"Globalni novac" – politička uslovljenost finansijske informacije

U svojim izlaganju govornici su se osvrnuli na posledice i problematizaciju pojma globalizacije i „globalnog novca“ i šta on prevashodno predstavlja na privrednom planu. S tim u vezi profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubiša Adamović razmatra perspektive takvih teorija, njihov uticaj na svetsku ekonomiju uz istovremeni osvrt i na ekonomije zemalja na području bivše SFRJ. Govornici su u svojim izlaganjima bili saglasni da je današnja ekonomska situacija u svakom pogledu u tesnoj vezi i sa geopolitičkim prilikama.

Kao što se dogodilo početkom devedesetih, u vreme kada je svet postajao unipolaran, a srpska elita to previđala i gorljivo zastupala tezu o multipolarnom svetu, što nas je tada skupo koštalo, tako i danas srpska politička elita ne prepoznaje geopolitičke promene na pravi način i očajnički se trudi da nađe svoje mesto u evro-atlantskom svetu koji neumitno slabi, što nas takođe ponovo može vrlo skupo koštati, istakao je Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović je istakao da je predstavljena knjiga vrlo kompleksno štivo koje zahvata više naučnih aspekata i razmatra problem iz više teorijskih uglova, što podrazumeva da je za njeno potpuno razumevanje neophodno poznavanje ekonomije, sociologije, filozofije i geopolitičkih tendencija. U tom smislu, fokusirao se na razmatranje dve teze: teze o rađanju multipolarnog sveta i teze o globalizaciji. Skrenuo je pažnju na, po njemu, jasnu i dovoljnu naučnu argumentaciju, koju pominje i sama autorka knjige, a koja pokazuje da je na pomolu rađanje multipolarnog i nestanak unipolarnog sveta, ali je rekao da većina, ne samo običnih ljudi, već i tzv. intelektualne elite još uvek ne može da prihvati tu tezu.. Razlozi za to su, istakao je, najverovatnije političke prirode. U tom kontekstu, govorio je o arbitrarnoj ulozi dosadašnjeg i još uvek najmoćnijeg centra moći, Sjedinjenih Američkih Država i njihovom uticaju na geopolitičke prilike i ekonomske tokove. Rađanje multipolarnog sveta, kaže Vukadinović, još ne shvata na pravi način, a posebno ne u Srbiji, koja je na pragu da ponovi, odnosno načini novu geopolitičku grešku i veže se za centar moći (zapad) iz devedesetih godina koji danas polako gubi snagu. Kao što se dogodilo početkom devedestih, u vreme kada je svet postajao unipolaran, a srpska elita to previđala i gorljivo zastupala tezu o multipolarnom svetu, što nas je tada skupo koštalo, tako i danas srpska politička elita ne prepoznaje geopolitičke promene na pravi način i očejnički se trudi da nađe svoje mesto u evro-atlanskom svetu koji neumitno slabi, što nas takođe ponovo može vrlo skupo koštati.

Vukadinović je ukazao na razorne učinke globalizacije ne samo po svetsku ekonomiju, već i po kulturu i individue.

Ljubiša Adamović je skrenuo pažnju na probleme u kojima se nalazi svetska ekonomija i postavio kao mogući problem eventualno napuštanje evra kao valute i raspad Evropske Unije. U tom kontekstu, pominje ekonomske mere koje su donesene u Nemačkoj na inicijativu Angele Merkel, a koje neupitno pokazuju da Nemačka ne samo što ne želi prijem novih članica u EU, već ne želi ni da finansira postojeće kao što su Španija, Portugal, Italija i Grčka koje shvata kao ekonomski teret i samim tim se okreće sebi. Takođe, teško je očekivati da će EU ponoviti grešku koju je učinila primanjem Bugarske i Rumunije u članstvo.

Prof. dr Gordana Ajduković istakla je sociološki aspekt ekonomskih prilika i prirode finansija. Navodi da je knjiga namenjena akademskim građanima koji na sebe treba da preuzmu ulogu u obrazovanju društva i rešenje novonastalih problema.

Prof. dr Gordana Ajduković istakla je sociološki aspekt ekonomskih prilika i prirode finansija. Navodi da je knjiga namenjena akademskim građanima koji na sebe treba da preuzmu ulogu u obrazovanju društva i rešenje novonastalih problema, ali da je njen edukativni sadržaj podjednako važan za svakoga ko se interesuje za pomenute teme.

Zaključujući izlaganje, autorka kljige se zahvalila učesnicima tribine uz kratak osvrt na ono što je pre nje rečeno. Govor o knjizi je uobličila i dopunila grafičkim prikazom njenih poglavlja. Vrlo slikovito i upečatljivo globalnu ekonomiju je uporedila sa Titanikom koji „sigurnim putem“ srlja u propast upravo zbog nestručnosti onih koji tim brodom upravljaju. Kao osnovu tezu svoje knjige istakla je tezu da najveći uticaj na globalnu ekonomiju nemaju ni korporacije ni države, već jedan proces za koji bi se moglo reći da „živi sopstvenim životom“ koji ne zavisi od društvenog urđenja i postoji kao nezavisna konstanta kojoj kapitalizam kao ekonomsko uređenje nije preduslov.

Autorka smatra da je zlonamerno i neutemeljeno stavljati znak jednakosti između slobodnog tržišta i kapitalitma.

Knjiga je podeljena u tri oblasti.

1 Političke borbe za moć

2 Virtualna moć novca u digitalnoj eri

3 Moć simboličke i lingvističke superkulture

Kroz ove oblasti autorka sa više strana oobrađuje fenomen globalizacije u kontekstu današnje globalne finansijske demokratije, pri čemu globalizaciju definiše kroz aspekt političke borbe za novac. Osnovna poriuka knjige je da su finansije i računovodstvo u prvom redu socijalna delatnost i previše važna društvena funkcija da bi bile prepuštene samo stručnjacima iz područja finansijskog inžinjeringa. Nova finansijska demokratija postmoderne ere predstavlja finansijski pismene građane, što predstavlja izvestan izazov i za obrazovne ustanove, koje će pored jezičke, matematičke i informatičke pismenosti morati u svoje nastavne programe da uključe i ovu, po autorkinim rečima ključnu – finansijsku pismenost. Ovakav stručan pogled na globalizaciju i ulozi novca u globalističkim procesima predstavlja jedan od prvih štampanih kritičkih osvrta na području istočne Evrope što autorki i njenoj knjizi daje dodatni značaj.   

Autorka sa više strana oobrađuje fenomen globalizacije u kontekstu današnje globalne finansijske demokratije, pri čemu globalizaciju definiše kroz aspekt političke borbe za novac.

Prof. dr. sc. Branka Mraović je upravnica Katedre za organizacijsku teoriju i menadžment na Geodetskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Članica je redakcije međunarodnog naučnog časopisa Social Responsibility Journal u izdanju Emeralda (Velika Britanija), Emeraldovog Naučnog saveta za case studije o tržištima u usponu, međunarodne mreže SRRNet za istraživanje društvene odgovornosti korporacija i više međunarodnih i domaćih naučnihh udruženja. Autorka je nekoliko naučno-istraživačkih projekata iz područja globalizacije, uticaja informacijskih tehnologija na organizacijski dizajn i promenjenih odnosa moći u doba deindustrijalizacije. Rezultate svojih istraživanja predstavljala je na više britanskih univerziteta, na Univerzitetu u Beogradu, a u zimskom semestru akademske godine 2008/9 bila je gost profesor na Fakultetu za globalne procese na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Redovna je učesnica brojnih međunarodnih naučnih konferencija, recenzent je u nekoliko međunarodnih znaučnih časopisa, a njeni radovi pretežno na engleskom jeziku objavljeni su dosad u 12 država (Engleska, Škotska, Rusija, Ukrajina, Švedska, Norveška, SAD, Srbija, Hrvatska, Singapur, Malezija, Indija, the West Indies/Trinidad & Tobago). Knjizi Globalni novac u Hrvatskoj je prethodila njena knjiga Pobjednici i gubitnici, Organizacijske implikacije tehnološkoga razvoja u izdanju Nakladnog zavoda Globus iz Zagreba.