Vreme je da DS malo bude u opoziciji

U nekom trenutku će možda i doći do koalicije između DS i SNS. Mislim da je za nas u Demokratskoj stranci sada važnije da sprovodimo reforme i da u jednom trenutku budemo malo u opoziciji. Pa konačno da vidimo da li ta SNS, odnosno bivši radikali, može da upravlja državnim resursima. Tamo gde su do sada upravljali, defakto je bio katastrofalan rezultat – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Goran Ješić, predsednik opštine Inđija, jedne od najrazvijenijih u Srbiji i funkcioner DS.

Nakon dve godine rada Vlade, kakva je ocena?

Nema spora da je u poslednje dve godine bilo veoma teško vladati. Ali, kada imate krizu i ne možete da radite na kapitalnim investicijama, onda je pravo vreme za ozbiljne reforme. Toga nije bilo. Morali smo i mogli smo da sprovedemo kompletnu zdravstvenu reformu i reformu javne administracije. Ni sada nam nije kasno da krenemo i to je moguće obaviti do sledećih izbora, pa da onda pošteno izađemo pred birače. Ako i izgubimo izbore, siguran sam da bismo se sa dobro sprovedenim reformama u ovom mandatu na sledećim opet vratili.

DS je izbore dobila na postulatima integracija, borbe protiv korupcije i boljeg standarda… S onim što je urađeno čini se da koaliciji na vlasti nije stalo da ispuni obećanja?

Da budemo pošteni, DS je jedina imala kapacitet da to što je obećala ispuni, bez obzira na partnere koji imaju različite interese. Ne bih krivio partnere, jer mislim da nije postojala dovoljno jaka želja da se uđe u te reforme kod onih koji su ih i najavili. U borbi protiv korupcije, na primer, napravljene su neke ad hok akcije, što je nedovoljno. Protiv korupcije se bori sistemski. Najviše me iritiraju ti talasi po televizijama. Kad god imate krizu političke podrške, hvataju se neki kvazikriminalci, a pola toga se ne završi sudskim ishodom. Pitanje je zašto ne upalimo motor da to izguramo do kraja, jer to jedino DS može. I pitanju životnog standarda mora drugačije da se pristupa. On je direktno vezan sa sprovođenjem reformi i smanjenjem korupcije. Imate egzaktan podatak da su sve zemlje koje su ušle u NATO imale drastičan porast životnog standarda i ogroman priliv direktnih investicija. Ništa nismo uradili jer nismo počeli da sprovodimo reforme koje smo obećali. Na kraju, to pitanje je za premijera i ministre, ali suštinski mislim da nas je zavela priča oko krize i te koalicije, pa da smo zaboravili da budemo motor, da niko drugi ne može da odlučuje.

Mislite li da bi bilo drugačije sa drugim premijerom?

Ne mislim da je premijer Cvetković loš, ali mislim da bi morao da se Vladom bavi na politički a ne ekspertski način. Premijer mora da bude snažna politička ličnost koja će biti menadžer svim ministrima, a mi u Vladi imamo situaciju da svako ima svoj deo, svoju parohiju kojom upravlja, i da se niko nikom ne meša u posao. Drugi problem je što je taj aparat nazoviprofesionalaca koji okružuje ministre užasan. To bi trebalo da budu najveći profesionalci u državi, a često ne znaju ni da rade svoj posao. Ti ljudi nemaju veze sa strukom, tu su po političkoj pripadnosti. Toga ima najviše u SPS, zatim u G17 plus, a takođe i u DS.

DS je obećala i rešenje haškog pitanja, a Mladića vlasti više i ne pominju?

Sigurno je da u ovom trenutku postoji veoma ozbiljna politička volja da se to pitanje reši i da ne postoji nijedan ozbiljan politički činilac u poziciji ili opoziciji koji je protiv toga. To je sada više operativna stvar, a ja samo mogu da nagađam da u vojsci i dalje postoje strukture koje ministar ne kontroliše.

Rekli ste pre dve godine da tek kada se donese pravi zakon o finansiranju stranaka dobijamo šansu da demonopolizujemo tržište. A danas ista priča?

Do danas ništa nije urađeno, to je sigurno. Jasno je ko dan da su budžeti svih naših partija puno veći nego što se pokazuje u izveštajima. Jasno je i da je finansiranje partija direktno vezano sa privilegijama koje pojedinci imaju u ovom društvu i da bi se prekidanjem tih veza prekinuli i monopoli. Zato je to hitna stvar koja mora da se reši dobrim zakonskim rešenjima. Ne mogu parlamentarci koji su stranački ljudi da kontrolišu finansijske izveštaje svojih partija.

Ko finansira stranke na srpskoj političkoj sceni?

To je jasno ko dan – oni koji drže monopole u Srbiji. Uzak krug ljudi finansira sve važnije političke partije u Srbiji, a njima država omogućava da kroz monopole u raznim sferama prave ekstra zarade i da prodaju proizvode koji su nižeg kvaliteta nego u EU po višim cenama nego u EU. To vam je prehrambena industrija, garderoba, razne vrste usluga.

Kako stranke da iseku granu na kojoj sede?

Lako. Poštenije je da država iz budžeta izvadi pare za finansiranje partija nego da se one snalaze razmenjujući privilegije sa povlašćenima. To se postiže i osnaživanjem nezavisnih agencija i poštovanjem njihovih odluka.

Ali, upravo se na primeru duplih funkcija pokazala nemoć Agencije za borbu protiv korupcije i nadmoć partija. I vi ste vlasnik duple funkcije.

Slažem se da je u ovom slučaju partijski život prevladao nezavisna tela. Agencija je u jednom trenutku popustila pod pritiskom političkih partija. Što se tiče nas u Vojvodini, situacija je komplikovana. Nas 15 je neposredno, imenom i prezimenom, izabrano za te mandate pre stupanja spornog zakona na snagu. Zato smo pokrenuli ocenu ustavnosti. Bio sam spreman da podnesem ostavku, ali kao član DS stao sam iza tog postupka, ne zato što sam preterano ubeđen u to, već zato što treba da koristimo sva pravna sredstva da se ispravi nepravda učinjena prema vojvođanskim poslanicima. To, međutim, apsolutno ne može da opravda dupli mandat narodnih poslanika koji su ujedno i gradonačelnici Jagodine i Kragujevca. Mi u Skupštini Vojvodine ne donosimo zakone, za razliku od republičkih poslanika. Na kraju, kakvu god odluku Ustavni sud da donese, mi ćemo je poštovati. To što oni šest meseci sede i ne donose, nije moj problem

Da li politika opstruira rad Ustavnog suda?

Politika sigurno ima uticaj na sudstvo, a naročito na Vrhovni sud, i to je tako i u svetu. Međutim, to nije smelo da se svede na partijski nivo kao što je slučaj u Srbiji. Ne sme sudija da postane partijski službenik.

Kakvu su poruku poslali lokalni izbori tokom 2010. Slabi li podrška DS?

U Vojvodini smo svuda pobedili.

Da, ali u Kuršumliji imamo i neprirodnu koaliciju DS i SRS?

Pa neprirodna koalicija je i DS-SPS. Onog trenutka kada je u Srbiji napravljena vlada između Koštunice i SPS, a posle toga između DS i SPS, ne postoje više neprincipijelne koalicije. Za velike partije je najvažnije da mogu da sprovode svoju politiku.

U poslednje vreme mnogi su pominjali da napuštate stranku, a vi ste rekli da su glasine potekle i iz DS?

Definitivno su neke od tih glasina puštene iz DS, jer neke informacije koje su u tim tekstovima navedene imali su samo pojedini članovi DS. Međutim, ja sam definitivno član DS i biću to dok god budem verovao u da ljudi u DS dele isti sistem vrednosti kao i ja. Nekada morate da pravite kompromise s tim svojim idealima, ali to ne sme doći do tog stupnja da počnete da gubite identitet. Nažalost, DS je na dobrom putu da izgubi identitet, a sličan problem imaju i svi ostali…

Kritikovali ste kadrovsku politiku DS. Kakvo je sada stanje? Kako se uopšte dolazi na funkcije?

Negativna selekcija i dalje postoji. Stanje se ništa nije promenilo i važi pravilo da onaj ko ćuti i ne zna ništa da radi bolje prođe od onih koji ne mogu da ćute i koji rade. Veliki broj ljudi nije zaslužio funkcije koje ima i ne postoji nikakav kriterijum za izbor tih ljudi. Rezultat je nagomilavanje administracije. Od tih 80.000 ljudi, bar 30.000 nije videlo posao nikad. To građene iritira. Zaboravlja se da nas građani i plaćaju, a da nam rezultati i nisu baš veliki.

Ko je broj dva u stranci, ima li te borbe?]Mislim da ima ljudi koji bi mogli biti, Šutanovac dobro radi svoj posao, Đilas takođe. Ali, stranka mora da ima jedna dobar ešalon ljudi koji će se baviti strankom. Mi u ovom trenutku to nemamo, jer su nam najbolji ljudi iz stranke otišli na državne funkcije i sada se sem Dušana Petrovića niko ozbiljno ne bavi strankom. Ne može visokocentralizovana stranka da decentralizuje državu.

Hoćete li se kandidovati za predsednika opštine?

Nisam siguran. Tu sam do 2012. kad budu sledeći izbori, ali mislim da je tri mandata i previše.

Decentralizacija je imperativ

Inđija je, prema “Fajnenšel tajmsu”, na 18. mestu najzanimljivijih destinacija za direktne investicije u Evropi. Šta fali drugim našim opštinama?

Pre svega fali ozbiljan zakonski okvir koji uređuje decentralizaciju u Srbiji i to je set zakona koji je započet da se usvaja u toku prve vlade Zorana Đinđića. Mora da se vrati direktan izbor gradonačelnika i omogući šira autonomija tom čoveku koji je neposredno izabran. Druga stvar je set zakona koji čekamo već 14 ili 15 godina, zakon o povraćaju imovine lokalnim samoupravama. To smo mi (DS) kada smo osvojili 36 gradova 1996. obećavali, a evo 14 godina kasnije ništa. Treća stvar je fiskalna decentralizacija koja je vrlo problematična. Lokalna samouprava nije stimulisana da rešava probleme tako što će prikupljati svoje prihode i samim tim podsticati privredni razvoj. Mi smo 2004. posle neposrednih izbora imali bar 30 do 40 dobrih opština, a danas je samo nekoliko dobrih ekipa na lokalnom nivou. Zakonski okvir je jako loš, nemaju dovoljan politički kapacitet, a strašno je velika kontrola političkih partija

(razgovor vodila: Irena Radisavljević)