Зашто вас Европа треба

(Политика, 9.5.2010)

Текст поводом 60-годишњице Шуманове декларације

Пре 60 година европска историја променила је курс. Роберт Шуман, министар спољних послова Француске, позвао је 9. маја 1950. године европске земље, првенствено Немачку, да се укључе у заједнички политички подухват. Убрзо после Другог светског рата био је то храбар чин мира и помирења. Као резултат тог чина рат између европских суседа у Унији постао је незамислив. Привлачна сила Уније убрзала је слом комунизма и крај хладног рата. Корак по корак европске владе пронашле су начине да заједнички реше сопствене разлике. Заменили су крвава бојишта за преговарачке собе у Бриселу. То је напредак.

У време Шумана, Аденаура и осталих оснивача, почели смо са шест земаља укључених у трговину угљем и челиком. Данас смо Унија 27 демократских држава са 500 милиона грађана, која се простире на европском континенту од Финске до Португалије и од Ирске до Румуније. Делимо највеће светско тржиште, важне законе, већина нас користи исту валуту, имамо заједничке границе, политичке институције, делимо прошлост и будућност. Ви напорно радите да нам се придружите.

Делити, није увек лако. Награда за то јесте повећање снаге и могућности за све. Због тога то и радимо. Ипак, делити значи и да понекад проблем једног погађа све. Кaда радите на заједничком циљу у корист свих, морате бити спремни да се заједнички суочавате са неочекиваним препрекама. Солидарност само у добру је бесмислена.

Наша успешна историја није довољна за изградњу заједничке будућности. Свака генерација мора изнова да се увери да нам је Унија потребна и да има жељу да јој се придружи.

Зашто 27 земаља настављају да раде заједно? Зато што су владе ових земаља свесне да у данашњем глобализованом свету више не могу самостално да гарантују добробит и сигурност њихових грађана. Стога,  чак иако се увек не слажу око свих питања, и понекад имају и сасвим супротне ставове, свих 27 влада радије ће бити чланови европског клуба, него што ће oстати сами по страни.

Али зашто је потребно учешће грађана у овом подухвату? Зато што ниједна влада не може да дела без подршке народа. Дозволите ми да кажем какве користи ви имате од тога и шта Европа жели од вас.

Европска унија доноси многе практичне погодности, потрошачима, путницима, предузетницима. Становници земаља ЕУ већ путују јефтиним летовима у градове и на плаже широм континента. Цене телефонских позива унутар Уније знатно су јефтиније него раније. Производи из свих земаља ЕУ могу се куповати без ризика. Када сте део ЕУ студирање у иностранству постаје лако доступно искуство. Стога, као што наше бриселске брошуре ревносно истичу „Европа” је отворила простор слободе и могућности.

Али морамо бити искрени. У случајевима кризе, са каквом се суочавамо данас, ове практичне погодности немају довољну тежину. Политичари такође треба да дају убедљиве одговоре на тешка питања. На пример: зашто смо ми, 15 европских земаља и ММФ, одлучили да позајмимо Грчкој 110 милијарди евра помоћи и да осигурамо будућност евра? Или, зашто ми, 27 земаља чланица ЕУ, сматрамо да западни Балкан, регион толико страдао и пропатио током протеклих ратова, у једном тренутку треба да се придружи ЕУ? Ова питања не односе се само на практичне могућности за појединце – тичу се егзистенцијалне стабилности и мира за све.

У својству председника Савета ЕУ, у којем се 27 челника земаља и влада састају и хватају у коштац са плановима и проблемима које ми Европљани делимо, дозволите ми да вам се обратим у њихово име. Ми не тражимо одушевљење и да машете европском заставом, ми не тражимо да се придружите хорској песми о миру. Ми само тражимо да будете свесни. Волели бисмо да будете свесни да када ми преговарамо или решавамо свакодневне кризе, у игри је обично више од договора, више од кризе. На врхунцу тих тренутака, судбина саме Европе је на клацкалици. Заједно ми бранимо наше драгоцено благо.

Дозволите ми да вас подсетим шта ми то бранимо. Европљани имају привилеговано место у свету. Нашим земљама завиде због њихове политичке стабилности, благостања и социјалних система, због квалитета европског живота. Пола милијарде жена и мушкараца, колико их живи у ЕУ су међу најобразованијим и најбоље обученим људима у свету. Ми смо највећа светска сила у трговини. Ово су постигнућа за понос. Она показују нашу јединствену способност да се током времена развијамо а истовремено чувамо нашу традицију. Још увек имамо ту способност.

Међутим, у овом свету брзих промена, друге регије су спремне да нас економски претекну. Наши послови и наш утицај је у игри. Национализам и популизам не дају одговоре на ове изазове. Да бисмо одбранили наше европске вредности, интересе и послове ми треба да наставимо да деламо заједно, у заједничком духу. Данашњи свет од нас тражи да развијемо јачу економску политику, још више здружену спољну и климатску политику. Драго ми је да су све чланице Савета ЕУ спремне да преузму ову заједничку одговорност.

Пре 60 година, Шуман и остали упустили су се у заједнички подухват. Земље које су се прикључиле добро су прошле. И подухват више није ограничен само на „Брисел”. Тиче се напретка, сигурности и заједничке судбине 500 милиона грађана који живе у 27 демократских држава и тиче се оних који теже да нам се придруже на нашем дивном континенту.

Данас, тражим од вас само једно, да застанете на тренутак и схватите – ми, Европљани, заједно смо у том подухвату.