Svi žele pomirenje sa SPS-om

Ivica Dačić, prvi postmiloševićevski predsednik Socijalističke partije Srbije vratio je SPS u sistem i na vlast. A od negdašnjeg Slobinog glasnogovornika i radikalnog opozicionara postao je čovek pomirenja; njegove kolege iz ove heterogene vlade kažu da je Ivica Dačić najkonstruktivniji i da se s njim lako dogovoriti. “Valjda polako postajem tradicionalni političar. Uostalom, više nisam tako mlad; imam 42 godine i više mi ni ne priliči nekakav radikalni avangardizam”, kaže prvi potpredsednik vlade i ministar policije.
- Srbiji je nesumnjivo potrebno nacionalno i političko pomirenje pošto postoje političke opcije koje su toliko suprotstavljene da zbog toga trpi naš nacionalni i državni interes. Qudi su možda zaboravili, ali 1999. posle formiranja naše vlade u koju je ušao SPO, na predlog Milana Milutinovića donet je dokument u kome se govori o potrebi političkog i nacionalnog jedinstva. I posle jednog revolucionarnog događaja kao što je stvaranje koalicije između SPS-a i DS-a, kao stranaka koje su sinonimi za vlast pre i posle 2000. godine mislim da je jedan ovakav dokument bio neophodan kako bismo stavili tačku na sve razloge iz kojih su proizlazili sukobi u prošlosti.
Zar je najbolji način za pomirenje ne pominjati razloge sukoba, jer ničega od toga nema u deklaraciji? I šta mislite zbog čega se pomirenju nisu pridružile i neke druge stranke? Tu posebno mislim na one koje sede zajedno sa vama u vladi.
- Političke partije ne mogu da izbrišu prošlost; svaka partija ima svoj pogled na prošlost, svaka baštini različite ličnosti iz te prošlosti. I na to se teško može uticati. Ali se zato može uticati na sadašnjost, zato se može oblikovati budućnost. A zašto se još neke partije nisu priključile pomirenju, to je njihova stvar. Ali, svaka stranka koja kaže da ne želi pomirenje sa SPS-om, laže. Nema stranke sa kojom nismo sarađivali za proteklih 18 godina. Evo, na primer SPO. Sa njima smo sarađivali 1999. u saveznoj vladi, pa u gradskoj vladi pre 2000, pa u vladi Vojislava Koštunice, pa evo opet sada u ovoj vladi... Ako neko ne želi sa SPS-om u vlast, onda ne treba da učestvuje. Ako već učestvuju zajedno sa nama u vlasti a nismo se pomirili, onda je malo čudno i to znači da je vlast jača od svega. Vlast treba da proistekne iz određene politike a ne da se pomirite zbog vlasti ili da se ne pomirite a bez obzira na to vršite vlast zajedno. Pa na šta onda to liči.
Kada je pomirenje DS-a i SPS-a zapravo postalo moguće? Pretpostavljam da u vreme Miloševića i Đinđića tako nešto nije bilo moguće.
- Varate se. I Milošević i Đinđić su vodili razgovore o pomirenju SPS-a i DS-a, samo oni nisu uspešno završeni. Podsetiću da je u vreme naše vlasti 1993. ili 1994. Milošević razgovarao sa Đinđićem o formiranju zajedničke vlade. Isto kao što je i Đinđić posle 2000. godine razmišljao o dogovoru sa SPS-om. To što je sada ostvareno ne bih pripisivao liderima; jednostavno mislim da je sada povoljnije vreme za to.
A iz onog nepovoljnog vremena šta najviše pamtite? Postoji li nešto zbog čega se kajete, zbog čega vas je sramota a desilo se za vreme vaše vladavine devedesetih godina?
- Istorijski doprinos naše vlasti je rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum, posle čega je konstituisana Republika Srpska kao prva srpska tvorevina preko Drine. Naravno da ima dosta stvari koje bismo danas drugačije radili. Mislim da smo tada morali da ostvarimo jedan nacionalni konsenzus o temeljnim državnim pitanjima jer devedesetih nije bio ugrožen SPS već Srbija i srpski narod. Mislim da je najveća slabost u tom periodu što se mešao partijski i državni interes. I Srbija se od te bolesti nije izlečila ni dan-danas.
Da li ste možda zbog toga predlagali da jedan od ministara u ovoj vladi bude Vlade Divac? Za koje ste ga ministarstvo predlagali?
- Mislim da je dobra ideja da ljudi koji imaju veliki međunarodni ugled pomognu ovoj zemlji na bilo kojoj funkciji da se nađu. I ne samo Vlade Divac, mislim da svi oni koji predstavljaju naše ambasadore u svetu, bilo bi dobro da budu u funkciji naše nacionalne državne politike.
Šta će raditi Vlade Divac, sad kada ste ga vi angažovali kao savetnika potpredsednika vlade?
- To je čovek koji ima veliki međunarodni ugled. Razmislite gde je sve u prilici da otvori vrata za ovu državu, za naš državni interes. Znači, on će se svakako baviti i našom dijasporom i raznim oblicima humanitarnog rada, a u svakom slučaju, vi znate da naša država ima međunarodne sportske aktivnosti i svakako će biti korist za ovu državu, naravno ukoliko svi shvatimo da tu nema niko nikakve političke ambicije, niti Divac ima interesa da na osnovu ove funkcije gradi neku političku karijeru. Uostalom, pogledajte ko su savetnici drugih državnih funkcionera. Ne razumem da li je sad problem u Divcu ili je problem što je moj savetnik.
Jeste iznenađenje: otkud sada Divac da savetuje Ivicu Dačića?
- Pa onda tako recite. Eto to vam je pomirenje.
Čini se da ste dobar i pregovarač. I vi, a posebno vaši koalicioni partneri prilično ste dobro prošli prilikom sastavljanja ove vlade? Iako to verovatno tek sad vidimo na primeru kupovine žirafe, javnost ne zna šta su sve pojedine političke stranke dobile.
- Nikakvih drugih dogovora nije bilo van onoga što je dogovoreno oko podele ministarskih mesta. Možda neko može da komentariše da je ova naša koalicija dobila više nego što joj pripada, ali to nije tako. Da SPS nije odlučio da napravi vladu na ovu stranu, danas bi svi oni koji kritikuju iz ovog demokratskog bloka to gledali iz opozicionih klupa. Možete da kažete da je SPS imao prošlost kakvu je imao, ali da nije bilo odluke SPS-a, Srbija ne bi išla ka Evropskoj uniji. Znači, odlukom SPS-a i ove naše koalicije, Srbija ide ka Evropskoj uniji. A odlukom Koštunice ona ne bi išla ka Evropskoj uniji. Toliko o 5. oktobru. Znači, zato mislim da svi ipak mnogo više treba da cene SPS zbog poteza koji je napravio, nego zbog toga kako su navikli da gledaju na neku našu politiku i kadrove pre 2000. godine. Uostalom, ja sam i dao slogan pred izbore: „Počnimo ljubav iz početka”.
Otkad ste vi postali takav pobornik Evropske unije? I u kampanji pre nekoliko meseci niste bili naklonjeni EU, da ne govorimo o nekom ranijem periodu, a danas potpomognuti gospodinom Markovićem iz Jagodine prednjačite u evrofilstvu?
- Ja ne znam na koje izjave vi mislite. Što se tiče SPS-a, naš cilj je uvek bio ulazak u Evropsku uniju. Kao i ulazak u Socijalističku internacionalu, još praktično od donošenja našeg programa i Statuta 1992. godine. Naravno da svi mi imamo neke stavove prema Evropskoj uniji koji komentarišu nepravednost nekih postupaka. Uostalom, šta je sada Dinkić rekao o Holandiji, pa hoćete li mu reći da nije Evropejac? Znači, jedno je pitanje šta mi mislimo o nekim konkretnim potezima Evropske unije a drugo je šta je naš nacionalni i državni interes. Ja samo hoću da vam kažem da možda nekome nije po volji što je SPS učinio ovaj potez, ali mislim da smo učinili veliku stvar za Srbiju. Možda nismo učinili po volji naših tradicionalnih birača, ali mislim da će se pokazati vremenom da smo učinili veliki potez i za SPS, znači za budućnost SPS-a, ali i za budućnost Srbije.
Naučili smo da Dragan Marković Palma često samo prvi kaže ono što njegovi koalicioni partneri misle. Danas je izjavio da je prihvatanje misije Euleksa na Kosovu realnost. Da li se slažete sa vašim koalicionim partnerom?
- Znate šta, mislim da ta izjava proizlazi iz razrade onoga o čemu je zvanična Srbija već govorila. Euleks je prihvatljiv samo ukoliko je posledica odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ukoliko ne sprovodi Ahtisarijev plan. I u tom smislu mislim da govori gospodin Marković.
Ono što je vaša stranka već prihvatila na pokrajinskom nivou, ali o čemu treba da se izjasni i u republičkom parlamentu, jeste predlog novog statuta Vojvodine. Zanimljivo da sada vaša stranka prihvata povećanje autonomije Vojvodine iako je pre skoro 20 godina baš ona vodila jogurt-revoluciju kako bi se smanjile nadležnosti Vojvodine.
- Ovo je neuporedivo u odnosu na ono što smo mi srušili osamdesetih godina u vreme kada se pojavio Slobodan Milošević. Vojvodina je, po Ustavu iz 1974. godine, imala pravo veta u odnosu na odluke ostatka Srbije u centralnim državnim organima. Vojvodina je imala svoju policiju. Vojvodina je maltene imala svoju državnost. Što se tiče Socijalističke partije Srbije, za nas je bitno da Vojvodina nema elemente državnosti, a da ima najširu moguću autonomiju. Ne razumem zašto bi Kosovo imalo najširu suštinsku autonomiju, a ne bi imala Vojvodina.
Poredite Kosovo i Vojvodinu?
- Pa nisam ja izmislio autonomiju Vojvodine. Srbija kao nasleđe ima dve pokrajine. Hoću da kažem, ako smo već toliko korektni pa kažemo – Kosovo će imati suštinsku autonomiju, ovo što se daje Vojvodini daleko je ispod onoga što smo mi nudili Albancima pa nisu prihvatili. Mislim da se ovde stvari politizuju. Neka profesori ustavnog prava definišu sve što nije u skladu sa Ustavom i onda ja sam prvi za to da se sve to poništi.
Devedesetih, kao portparol SPS-a, izjavili ste: “Vlast koja ima ovakvu opoziciju ne treba da brine za svoju budućnost.” Da li istu rečenicu možete da ponovite i danas, kada ste ponovo vlast?
- Tada smo mi bili glavna politička stranka u Srbiji, pa sam to mogao sa sigurnošću da kažem. I ispostavilo se da sam u pravu jer smo vladali deset godina. Danas ne bih mogao baš tako da kažem zato što nismo mi ti koji vode glavnu reč. To je, inače, parafraza Tita, koji je rekao da narod koji ima ovakvu omladinu ne treba da brine za svoju budućnost. Danas mislim da narod koji ima ovakve političare koji ne vode računa o nacionalnim interesima nego samo o partijskim, ima sve razloge da brine za svoju budućnost.
Kakav je vaš odnos sa opozicionim partijama? Posle odluke da umesto već dogovorene koalicije sa SRS-om i DSS-om u Beogradu ipak podržite Dragana Đilasa, mnogima ste se zamerili. Posebno Aleksandru Vučiću.
- Pa i on je obećao Šešelju da će mu biti veran do groba pa ga je napustio. Mislim, malo se šalim, naravno, ali potpuno je suluda priča da neko govori o tome da smo mi nekoga prevarili. Koalicija u Beogradu je napravljena pre nego što je napravljena koalicija u Republici. I mi smo do poslednjeg trenutka – to on dobro zna – do poslednjeg trenutka smo branili to da u Beogradu bude vlast onakva kakva jeste. Ali, zašto smo branili? Da je ostala vlast kakva jeste i na nivou Srbije i na nivou Beograda sa radikalima i sa DSS-om, pa danas te vlasti ne bi bilo, jer su se oni podelili između sebe. A pazite, sada Vučić zamera meni što sam otišao sa Đilasom, a Đilas brani njegove mandate u Skupštini Beograda. Malo je licemerno sve to. Znači, kad već sarađuje sa demokratama, nema razloga da ne sarađuje sa SPS-om.
Kada ste se vi razišli sa Koštunicom? Dugo ste se zaklinjali u njega?
- Nikad se nismo razišli sa Koštunicom. Jednostavno nije bilo moguće formiranje vlade koja je bila na tim osnovama – radikali, DSS – Nova Srbija i naša koalicija. Pokazalo se da je to bila dobra odluka jer bi se danas ta vlada raspala zbog podele u Srpskoj radikalnoj stranci.
Vi bar dobro znate da se stranka koja uđe u vlast ne raspada tako lako?
- Taj njihov sukob nije od pre tri dana i tada je bilo sve jasno. Ali da razjasnim, ja se ne radujem podelama i sukobima ni u jednoj stranci, za razliku od drugih stranaka koje su se radovale i podsticale podele i sukobe u SPS-u. Vi znate da su nas godinama radikali kritikovali kako smo mi izdali Miloševića. Pa šta je sad bilo? Jesu li oni izdali Šešelja ili je u pitanju neki konceptualni razlaz. S druge strane, podsetiću da sam ja od početka predlagao da se napravi koalicija DS-a, DSS-a i SPS-a. Mi smo mislili da je to za Srbiju najbolje, ali za to nije bilo razumevanja.
Šta mislite o učinku vlade koja je naposletku formirana? Da li je ona zaista socijalno odgovorna kakvom ste je obećali?
- Mi se trudimo da bude socijalno odgovorna vlada. To, naravno, nije lako. To zavisi od nivoa ekonomske razvijenosti. Prvi potez nove vlade bio je povećanje penzija. Penzije su već povećane za 16 posto...
Ali, odmah je usledio talas poskupljenja: gas, telefon, infostan. A studenti kojima ste obećali besplatno školovanje počeli su i sa uličnim protestima.
- Pa teško je očekivati da Vlada Srbije može da reši sve probleme za sto dana. Sa druge strane, teško se može očekivati da su sva ova pitanja o kojima ste vi govorili nastala kao posledica loših odluka aktuelnih ministara. Bilo bi korektno reći da je to nešto što je nastalo u prethodnom periodu.
Dobro. A šta će ostati posle vas? Kako će izgledati Srbija 2012. godine, ako ova vlada ostane ceo mandat?
- Koridor 10 će ostati, da tako kažem, kao spomenik rada ove vlade. To je veliki doprinos SPS-a. Mnogi ministri nisu ni znali šta je Koridor 10. Mnogi su mislili da Mrkonjić i dalje pravi mostove od stiropora. Dalje, stvorićemo uslove, znači cilj je da se zakon o penzijama promeni i da se do kraja mandata dođe do 70 posto, da prosečna penzija bude 70 posto prosečne zarade. Nadam se da ćemo stvoriti sistem da onaj koji ima kvalitete a nema dovoljno para, može da se školuje; da onaj ko je bolestan a nema dovoljno para može da se leči. Problem je kompleksan, znam da to ne možemo ostvariti bez nekoliko velikih koraka u ekonomskom smislu ali verujem da možemo stvoriti socijalno pravednu Srbiju.

DS je tražio da budem ministar policije

Šta vam je otac rekao kada ste postali ministar policije?
- On je bio policajac. Naravno da mu je drago zbog svega toga, ali zna koliko je teško obavljanje te funkcije. Nisam siguran ni da je majka baš oduševljena time što radim. Jedino se moj sin, koji je još mali i voli priče o specijalcima, raduje zbog toga što ima priliku da ode da pogleda neku vežbu.
Zbog čega je u Srbiji najbitnije Ministarstvo policije? Zbog čega sve stranke u koalicionim dogovorima prvo traže to ministarstvo?
- Ja nisam tražio da budem ministar policije. To je bio predlog Demokratske stranke da obavljam funkciju zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova. Obrazložili su to potrebom jačeg isticanja te moje neke druge pozicije u Vladi Srbije. Ja sam to posle dužeg odbijanja prihvatio.
Koliko mafija uopšte ima u Srbiji? Najaktuelnije su tzv. gasna mafija ali i građevinska mafija, u okviru koje je priveden i gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević. Da li to znači da je centar građevinske mafije Zrenjanin a ne Beograd ili Novi Sad? I da li slede nova hapšenja?
- Mi u policiji uopšte ne definišemo ovako kako se to u javnosti definiše – stečajna mafija, građevinska mafija, evo sada gasna mafija. Niko ne vodi borbu protiv građevinske mafije. Ovde je reč o tome da se utvrđuje za svakog pojedinačno da li je učinio određeno krivično delo. Da li je ono iz oblasti ove ili one delatnosti, apsolutno je nebitno. Kada je reč o Kneževiću, tu ima nekoliko krivičnih dela koja nisu vezana samo za građevinske stvari. I sve se radi u saradnji sa Tužilaštvom. Ja sam dao nalog da se nikakve prijave ne pokreću, da se bilo ko hapsi, dok se sa Tužilaštvom ne razmotre sve moguće činjenice, da li postoje osnove za tako nešto. Jer, policija može ponekad nešto i da pretera, policija može ponekad i da pomisli – hajde mi da uhapsimo nekoga pa ćemo posle da tražimo dokaze. Tako da će, naravno, veoma brzo u narednom periodu biti različitih procesa koji su iz različitih oblasti.