Време је да ДС мало буде у опозицији

У неком тренутку ће можда и доћи до коалиције између ДС и СНС. Мислим да је за нас у Демократској странци сада важније да спроводимо реформе и да у једном тренутку будемо мало у опозицији. Па коначно да видимо да ли та СНС, односно бивши радикали, може да управља државним ресурсима. Тамо где су до сада управљали, дефакто је био катастрофалан резултат – каже у разговору за „Блиц недеље“ Горан Јешић, председник општине Инђија, једне од најразвијенијих у Србији и функционер ДС.

Након две године рада Владе, каква је оцена?

Нема спора да је у последње две године било веома тешко владати. Али, када имате кризу и не можете да радите на капиталним инвестицијама, онда је право време за озбиљне реформе. Тога није било. Морали смо и могли смо да спроведемо комплетну здравствену реформу и реформу јавне администрације. Ни сада нам није касно да кренемо и то је могуће обавити до следећих избора, па да онда поштено изађемо пред бираче. Ако и изгубимо изборе, сигуран сам да бисмо се са добро спроведеним реформама у овом мандату на следећим опет вратили.

ДС је изборе добила на постулатима интеграција, борбе против корупције и бољег стандарда… С оним што је урађено чини се да коалицији на власти није стало да испуни обећања?

Да будемо поштени, ДС је једина имала капацитет да то што је обећала испуни, без обзира на партнере који имају различите интересе. Не бих кривио партнере, јер мислим да није постојала довољно јака жеља да се уђе у те реформе код оних који су их и најавили. У борби против корупције, на пример, направљене су неке ад хок акције, што је недовољно. Против корупције се бори системски. Највише ме иритирају ти таласи по телевизијама. Кад год имате кризу политичке подршке, хватају се неки квазикриминалци, а пола тога се не заврши судским исходом. Питање је зашто не упалимо мотор да то изгурамо до краја, јер то једино ДС може. И питању животног стандарда мора другачије да се приступа. Он је директно везан са спровођењем реформи и смањењем корупције. Имате егзактан податак да су све земље које су ушле у НАТО имале драстичан пораст животног стандарда и огроман прилив директних инвестиција. Ништа нисмо урадили јер нисмо почели да спроводимо реформе које смо обећали. На крају, то питање је за премијера и министре, али суштински мислим да нас је завела прича око кризе и те коалиције, па да смо заборавили да будемо мотор, да нико други не може да одлучује.

Мислите ли да би било другачије са другим премијером?

Не мислим да је премијер Цветковић лош, али мислим да би морао да се Владом бави на политички а не експертски начин. Премијер мора да буде снажна политичка личност која ће бити менаџер свим министрима, а ми у Влади имамо ситуацију да свако има свој део, своју парохију којом управља, и да се нико ником не меша у посао. Други проблем је што је тај апарат назовипрофесионалаца који окружује министре ужасан. То би требало да буду највећи професионалци у држави, а често не знају ни да раде свој посао. Ти људи немају везе са струком, ту су по политичкој припадности. Тога има највише у СПС, затим у Г17 плус, а такође и у ДС.

ДС је обећала и решење хашког питања, а Младића власти више и не помињу?

Сигурно је да у овом тренутку постоји веома озбиљна политичка воља да се то питање реши и да не постоји ниједан озбиљан политички чинилац у позицији или опозицији који је против тога. То је сада више оперативна ствар, а ја само могу да нагађам да у војсци и даље постоје структуре које министар не контролише.

Рекли сте пре две године да тек када се донесе прави закон о финансирању странака добијамо шансу да демонополизујемо тржиште. А данас иста прича?

До данас ништа није урађено, то је сигурно. Јасно је ко дан да су буџети свих наших партија пуно већи него што се показује у извештајима. Јасно је и да је финансирање партија директно везано са привилегијама које појединци имају у овом друштву и да би се прекидањем тих веза прекинули и монополи. Зато је то хитна ствар која мора да се реши добрим законским решењима. Не могу парламентарци који су страначки људи да контролишу финансијске извештаје својих партија.

Ко финансира странке на српској политичкој сцени?

То је јасно ко дан – они који држе монополе у Србији. Узак круг људи финансира све важније политичке партије у Србији, а њима држава омогућава да кроз монополе у разним сферама праве екстра зараде и да продају производе који су нижег квалитета него у ЕУ по вишим ценама него у ЕУ. То вам је прехрамбена индустрија, гардероба, разне врсте услуга.

Како странке да исеку грану на којој седе?

Лако. Поштеније је да држава из буџета извади паре за финансирање партија него да се оне сналазе размењујући привилегије са повлашћенима. То се постиже и оснаживањем независних агенција и поштовањем њихових одлука.

Али, управо се на примеру дуплих функција показала немоћ Агенције за борбу против корупције и надмоћ партија. И ви сте власник дупле функције.

Слажем се да је у овом случају партијски живот превладао независна тела. Агенција је у једном тренутку попустила под притиском политичких партија. Што се тиче нас у Војводини, ситуација је компликована. Нас 15 је непосредно, именом и презименом, изабрано за те мандате пре ступања спорног закона на снагу. Зато смо покренули оцену уставности. Био сам спреман да поднесем оставку, али као члан ДС стао сам иза тог поступка, не зато што сам претерано убеђен у то, већ зато што треба да користимо сва правна средства да се исправи неправда учињена према војвођанским посланицима. То, међутим, апсолутно не може да оправда дупли мандат народних посланика који су уједно и градоначелници Јагодине и Крагујевца. Ми у Скупштини Војводине не доносимо законе, за разлику од републичких посланика. На крају, какву год одлуку Уставни суд да донесе, ми ћемо је поштовати. То што они шест месеци седе и не доносе, није мој проблем

Да ли политика опструира рад Уставног суда?

Политика сигурно има утицај на судство, а нарочито на Врховни суд, и то је тако и у свету. Међутим, то није смело да се сведе на партијски ниво као што је случај у Србији. Не сме судија да постане партијски службеник.

Какву су поруку послали локални избори током 2010. Слаби ли подршка ДС?

У Војводини смо свуда победили.

Да, али у Куршумлији имамо и неприродну коалицију ДС и СРС?

Па неприродна коалиција је и ДС-СПС. Оног тренутка када је у Србији направљена влада између Коштунице и СПС, а после тога између ДС и СПС, не постоје више непринципијелне коалиције. За велике партије је најважније да могу да спроводе своју политику.

У последње време многи су помињали да напуштате странку, а ви сте рекли да су гласине потекле и из ДС?

Дефинитивно су неке од тих гласина пуштене из ДС, јер неке информације које су у тим текстовима наведене имали су само поједини чланови ДС. Међутим, ја сам дефинитивно члан ДС и бићу то док год будем веровао у да људи у ДС деле исти систем вредности као и ја. Некада морате да правите компромисе с тим својим идеалима, али то не сме доћи до тог ступња да почнете да губите идентитет. Нажалост, ДС је на добром путу да изгуби идентитет, а сличан проблем имају и сви остали…

Критиковали сте кадровску политику ДС. Какво је сада стање? Како се уопште долази на функције?

Негативна селекција и даље постоји. Стање се ништа није променило и важи правило да онај ко ћути и не зна ништа да ради боље прође од оних који не могу да ћуте и који раде. Велики број људи није заслужио функције које има и не постоји никакав критеријум за избор тих људи. Резултат је нагомилавање администрације. Од тих 80.000 људи, бар 30.000 није видело посао никад. То грађене иритира. Заборавља се да нас грађани и плаћају, а да нам резултати и нису баш велики.

Ко је број два у странци, има ли те борбе?]Мислим да има људи који би могли бити, Шутановац добро ради свој посао, Ђилас такође. Али, странка мора да има једна добар ешалон људи који ће се бавити странком. Ми у овом тренутку то немамо, јер су нам најбољи људи из странке отишли на државне функције и сада се сем Душана Петровића нико озбиљно не бави странком. Не може високоцентрализована странка да децентрализује државу.

Хоћете ли се кандидовати за председника општине?

Нисам сигуран. Ту сам до 2012. кад буду следећи избори, али мислим да је три мандата и превише.

Децентрализација је императив

Инђија је, према “Фајненшел тајмсу”, на 18. месту најзанимљивијих дестинација за директне инвестиције у Европи. Шта фали другим нашим општинама?

Пре свега фали озбиљан законски оквир који уређује децентрализацију у Србији и то је сет закона који је започет да се усваја у току прве владе Зорана Ђинђића. Мора да се врати директан избор градоначелника и омогући шира аутономија том човеку који је непосредно изабран. Друга ствар је сет закона који чекамо већ 14 или 15 година, закон о повраћају имовине локалним самоуправама. То смо ми (ДС) када смо освојили 36 градова 1996. обећавали, а ево 14 година касније ништа. Трећа ствар је фискална децентрализација која је врло проблематична. Локална самоуправа није стимулисана да решава проблеме тако што ће прикупљати своје приходе и самим тим подстицати привредни развој. Ми смо 2004. после непосредних избора имали бар 30 до 40 добрих општина, а данас је само неколико добрих екипа на локалном нивоу. Законски оквир је јако лош, немају довољан политички капацитет, а страшно је велика контрола политичких партија

(разговор водила: Ирена Радисављевић)