Zaštićeni svedoci vremena

(Politika, 19.06.2009)

Svakog dana dok čuva Ljubišu Buhu Čumeta desetina policajaca se upita: čiji je put ispravan, onog koji je prijavio one koje je slao da ubijaju, otimaju, prodaju drogu ili put onog ko misli da su poštenje i rad dovoljni za život bez bede i sramote. Zaštićeni svedok sada je zaštićeni bogataš. Za razliku od mnogih bogataša, poreklo njegovog novca je poznato, ukradeni automobili, trgovina narkoticima, otmice, ubistva. U pratnji policije kao zaštićeni svedok, bogataš Čume odlazi na poslovne razgovore gde njegove partnere obuzima drhtavica, što od sagovornika, što od pratnje kojom Čume dokazuje da se njegove ponude ne odbijaju. Buha se smatra čovekom kome se ne zamera, a sada i još opasnijim jer iza njega ne stoje samo ubice, tu je i sila države. Novcem na kome bi se lako otkrili tragovi kokaina ili krvi Čume kupuje ono što su stvorili ljudi koji nikada nisu prekršili zakon. Prijatelj sa ministrom Mrkonjićem i pre i za vreme ministrovanja, i pre i posle zaštićenog svedočenja, što verovatno govori o brojnim zajedničkim vrednostima i sklonostima, Čume asfaltira puteve, preko advokata kupuje firme, a ponekad, da opravda stil života ili da pokaže da može, i sam potpiše vlasnički list.

Miodrag Kostić za tri evra kupio je industriju šećera i oporavljen od troška kreditima, koji ne bi bili tako povoljni da nije Čanka, preprodao je plen za desetak miliona puta veću cenu. Bez tendera, sa ortacima, kupio je MPC „Ušće” i odmah ga prodao uz višestruku zaradu. I povrh svega, NIS je Kostiću otpisao, poklonio desetine miliona dinara potrošenog goriva.

Kakve veze imaju Čume i Kostić?

Imaju, jer su obojica zaštićeni svedoci vremena u kome živimo, privatizacije u kojoj se otima, a ne kupuje, jer su obojica zaštićeni svedoci korumpiranih političara zbog kojih je moguće da Čume novcem od ubistava i droge kupuje znoj radnika po Srbiji, radnika koji su od Čumeta pravedniji onoliko puta koliko je on bogatiji od njih, a da Kostić uzima nekretnine bez tendera, kupuje Kopaonik nakon što najpre uzme hotel „Grand” na lizing i posle ga kupi profitom „Granda“, ili bude sumnjičen od evropskih službi za suzbijanje šverca da je švercovao šećer zbog čega Srbija dobija i sankcije, a posle se sve slomi na leđima nekog malog prepakivača.

Greh bez kazne je ono što spaja zaštićenog svedoka i zaštićenog biznismena, a pohlepa je ono što ih čini takvim kakvim jesu. Malo je Čumetu što je na slobodi i što neće odgovarati ni za krv ni za dilovanje, mora još i da radi sa Mrkonjićem, mora da privatizuje, mora da asfaltira, mora da plaši Srbiju i sobom i policijom, mora da pokazuje običnim ljudima da se poštenje ne isplati.

Malo je i Kostiću što ima 22.700 hektara zemlje, što mu majka poseduje PIK „Novo Miloševo” od 1.131 hektar, koji je kao domaćica kupila za 118,3 miliona dinara, malo je što ima Kopaonik, malo je, hoće i besplatno gorivo.

Šta li misli dete policajca kada vidi da tata čuva Čumeta, šta li misli dete radnika koji je posle decenija rada upoznao bedu i video sjaj života Kostića? Kakvi će ljudi odrastati na primeru Kostića i Čumeta? U kakvoj Srbiji ćemo trajati ako niko ne ospori bogatstvo Kostića i Čumeta?