Prenosimo | |||
Zašto vas Evropa treba |
nedelja, 09. maj 2010. | |
(Politika, 9.5.2010) Tekst povodom 60-godišnjice Šumanove deklaracije Pre 60 godina evropska istorija promenila je kurs. Robert Šuman, ministar spoljnih poslova Francuske, pozvao je 9. maja 1950. godine evropske zemlje, prvenstveno Nemačku, da se uključe u zajednički politički poduhvat. Ubrzo posle Drugog svetskog rata bio je to hrabar čin mira i pomirenja. Kao rezultat tog čina rat između evropskih suseda u Uniji postao je nezamisliv. Privlačna sila Unije ubrzala je slom komunizma i kraj hladnog rata. Korak po korak evropske vlade pronašle su načine da zajednički reše sopstvene razlike. Zamenili su krvava bojišta za pregovaračke sobe u Briselu. To je napredak. U vreme Šumana, Adenaura i ostalih osnivača, počeli smo sa šest zemalja uključenih u trgovinu ugljem i čelikom. Danas smo Unija 27 demokratskih država sa 500 miliona građana, koja se prostire na evropskom kontinentu od Finske do Portugalije i od Irske do Rumunije. Delimo najveće svetsko tržište, važne zakone, većina nas koristi istu valutu, imamo zajedničke granice, političke institucije, delimo prošlost i budućnost. Vi naporno radite da nam se pridružite. Deliti, nije uvek lako. Nagrada za to jeste povećanje snage i mogućnosti za sve. Zbog toga to i radimo. Ipak, deliti znači i da ponekad problem jednog pogađa sve. Kada radite na zajedničkom cilju u korist svih, morate biti spremni da se zajednički suočavate sa neočekivanim preprekama. Solidarnost samo u dobru je besmislena. Naša uspešna istorija nije dovoljna za izgradnju zajedničke budućnosti. Svaka generacija mora iznova da se uveri da nam je Unija potrebna i da ima želju da joj se pridruži. Zašto 27 zemalja nastavljaju da rade zajedno? Zato što su vlade ovih zemalja svesne da u današnjem globalizovanom svetu više ne mogu samostalno da garantuju dobrobit i sigurnost njihovih građana. Stoga, čak iako se uvek ne slažu oko svih pitanja, i ponekad imaju i sasvim suprotne stavove, svih 27 vlada radije će biti članovi evropskog kluba, nego što će ostati sami po strani. Ali zašto je potrebno učešće građana u ovom poduhvatu? Zato što nijedna vlada ne može da dela bez podrške naroda. Dozvolite mi da kažem kakve koristi vi imate od toga i šta Evropa želi od vas. Evropska unija donosi mnoge praktične pogodnosti, potrošačima, putnicima, preduzetnicima. Stanovnici zemalja EU već putuju jeftinim letovima u gradove i na plaže širom kontinenta. Cene telefonskih poziva unutar Unije znatno su jeftinije nego ranije. Proizvodi iz svih zemalja EU mogu se kupovati bez rizika. Kada ste deo EU studiranje u inostranstvu postaje lako dostupno iskustvo. Stoga, kao što naše briselske brošure revnosno ističu „Evropa” je otvorila prostor slobode i mogućnosti. Ali moramo biti iskreni. U slučajevima krize, sa kakvom se suočavamo danas, ove praktične pogodnosti nemaju dovoljnu težinu. Političari takođe treba da daju ubedljive odgovore na teška pitanja. Na primer: zašto smo mi, 15 evropskih zemalja i MMF, odlučili da pozajmimo Grčkoj 110 milijardi evra pomoći i da osiguramo budućnost evra? Ili, zašto mi, 27 zemalja članica EU, smatramo da zapadni Balkan, region toliko stradao i propatio tokom proteklih ratova, u jednom trenutku treba da se pridruži EU? Ova pitanja ne odnose se samo na praktične mogućnosti za pojedince – tiču se egzistencijalne stabilnosti i mira za sve. U svojstvu predsednika Saveta EU, u kojem se 27 čelnika zemalja i vlada sastaju i hvataju u koštac sa planovima i problemima koje mi Evropljani delimo, dozvolite mi da vam se obratim u njihovo ime. Mi ne tražimo oduševljenje i da mašete evropskom zastavom, mi ne tražimo da se pridružite horskoj pesmi o miru. Mi samo tražimo da budete svesni. Voleli bismo da budete svesni da kada mi pregovaramo ili rešavamo svakodnevne krize, u igri je obično više od dogovora, više od krize. Na vrhuncu tih trenutaka, sudbina same Evrope je na klackalici. Zajedno mi branimo naše dragoceno blago. Dozvolite mi da vas podsetim šta mi to branimo. Evropljani imaju privilegovano mesto u svetu. Našim zemljama zavide zbog njihove političke stabilnosti, blagostanja i socijalnih sistema, zbog kvaliteta evropskog života. Pola milijarde žena i muškaraca, koliko ih živi u EU su među najobrazovanijim i najbolje obučenim ljudima u svetu. Mi smo najveća svetska sila u trgovini. Ovo su postignuća za ponos. Ona pokazuju našu jedinstvenu sposobnost da se tokom vremena razvijamo a istovremeno čuvamo našu tradiciju. Još uvek imamo tu sposobnost. Međutim, u ovom svetu brzih promena, druge regije su spremne da nas ekonomski preteknu. Naši poslovi i naš uticaj je u igri. Nacionalizam i populizam ne daju odgovore na ove izazove. Da bismo odbranili naše evropske vrednosti, interese i poslove mi treba da nastavimo da delamo zajedno, u zajedničkom duhu. Današnji svet od nas traži da razvijemo jaču ekonomsku politiku, još više združenu spoljnu i klimatsku politiku. Drago mi je da su sve članice Saveta EU spremne da preuzmu ovu zajedničku odgovornost. Pre 60 godina, Šuman i ostali upustili su se u zajednički poduhvat. Zemlje koje su se priključile dobro su prošle. I poduhvat više nije ograničen samo na „Brisel”. Tiče se napretka, sigurnosti i zajedničke sudbine 500 miliona građana koji žive u 27 demokratskih država i tiče se onih koji teže da nam se pridruže na našem divnom kontinentu. Danas, tražim od vas samo jedno, da zastanete na trenutak i shvatite – mi, Evropljani, zajedno smo u tom poduhvatu. |