојевића, као и интервју који је сарадница НСПМ Јована Папан обавила са професором права Миланом Шкулићем, теологом Ненадом Илићем и психијатром Славољубом Сашом Ђурђићем. Непосредан повод за ове чланке била је најава доношења закона којим би се забранило свако, па и најмање, физичко кажњавање деце у Србији. Ова најава је изазвала бурну дебату у нашој стручној и широј јавности, а Уредништво је овим тематским блоком желело да пружи својеврсни теоријски допринос не само тој дебати, већ и рационалном формулисању јавне политике – барем када је о овом питању реч.

Поред наведених темата, у овом садржајном броју доносимо и приказе нових књига Ханса Хофбауера, Вилијама Монтгомерија и Слободана Антонића, огледе Горана Николића и Жељка Крстића, критичке осврте Радоша Љушића и Добрице Гајића – као и In memoriam нашем истакнутом филозофу, интелектуалцу и пријатељу НСПМ-а Светозару Стојановићу. 

Овим тематима и чланцима Нова српска политичка мисао још једном потврђује свој карактер вишедисциплинарног научног часописа, који је намењен широј, али компетентној академској публици и који настоји да на отворен и плуралистички начин осветли најзначајнија питања у савременом свету и српском друштву – од оних социјалних, преко политичких, до културних. Наредни бројеви нашег часописа, са новим и разноврсним тематима, уверени смо, наставиће и унапредити ту вредну традицију Нове српске политичка мисли.

РЕЗИМЕИ

Слободан Антонић

ГЕЈ ПОКРЕТ И БОРБА ЗА ПРИЗНАТОСТ

Сажетак: Појава нетрпељивости према ЛГБТ особама чест је предмет расправа и критика. Међутим, нетолеранција коју показују поједини геј активисти – поготово у друштвима у којима је ЛГБТ покрет јак – не само према критичарима геј покрета већ и према онима који о „геј питању“ другачије мисле, мало је истраживан феномен. У овом чланку се најпре наводе неки карактеристични случајеви такве нетолеранције, а затим и два карактеристична објашњења за такво понашање. Оба објашњења се разматрају и вреднују, да би се у закључку аутор још једном заложио, на методолошком плану, за плуралистички приступ и мултикаузални модел објашњења, а на плану друштвене политике, за пуну узајамну толеранцију мишљења и вредносних становишта.

Кључне речи: ЛГБТ, друштвени покрети, толеранција, друштвене борбе, идеологија.

Душан Маљковић

КАКО ХУЛИГАНИЗОВАТИ НЕПРИЈАТЕЉА: „КВИР“ УНИВЕРЗАЛИЗАЦИЈА ПРОТИВ ПОЛИТИКЕ ИДЕНТИТЕТА

Сажетак: Овај рад покушава да испита да ли се „квир“ (queer)1 може посматрати као још један уопштен, али ипак посебан идентитет, који не прави разлику у контексту стандардне поделе на хомо/би/хетеросексуалност и тзв. политике идентитета,те да понуди другу опцију у оквиру политике универзализма – „идентитет без идентитета“ као трансгресију „квира“ (Бадју). Такође ће се испитати могућности за промену стандардне активистичке политике уз критику недостатка рефлексије „класне борбе“ – истражујући да ли је та врста политике бесповратно интегрисана у либерални капитализам; повезујући појам мањинског идентитета (укључујући и „геј идентитет“) с ратом у Босни (Д’ Емилио); осветљавајући нестанак социјалних и разлика „животног стила између хомосексуалаца и хетеросексуалаца“ (Бех). Тако ћемо стићи до „постквир“ будућност у којој су сексуални идентитети „детериторијализовани“ у разноврсне сексуалне праксе (Делез) и деконструисани до нивоа безначајности (идентитета).

Кључне речи: квир, идентитет, политика универзализма, хомосексуалност, идеологија.

Петар Анђелковић

ПОЛИТИЗАЦИЈА ПОЛНИХ СКЛОНОСТИ И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ 

Сажетак: У раду се испитује савремени феномен ЛГБТ активизма као друштвено-политичког покрета. Указује се на нетачност аргумената које тај покрет износи себи у прилог, и демонстрира се његова ирационална, селективна и антидемократска природа. Разматрају се појмови и разлике у домену јавног и приватног, у контексту њиховог коришћења од стране тих активиста. Показује се како је то деловање директан напад на основе самог друштва и које се методе користе у дотичном нападу. Излаже се како они релативизују појам породице и објашњава се општедруштвени значај хетеросексуалности и парцијални значај хомосексуалности. Оповргава се аргумент поводом усвајања деце од стране хомосексуалних парова. Указује се на појам нормалности и система вредности и како се њима манипулише у прилог ЛГБТ активизма. Разоткривају се злоупотребе појма мањине, као и релативност тог појма. Говори се о злоупотребама и манипулацијама које се врше у име мањинских права, као и подривања демократских начела. У закључку се објашњава права идеолошка природа и мотивација тог активизма, а такође и његово левичарско порекло.

Кључне речи: ЛГБТ, геј, пол, склоност, активизам, хетеросексуалност, хомосексуалност, јавно, приватно, друштво, држава, права, брак, љубав, породица, мањина, левица, демократија, либерализам, легитимитет.

Марио Калик

ХОМОСЕКСУАЛНОСТ И „ПАРАДА ПОНОСА“ 

Сажетак: Текст полази од уочавања подвојеног карактера „Параде поноса“, карневалског и протестног. Карневалски аспект ове манифестације јесте нелегитиман јер афирмише хомосексуалност као друштвено сасвим прихватљиву и сексуално сасвим нормалну оријентацију. Наиме, из модерне перспективе Кантове моралне филозофије, хомосексуалност не може бити морална, самим тим ни прихваћена као општа друштвена вредност, јер се не може практички универзализовати, тј. важити као општи закон. Свет у коме би хомосексуалност универзално важила био би осуђен на пропаст. Зато хомосексуалност не може бити изједначена с хетеросексуалношћу, како захтева геј идеологија. Хетеросексуалност јесте и мора остати темељна и доминантна сексуална оријентација. Она је једини природни и нормални облик сексуалности, док хомосексуалност од овакве природе и нормалности одступа. Екстремистички напад на категорије норме и нормалности, какав постоји у једном крилу геј идеологије, бесмислен је, али и крајње опасан. Ипак, без обзира на то што је на начелном, нормативном плану нелегитимна, хомосексуалност има право испољавања као мањинска сексуална оријентација. Зато су агресивни напади конзервативне деснице на хомосексуалце неприхватљиви, и представљају другу крајност, једнако лошу као што је и милитантна струја геј идеологије. Хомосексуалцима морају бити гарантована нека основна људска и грађанска права, од права да упражњавају своју сексуалну оријентацију и да због ње не буду дискриминисани у професионалном и друштвеном животу, до права да оснивају законске заједнице. Стога је протестни аспект „Параде поноса“ сасвим легитиман.

Кључне речи: „Парада поноса“, хомосексуалност, хетеросексуалност, Кант, моралност, природност, нормалност, геј идеологија.

 
Слободан Јанковић

О ХОМОСЕКСУАЛНОСТИ, ПЕДОФИЛИЈИ И ЗАКОНУ О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ 

Сажетак: На хмосексуалност се, у последњих неколико деценија, почело гледати као на уобичајени „нормални“ начин живота. Али, борба хомосексуалних и про-хомосексуалних активиста и даље се наставља и сада је усредсређена на брак и право на усвајање деце. Многи од истраживача који су се својевремено залагали за декриминализацију хомосекуализма и помагали његово брисање са листе менталних поремећаја, данас раде исто и када је реч о педофилији. Српски политичари, међународне владине организације, ЛГБТ организације и организације цивилног друштва финансиране од западних влада, залагали су се за Закон против дискриминације. Овај закон, усвојен 2009, не само да угрожава и потпуно ограничава слободу говора, већ доноси и мере које потпомажу промоцију ЛГБТ права више него у већини других земаља. Питање хомосексуалне нормалности још увек је отворено, пошто истраживања показују да је оно повезано са неколико менталних поремећаја и сâмо представљајући патологију. Изгледа да постоји веза између хомсекуализма и педофилије, али у овој студији то је питање само постављено, но на њега није и дефинитивно одговорено.

Кључне речи: Закон о забрани дискриминације, хомосекуализам, педофилија, ментални поремећај, парафилија.

Владимир Димитријевић

УЧЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О ХОМОСЕКСУАЛИЗМУ: ГРЕХ ИЛИ „ПОЛНА ОРИЈЕНТАЦИЈА“ 

Сажетак: У првом делу овог чланка износе се званични ставови појединих помесних цркава о хомосексуализму. У другом делу су представљени ставови појединих православних свештеника, који су се са проблемом хомосексуалности суочавали у пастирској пракси. Црква је, по учењу Светих отаца и по сопственој самосвести, болница у којој су људи призвани да се лече од греха. Одбацивати грех, а с љубављу помоћи грешнику који се каје: такав је однос Цркве према хомосексуализму и хомосексуалцима.

Кључне речи: ЛГБТ, хришћанство, верски догмати, Српска православна црква.

Зоран Миливојевић

РАЗУМНО ТЕЛЕСНО КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ КАО НЕОТУЂИВО РОДИТЕЉСКО ПРАВО

Сажетак: У овом раду дају се аргументи којима се оспорава иницијатива да се законима Републике Србије родитељима изричито забрани да телесно кажњавају сопствену децу. Указује се на потпуну неоправданост намерног изједначавања телесне казне с физичким малтретирањем и насиљем. Телесно кажњавање схвата се као једна од техника кажњавања, која је, као таква, део дисциплинских метода, које су, опет, само један део одгоја и васпитања. Такође се дефинише разумно телесно кажњавање као легитиман и легалан родитељски поступак који изазива бол, али не повређује дете. Дефинишу се три ситуације у којима телесно кажњавање може бити једини или најучинковитији метод. Дају се и смернице које могу послужити да се телесно кажњавање разграничи од физичког злостављања. У раду дефинишемо све погрешне претпоставке на којима је заснована иницијатива да се родитељима изричито законски забрани телесно кажњавање властите деце..

Кључне речи: дете, родитељ, телесно кажњавање, физичко злостављање, инвазивно и пермисивно васпитање, социјални инжењеринг

Јован Мирић

ПСИХОЛОШКА САЗНАЊА О ТЕЛЕСНОМ КАЖЊАВАЊУ ДЕЦЕ 

Сажетак:У овом раду аутор врши преглед психолошких истраживања која могу бити релевантна за питање о штетном деловању телесне казне на психички развој деце. Психолошка сазнања подељена су у три групе, према томе на који су начин настала: на сазнања из експерименталних и неексперименталних истраживања и на сазнања из клиничког рада с пацијентима. Истраживачи из прве две групе деценијама нису ни издвајали телесну казну као посебно значајну – тек крајем 90-их јавља се прво истраживање с телесном казном као посебно издвојеном. Клиничка сазнања нису у стању да методолошки издвоје ту врсту казне као засебну. Основни закључак гласи да психологија не располаже сазнањима да је свака телесна казна штетна. У завршном делу рада нуде се одговори на неколико психолошких аргумената против телесног кажњавања деце.

Кључне речи:теорија социјалног учења, учење по моделу, информативно дејство казне, асоцијативно дејство казне

Жељко Крстић

НАСИЉE НАД НАСИЛНИЦИМА 

Сажетак: Насилничко понашање осуђених у затворима извориште пре свега има у системским пропустима, па тек у нарави и понашању појединаца – осуђеника и службеника који раде у затворима. Затвори, односно руководећа елита и поједини васпитачи и стражари, стимулишу и одобравају постојање неформалних група, осуђеничких колектива, преко којих заводе мир у целокупној осуђеничкој популацији. Међутим, тај лажни мир заснован је на компромисима и има огромну цену, коју највише плаћају осуђени који хоће мирно да издржавају казну, као и службеници, стражари и васпитачи који покушавају професионално да раде свој посао. Неформални систем је невидљивоместо сусрета свих актера за које се погрешно мисли да су у непомирљивом сукобу. Ипак, између та два ентитета постоји много више сличности него разлике. И као што постоји осуђеничка типологија, тако су сеискристалисали и типови самих затворских васпитача.

Кључне речи: затвори, насиље, осуђеници, неформални осуђенички систем, васпитачи, Србија  

Горан Николић

ДИНАМИКА ЕТНИЧКИХ ПРОМЕНА У БИХ 1971–2011. 

Сажетак: Шеснаест година по завршетку рата национална структура БиХ радикално је измењена. Многе општине у којима су Бошњаци, Срби или Хрвати чинили већину 1991. промениле су етничку слику, углавном као последица ратних збивања и каснијег пресељавања или неповратка расељених. Све три нације су хомогенизоване. У односу на попис 1991. долази до пада удела Хрвата и осталих и пораста удела Бошњака (вероватно су апсолутна већина) и Срба у БиХ. Тенденције промене удела три нације у БиХ постојале су пре рата (израженија емиграција и мањи наталитет Хрвата и Срба) и биле би настављене у сваком случају. И у Дистрикту Брчко, који је на неки начин парадигма стања у БиХ, многа насеља у којима су Бошњаци, Срби или Хрвати чинили већину 1991. промениласу етничку слику, с тим да је удео Срба знатно порастао.

Кључне речи: национална структура, 1971, 1991, 2011, БиХ, РС, ФБиХ, Дистрикт Брчко.

SUMMARIES AND CONTENT

Slobodan Antonić

GAY MOVEMENT AND THE STRUGGLE FOR RECOGNITION 

Summary

The emergence of intolerance towards LGBT people is often the subject of debate and criticism. However, the intolerance demonstrated by some gay activists – especially in societies where the LGBT movement is strong – not only towards critics of the gay movement, but also to persons thinking differently about a „gay issue“, is little studied phenomenon. In this article author, first, presented some typical cases of such intolerance, and then discussed two distinctive explanations for this behavior. Both explanations are evaluated, and, in conclusion, author once again pledged, at the methodological level, for the pluralist approach and multicausative model of explanation, and, in the field of social policy, for the full accepting of mutual tolerance in opinions and in value standpoints. 

Key words: LGBT, social movements, tolerance, social struggles, ideologies. 

Dušan Maljković

HOW TO HOOLOGANIZE THE ENEMY – QUEER UNIVERSALIZATION VS. IDENTITY POLICY 

Summary

This paper attempts to exam weather “queer“ can be perceived as yet another generalized, but still particular identity (that doesn’t really makes a difference in the context of standard division of homo/bi/heterosexuality and (so called) identity politics), and offer another option in the frame of politics of universalism – “identity without identity“ as a mode of transgressing “queer“ (Badiou). It will also investigate possibilities of transforming standard activist politics into “universalized politics“ by criticizing the lack of reflection on “class struggle“ – whether it is possible or not, examining if that sort of politics has been irrecoverably integrated into liberal capitalism; connect the notion of minority identities (including “gay identity“) with war in Bosnia (D’ Emilio) and point out it thus represents a dead-end to notion of “queer“; and shad light upon the vanishing social and “lifestyle“ difference between homosexuality and heterosexuality (Bech) and thus entering “post-queer“ social future where sexual identities are deteritorialised into particular sexual practices (Deleuze) and deconstructed to the level of no identity-divisional importance.

Key words: queer, identity, politics, universalism, homosexuality, ideology.

Petar Anđelković

POLITICIZATION OF SEXUAL PREFERENCES AND THE ENSUING CONSEQUENCES 

Summary

In this paper the author investigates the modern phenomenon of LGBT activism as a social and political movement. The author points to the fallacy of arguments proposed by this movement and demonstrates its irrational, selective and anti-democratic nature. Concepts and differences in the fields of the public and private spheres are being considered in the context of their use by these activists. The author then demonstrates that their activism is a direct attack on the foundations of society itself and which methods are used for this kind of attack. This is followed by a description of how they make the concept of family relative and explanations of the significance of heterosexuality in society and partial significance of homosexuality. The author goes on to refute the argument about child adoption by homosexual couples and points to the concept of normality and the system of values and how they are manipulated in favor of LGBT activism. Abuse of the concept of minority and its relativity are further exposed. Manipulation and abuse of minority rights and undermining democratic principles were also mentioned. The author concludes the paper by describing the real ideological nature and motivation behind LGBT activism and its leftist origin.

Key words: LGBT, gay, sex, preference, activism, heterosexuality, homosexuality, public sphere, private sphere, society, state, rights, marriage, love, family, minority, left, democracy, liberalism, legitimacy.

Mario Kalik

HOMOSEXUALITY AND PRIDE PARADE

Summary

This text begins by spotting the dual character of the ‘Pride Parade’, i.e. its carnival and protest aspects. The carnival aspect of this event is not legitimate because it promotes homosexuality as a socially acceptable and a normal sexual orientation. From a modern perspective of Kant’s moral philosophy, homosexuality cannot be normal, and it therefore cannot be generally accepted as a social value, because it cannot be universalized in practice, i.e. it cannot be a general principle. A world in which homosexuality would have a universal value would be doomed. Therefore, homosexuality cannot be on an equal footing with heterosexuality, which is what gay ideology requires. Heterosexuality is and must remain the fundamental and dominant sexual orientation. It is the only natural and normal form of sexuality, while homosexuality deviates from this nature and normality, even if it is doubtless that it is not a mental disease. An extremist attack on the categories of norm and normality, launched by some proponents of gay ideology, is ridiculous, but is also extremely dangerous. However, regardless of the fact that in terms of principles and norms homosexuality is not legitimate, it can still be expressed as minority sexual orientation. That is why aggressive attacks of the conservative right on homosexuals are unacceptable and are just another extreme, as bad as the militant wing of gay ideology. Homosexuals must be guaranteed certain basic human and civil rights, starting with the right to enjoy their sexual relationships and not to be discriminated against in their professional and social rights, including the right to register their partnerships. Therefore, the protest aspect of the ‘Gay Parade’ is absolutely legitimate. However, these rights have to be followed by fulfilling duties in terms of moral and social duties of procreation and raising children. Even if they cannot directly contribute to this task, homosexuals can participate in and help to achieve this significant value and goal in many indirect ways.

Key words: ‘Gay Parade’, homosexuality, heterosexuality, Kant, morality, naturalness, normality, gay ideology, relativism, conservative right, homosexual rights.

Slobodan Janković

ABOUT HOMOSEXUALITY, PEDOPHILIA AND ANTI-DISCRIMINATION LAW

Summary

Homosexuality has become to be considered as an ordinary ‘normal’ lifestyle in recent decades. Battles of homosexual and pro-homosexual activist still continues and are now focused on marriage and rights to adopt children. Many of the researchers who advocated and helped decriminalisation of homosexualism and extromission of it from the lists of mental disorders are today advocating the same for the pedophilia. Serbian politicians, international governmental organisations, LGBT organisations and civil society organisations funded by western governments have advocated the Law against discrimnation. This Law, proclaimed in 2009, not onlz that endangers and utterly limits the freedom of speech, but it provides measures that cherish to promote LGBT rights more than in vast majority of countries. The issue of the homosexual normality is still on the table since the research shows it is linked to several mental disorders and does itself is a pathology. It seems that there is also link between homsexualism and pederasty, but that question is only posed and not answered in this study.

Key words: Anti-discrimination law, homosexualism, pedophilia, mental disorder, paraphilia.

Vladimir Dimitrijević

SIN OR SEXUAL ORIENTATION? CONCEPTION OF ORTHODOX CHURCH ABOUT HOMOSEXUALITY 

Summary 

In first part of this article author sums up the official attitude of some Orthodox churches about homosexuality. The second part presents the attitudes of some Orthodox priests, who were faced with the problem of homosexuality in pastoral practice. According to teachings of the Holy Fathers and according to the Church`s self-consciousness, the Church is a hospital where people are called to heal the sin. Reject sin, and with love help to a sinner who repents – such is the relationship of the Church toward homosexuality and homosexuals.

Key words: LGBT, Christianity, religious dogmas, the Serbian Orthodox Church.

Zoran Milivojević

REASONABLE CORPORAL PUNISHMENT OF CHILDREN AS AN INALIENABLE RIGHT OF PARENTS

Summary

In this paper the author provides arguments against the initiative to impose a legal ban on parental corporal punishment of children. The author points to unfairness of intentional elimination of differences between corporal punishment and physical abuse and violence. Corporal punishment is seen as a technique of punishment, which is, as such, part of disciplinary methods, which are, in turn, just a small part of upbringing and raising children. The author also defines reasonable corporal punishment as a legitimate and legal means which causes pain, but does not cause injuries to the child. There are three situations in which corporal punishment can be the only or the most efficient method. The author provides guidelines which can serve to distinguish between corporate punishment and physical abuse and defines all false assumptions which are the basis of the initiative to impose a legal ban on parental corporal punishment of children.

Key words: child, parent, corporal punishment, physical abuse, invasive and permissive parenting, social engineering. 

Jovan Mirić

PSYCHOLOGICAL FINDINGS ABOUT CORPORAL PUNISHMENT OF CHILDREN

Summary

In this paper the author provides a survey of psychological research that can be relevant for discussion on harmful effects of corporal punishment on psychological development of children. Psychological findings are classified into three groups, looking at what they are based on: findings based on experimental and non-experimental findings and those based on clinical work with patients. Researchers whose findings are classified in the former two groups did not even mention corporal punishment as a significant factor for decades; only in the 1990s did the first research in which corporal punishment was mentioned as significant appear. Clinical findings fail to single out this kind of punishment due to deficient methodology. The author’s main conclusion is that psychology does not have information that every kind of corporal punishment is detrimental. The last part of the paper offers answers to several psychological arguments against corporal punishment of children.

Key words: social learning theory, observational learning, informative effect of punishment, associative effect of punishment.

Željko Krstić

BULLYING BULLIES 

Summary 

Violent behavior of prison inmates stems primarily from faults in the system, but also from individuals’ temper and behavior, i.e. from inmates and prison employees. Prisons and prison management and some prison officers encourage and approve of existence of informal groups, i.e. inmates’ communities, which they use to exercise control over prison inmates. However, this false sense of peace is based on compromises and its price is huge, usually paid by inmates who want to serve their sentences in peace, as well as by employees and other prison officers who try to do their jobs professionally. This informal system is an invisible meeting place of all participants who are mistakenly thought to be in constant conflict. However, there are more similarities than differences between these two entities. We can identify several types of prison officers, as is the case with prisoners

Key words: prisons, violence, convicts, informal prison communities, prison officers, Serbia. 

Goran Nikolić

THE DYNAMICS OF ETHNIC CHANGE IN B&H 1971–2011. 

Summary 

Ethnic structure of Bosnia and Herzegovina, now sixteen years after the war, is radically changed from the pre-war period. Many municipalities in which Bosniaks, Serbs and Croats made ​​up majority of population in 1991 have changed its ethnic structure picture, largely as a result of war and the subsequent resettlement of displaced persons. All three nations are homogenized. In relation to the 1991 census there is decline in the share of Croats and ‘others’ and increase the share of Bosniaks (probably to the level of absolute majority) and Serbs. Tendencies of changes in the ethnic composition of B&H were present before the war (pronounced lower birth rate and emigration of Croats and Serbs) and woulD be continued in any case.

In Brcko District, which is in some ways a paradigm of the situation in B&H, many settlements where Bosniaks, Serbs and Croats made ​​up most of the population in 1991 changed its ethnic picture, with the proportion of Serbs increased considerably.

Key words: national structure, 1971, 1991, 2011, B&H, RS, FB&H, Brcko District. 

NEW SERBIAN

PoliticaL

THOUGHT

New Edition, vol. XIX (2011), no. 1–2

CONTENTS

Editorial ........................................................................................         3

TOPIC OF THE ISSUE

(Homo)sexuality policy

Slobodan Antonić

Gay Movement and the Struggle for Recognition.......................         7

Dušan Maljković

How to Hoologanize the enemy – Queer Universalization vs.

Identity Policy............................................................................       39

Petar Anđelković

Politicization of Sexual Preferences and the Ensuing

Consequences............................................................................       51

Mario Kalik

Homosexuality and Pride Parade...............................................       69

Slobodan Janković

About Homosexuality, Pedophilia and Anti-Discrimination Law             99

Vladimir Dimitrijević

Sin or Sexual Orientation? Conception of Orthodox Church about

Homosexuality...........................................................................     121 

Dossier

Đorđe Vukadinović

About the ‘Pride Parade’ and a Weak State................................     139

Aleksandar Dikić

A Different View of the Gay Parade..........................................     145

Ostoja Simetić

Parade is Just the Beginning.......................................................     149

Aleksandar Dikić

How to Find a Solution for Coexistence with Gay Population...     153

ABOUT PUNISHING CHILDREN

Zoran Milivojević

Reasonable Corporal Punishment of Children as an Inalienable

Right of Parents.........................................................................     159

Jovan Mirić

Psychological Findings about Corporal Punishment of Children     179

Milan Škulić, Nenad Ilić, Slavoljub Saša Đurić

Protecting Childern or ‘Peer Violence’ against Parents...............     191

Studies

Željko Krstić

Bullying Bullies.........................................................................     199

Goran Nikolić

The Dynamics of Ethnic Change in B&H 1971–2011...............     225

Polemics

Srđan Nikolić

Freedom and Sexuality..............................................................     239

In memoriam

BogdanaKoljević

World Optimism and Political Ethics of Svetozar Stojanović (1931–2010)                      249

Retrospection

Radoš Ljušić

Degradation of Patriotism..........................................................     243

DobricaGajić

Tucović and the Albanian Question...........................................     273

Rewiews

Ratko Mitrović

Kosovo and the Dark Side of Human Rights Policy

(Hans Hofbauer, Eksperiment Kosovo)......................................     279

Mario Brudar

More than Recollection, Less than Testimony

(Vilijam Mintgomeri, Kad ovacije utihnu:

borba sa demokratskom tranzicijom).........................................     284

Vladislav Đorđević

In Defense of Dignity of Science

(Slobodan Antonić, Iskušenja radikalnog feminizma:

moć i granice društvenog inženjeringa......................................     287

Contents.........................................................................................     291