Srbijom neće upravljati kriminalci

(Politika, 30.04.2009)

Sigurno je da se neće vratiti godine u kojima će postojati anarhija, da će policija zaustaviti razmah kriminalnih grupa kojima neće dozvoliti da upravljaju državnim i društvenim procesima. Ali država treba da pokaže svoju volju da zajednički radi na tome i naravno da prekine svoju nekad prećutnu podršku i povezanost sa kriminalom. Jer sve dok se neko nada da će neko nekoga zaštititi on će se do kraja baviti kriminalnim radnjama. Još jednom ponavljam – niti ću bilo koga da hapsim po naredbi niti ću bilo koga da oslobađam od krivice – rekao je potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u intervjuu za „Politiku”. On je dodao da se još prilikom stupanja na dužnost dogovorio sa predsednikom Borisom Tadićem da neće biti privilegovanih ni montiranih političkih procesa.

Dačić je dan ranije boravio u Pragu na ministarskoj konferenciji posvećenoj migracijama, na kojoj je imao niz bilateralnih razgovora sa kolegama po funkciji iz drugih zemalja, a tema su bili evropski put i liberalizacija viznog režima.

– Osnovno u svim tim razgovorima jeste da Evropska komisija smatra da je Srbija napravila veliki napredak i sada treba rešavati niz nekih operativnih problema kako bi se što pre realizovala vizna liberalizacija – rekao je Dačić. On je kazao da će 11. maja najverovatnije u Srbiju doći predstavnici Evropske komisije radi ocene postojećeg stanja i ukoliko izveštaj bude povoljan, a ministar kaže da je optimista, on bi posle izbora za evropski parlament trebalo da bude dostavljen i tom parlamentu i državama članicama šengenskog sporazuma.

U izveštajima sa konferencije se navodi da će Nemačka podržati viznu liberalizaciju i evropski put Srbije. Angela Merkel je rekla da mesto u EU u bližoj budućnosti ima samo Hrvatska. Da li ste iz razgovora sa nemačkim ministrom Volfgangom Šojblom došli do zaključka da je taj stav sada drugačiji?

Pitanje odnosa pojedinih država prema proširenju EU nekada je povezano sa unutrašnjim političkim odnosima. Nikada nije bilo reči da treba zaustaviti širenje EU. O procesu isticanja naše kandidature, svakako treba razgovarati posle izbora za evropski parlament i posle nemačkih izbora u septembru. Ono što je sigurno, Nemačka podržava viznu liberalizaciju prema našim građanima, i to je bitno jer je Nemačka naš ključni policijski partner među zemljama EU.

Postoji priča u diplomatskim krugovima da je Brisel uvideo da je preterao u svojim zahtevima prema Beogradu i da na neki način mora da mu pomogne?

Videćemo da li će to tako biti. Ja nisam u predizbornoj kampanji, pa da dajem neke rokove kako bi narod glasao za mene. Ja sam Olija Rena direktno pitao: pričajmo realno, da ne bismo jedni druge lagali, kakav je dalji tok i procedura. Zato što mi ovde imamo čitav niz operativnih dnevnih problema koji su vezani za rokove koje, na kraju krajeva, nisam ja postavio. Rokovi su bili nerealni – još 31. decembra prošle godine trebalo je da prestanu da važe stari pasoši. Čak su me ljudi iz Evropske komisije pitali zašto smo sami sebi postavili takve rokove kada to niko nije tražio.

Male stranke imaju svoje zahteve, izbijaju afere, odnos stranaka u vlasti je hladan. Da li vas to podseća na godinu kada je Zoran Živković raspustio vladu i raspisao vanredne izbore?

Kod nas su se pravile nevoljne koalicije, odnosno koalicije u kojima neko misli da treba da vodimo političku borbu jedni protiv drugih. Pa su se onda obračunavali jedni s drugima putem medija. Ta ružna navika iz prošlosti treba da se ostavi po strani. Ne da bi se pravila veštačka monolitnost, veća zato što je i nemoguće raditi u takvoj atmosferi. U ovom trenutku postoji nekoliko pitanja oko kojih su se pojavile razlike, ali ne vidim mogućnost raspada koalicije, ne vidim potrebu za održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora.

Zar ne bi omogućili, recimo, stvaranje nove koalicije?

Promene su moguće utoliko što biračko telo SRS-a više neće biti monolitno, pa je moguće praviti dogovore sa strankama koje su nastale. SPS nema razloga da se plaši izbora. Na prošlim izborima, u vreme kada uopšte nismo bili prisutni u javnosti, osvojili smo 7,5 odsto glasova.

Zar se vama ne čini da je vladajuća koalicija možda mogla da učini ono što je uradio Milo Đukanović, da pre nego što stigne glavni talas svetske ekonomske krize potvrdi svoju većinu?

Ne znam čime bi mi to doprineli da ta kriza bude manja. Time što bi održali vanredne parlamentarne izbore? To je otprilike kao što mislimo da će time što se ne piju kafe i voda na sednici vlade doći do ekonomske stabilizacije. Ovu krizu nije izazvala Vlada Srbije. Ako ima neke pouke neke pouke iz krize, to je da prestanu više da drže predavanja oni koji su 2000. godine govorili da je liberalni kapitalizam najbolje što može da postoji na svetu. Ovo je krah neoliberalnog koncepta kapitalizma. Odgovor na svetsku ekonomsku krizu jeste veća uloga države.

Ali jedan zagovornik neoliberalizma je G17 plus?

Mnogi su izvukli pouke iz onoga što se desilo. I SPS je izvukao pouke iz onoga što se desilo devedesetih godina. Ja sam na sastanku s najvišim državnim funkcionerima, rekao: ljudi, u kakvoj je atmosferi SPS vladao – rat, bombardovanje, sankcije. Ova kriza je hiljaditi deo te krize. Verovatno ljudi iz Demokratske stranke razmišljaju o tome da s jedne strane imamo interes države da ne bude političke nestabilnosti kao dodatnog faktora ekonomske krize, s druge strane svakodnevne ucene malih stranaka. Pa možda razmišljaju kada bi bilo najbolje održati izbore. Nisam protiv izbora, ali mislim da je u ovom trenutku najvažnije kako da se država izbori da kriza ima što manje negativnih efekata.

Niste jednom izjavili da male stranke imaju svoje zahteve. Kakve zahteve i koje su stranke u pitanju?

Svaka stranka ima neki svoj zahtev koji smatra ultimativnim. Naravno, u pitanju su kadrovski zahtevi. A pošto je parlamentarna većina mala, to otvara mogućnost da mnoge stranke misle da su one bile te koje su donele parlamentarnu većinu. Mislim da je bolje imati redovniju komunikaciju i stvarati pozitivnu atmosferu nego samo formalizovan odnos, čime bi se izbegli problemi koji se ponekad javljaju prilikom izglasavanja nekih zakona.

Kakav je odnos SPS i G17 plus? Kako biste ga definisali?

On je korektan, jer nemamo nikakvih dodirnih tačaka u vladi.

Jedino Milutin Mrkonjić i Verica Kalanović imaju dodirne tačke – Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Sve ostale stvari nisu međusobno povezane tako da mi nemamo nikakvih problema u odnosima sa G17 plus. Mi imamo samo generalni problem – da bi trebalo da budemo međusobno mnogo solidarniji nego što jesmo, da se više dogovaramo i da se o spornim tačkama razgovara, a ne da se saopštavaju putem medija.

Više puta ste rekli da ste za smanjivanje ministarstava, ali pre svega broja zaposlenih u njima. Zar u kontaktima sa Borisom Tadićem nikada nije pokrenuto pitanje smanjivanja broja ministarstava?

Ono je bilo pokrenuto na kraju jednog sastanka i razgovaraće se opet kada se završe neka pitanja, kao što je pitanje rebalansa budžeta. Konkretno mi nismo o tome razgovarali.

Ministar Milan Marković prekjuče je izjavio da je ideja da bude 15 ministarstava.

To sam ja još pre rekao. Ali šta podrazumeva 15 ministarstava? Evo, napravite vi predlog 15 ministarstava. Znate li koliko ministarstava neće biti? U razvijenim zemljama ministarstvo unutrašnjih poslova obuhvaćeno je zajedno sa ministarstvom pravde.

Zar smanjivanje broja ministara ne bi bio dobar potez za samu vladu? To bi bio signal građanima da vlast štedi.

Slažem se da bi to bio dobar potez... Ali dobar potez i sve naše želje ponekad nisu realne... Uostalom, neka daju predlog pa ćemo videti.

Da li je tačno da policiji nedostaje oko 15.000 policajaca?

Da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova obavljalo sve svoje funkcije po sistematizaciji posla trebalo bi da ima između jedne petine i jedne četvrtine više policajaca nego što sada ima. Mi sada ne možemo da primamo nove ljude nego preraspoređujemo ove koje imamo.

Koliko je usaglašen državni mehanizam u borbi protiv organizovanog kriminala?

U poslednjem periodu došlo je do znatno bolje saradnje između policije i tužilaštva. Od kada sam ja ministar, policija nije sprovela nijednu akciju a da pre toga sa tužilaštvom nije razgovarala o tome. Veoma je poboljšana saradnja sa bezbednosnim službama, sa BIA i VBA, što takođe ranije nije bio slučaj zbog nekih međusobnih nepoverenja. Možda je najvažnije što sada postoji Savet za nacionalnu bezbednost koji koordinira aktivnosti. Jocićevo hapšenje na neki način bila je koordinirana akcija uz potpuno učešće Saveta za nacionalnu bezbednost.

Za dosta ljudi koji se nalaze na poternicama govori se da su u okolnim zemljama: Zvezdan Terzić, Stanko Subotić, Nikola Lazić. Kakva je saradnja sa zemljama u regionu?

Mi insistiramo na čistim računima. Mi imamo dogovor sa svim ministarstvima unutrašnjih poslova iz zemalja bivše Jugoslavije da sarađujemo, da nijedna država ne sme da bude sklonište za one koji beže iz jedne zemlje u drugu. Da li je to zaista tako biće potrebno vreme da se utvrdi. Srpska policija je pokazala da jeste faktor stabilnosti u celom ovom regionu i da veoma ozbiljno shvatamo sva ova pitanja o kojima govorimo. Nisam siguran da to postoji kod svih država bivše Jugoslavije, i mi ćemo na tome posebno insistirati.

Da li stoji podatak da organizacija jedne važne utakmice košta više od 100.000 evra?

Pa evo, kada sam pročitao da će se održati manifestacija homoseksualaca, odmah sam počeo da razmišljam kako će to izgledati sa bezbednosnog aspekta. Čak sam prestao da gledam fudbalske utakmice s aspekta rezultata nego samo da li je sve mirno i koliko troškova mi imamo zbog svega toga. Kada su se održavali antifašistički i fašistički skup u Beogradu mi smo izveli između 2.000 i 3.000 policajaca. Ali nas je to koštalo oko 150.000 evra. Nema ničeg spornog kada država za troškove ministarstva odvaja određena sredstva. Godine 2003. odnos plata i tih troškova bio je 2:1, sada je 3:1. Znači da je 2003. svega trećina budžeta išla za aktivnosti MUP-a – ulaganja, investicije, programe. Sada ide samo jedna četvrtina, a od te četvrtine 26 odsto je smanjeno rebalansom budžeta. Jedino što je dobro jeste dogovor da policijskim službenicima neće biti smanjene plate za razliku od drugih državnih službenika

Kolika je prosečna plata u policiji?

U policiji je nešto malo viša, bila je na nivou 35.000 dinara. Policajac Vladimir Grandić koji je ubijen u Novom Sadu imao je platu 34.000-35.000 dinara. I zato je u Beogradu popunjenost policije 70 odsto, od čega 30 odsto dolazi iz drugih gradova. Za razliku od nekih drugih delatnosti, mi nemamo pritisak da neko dođe da radi u Beograd nego svi traže da idu iz Beograda, da rade tamo odakle su, jer svaki dan putuju za Beograd. Jedan čak svaki dan dolazi iz Novog Pazara. A mi ne možemo da to učinimo, jer u Beogradu imamo manjak policije.

Rekli ste da je pucanj u policajca, pucanj u državu, a s druge strane da nijedan policajac ne sme da bude iznad zakona.

Moj otac je bio policajac i ja najbolje znam kakav je hleb koji se jede u toj kući. Svakoga dana ispraćate čoveka na posao i ne znate da li će se živ vratiti. I tako ceo život. Ta profesija je pod okom javnosti i ja nikada neću dozvoliti da policija radi nešto što ni ja kao građanin nisam voleo da vidim – da bude bahata, da prekoračuje svoja ovlašćenja.

U Novom Sadu, tokom nereda navijača, videli smo kako pet policajaca biju čoveka koji leži. Da li su preduzete neke mere protiv njih?

Svuda tamo gde postoji prekoračenje ovlašćenja, mi vodimo postupke, bilo po prijavama, bilo našom inicijativom. Veliki broj ljudi je pod nekim disciplinskim merama, negde su podnete i krivične prijave. Neće biti tolerisano bilo kakvo prekoračenje, ali, s druge strane, cela država treba da da podršku policiji za borbu protiv kriminala. Jer vi ako nemate dobru tehniku, džabe ste odličan kriminalističar.

Uhapšen je Sreten Jocić koji u javnosti slovi za narko-bosa, za šefa nekih kriminalnih grupa, na vrhu je lestvice, uhapšen je. Šta se tu dešava?

Ja ne volim da komentarišem pojedinačne slučajeve, naročito kada ti slučajevi pređu iz policijskih ruku u ruke suda i tužilaštva. Po nalogu tužilaštva i Specijalnog tužilaštva Jocić je priveden zato što je postojala osnovana sumnja da je umešan u ubistvo Ive Pukanića. Sada se vodi postupak, i u suštini to će sada ići u ruke suda i tužilaštva, ispitivaće se, to je bio razlog zašto ga je policija privela, kao što znate, na osnovu, pre svega informacija koje su stigle od hrvatskog tužilaštva, na osnovu dogovora i sporazuma koji postoji između dva tužilaštva i koji je bio primenjivan i u drugim slučajevima.

Uhapšen je na Dedinju u Tolstojevoj 33. Šta piše u njegovoj ličnoj karti kao mesto boravka?

To bih morao da proverim. A pošto se sada spekuliše zašto on živi u kući Miloševića želim da kažem da su to privatne stvari porodice Milošević. U to ja ne ulazim niti SPS ima bilo kakve veze s tim.

Dokle se stiglo u slučajevima Panić i Zarić?.

Kada je reč o Paniću, tu je teže utvrditi šta se tačno dogodilo zato što ne postoje svedoci koji bi mogli da navedu ko je naneo povrede od kojih je posle 15-20 dana došlo do smrtnih posledica. Istraga se po nalogu tužilaštva vodi u ministarstvu. Kada je reč o Zariću, mi nemamo razloga da štitimo bilo kog policajca zato što je prekoračio ovlašćenja. Istraga se vodi i pokazaće se da li je bilo nekog fizičkog kontakta između njih dvojice ili je bilo prekoračenja ovlašćenja sa smrtnim posledicama.

Ko­li­ko je no­vih pa­so­ša iz­da­to do sa­da?

Oko po­la mi­li­o­na. Ve­o­ma je va­žan broj no­vih pa­so­ša, jer to je je­dan od kri­te­ri­ju­ma za vi­znu li­be­ra­li­za­ci­ju. Mi smo u Be­o­gra­du i No­vom Sa­du otvo­ri­li no­va me­sta za iz­da­va­nje pa­so­ša, ali gra­đa­ni mo­ra­ju da raz­u­me­ju da MUP ne ras­po­la­že do­volj­nim re­sur­si­ma, jer je neo­p­hod­no za­po­šlja­va­nje ve­li­kog bro­ja lju­di i otva­ra­nje no­vih me­sta za pri­jem zah­te­va, što mi ne mo­že­mo. S dru­ge stra­ne, mi iz­da­je­mo re­kor­dan broj pa­so­ša: ne­delj­no se iz­da­je 27.000 no­vih pa­so­ša.

(Razgovarali: O. Milanović, R. Stanić)