HRONIKA:
NA DANAŠNjI DAN 1331. UMRO KRALj STEFAN DEČANSKI; 1729. ROĐEN ALEKSANDAR SUVOROV; 1918. SKUPŠTINA SREMA DONELA ODLUKU DA SE SREM PRISAJEDINjUJE KRALjEVINI SRBIJI
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 24. NOVEMBRA 2024. GODINE
MARINIKA TEPIĆ: VUČIĆU, POSLAO SI DAČIĆA DA PLAČE NA PINKU, DOK JE TOMA MONA U BEKSTVU OD HAPŠENjA? A NI IZ VAŠEG STARTINGA NIKO NIJE UHAPŠEN?
REDŽEP TAJIP ERDOGAN: PODRŽAVAMO IZDAVANjE NALOGA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA ZA HAPŠENjENETANJAHUA I JOAVA GALANTA. SMATRAMO DA JE VAŽNO DA TU HRABRU ODLUKU SPROVEDU SVE ZEMLjE POTPISNICE SPORAZUMA O OSNIVANjU MKS
SSP: BATINAŠE IZIGRAVALI PREDSEDNICI OPŠTINA ČUKARICA I RAKOVICA NA PROTESTU KOD KULE U „BEOGRADU NA VODI“, VLASTI VIŠE NEMAJU NI ČLANOVA STRANKE KOJI BI SE SUPROTSTAVILI NARODU
ALEKSANDAR FATIĆ ODGOVARA ALEKSANDRU BAUCALU: NE MOŽE, I NIKAD NIJE MOGLA, MAČKA DA ČUVA SLANINU
N1: TUŽILAC OSNOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA U NOVOM SADU ZATRAŽIO OD MILOŠA VUČEVIĆA I VLADE SRBIJE DA UKINU IMUNITET GORANU VESIĆU
"BLUMBERG": ILON MASK OBORIO SOPSTVENI REKORD U BOGATSTVU - IMA 347,8 MILIJARDI DOLARA
VLADIMIR ŠTIMAC: NA BLOKADU ULICE U „BEOGRADU NA VODI“ POSLATI PROVOKATORI, BILO JE DOSTA LjUDI IZ SNS-A. JA I SAD IH POZIVAM I GOVORIM IM DA TREBA DA STANU NA PRAVU STRANU – NA STRANU NARODA
ZLATAN ELEK, PREDSEDNIK „SRPSKE LISTE“: IZLAZIMO NA IZBORE ZAKAZANE ZA 9. FEBRUAR, OČEKUJEM DA ĆEMO DOBITI SVIH DESET MANDATA U SKUPŠTINI KOSOVA
DANAS: PREDSEDNIČKE UVREDE NA RTS-U
SPORT KLUB: ENDI MAREJ JE NOVI TRENER NOVAKA ĐOKOVIĆA! ĐOKOVIĆ: SVAKAKO MU SE NIJE DOPADALA PENZIJA. MAREJ: DRAGO MI JE ŠTO SAM KONAČNO NA ISTOJ STRANI SA NOVAKOM
Početna strana > Prenosimo > Srbija, za malu i veliku istoriju
Prenosimo

Srbija, za malu i veliku istoriju

PDF Štampa El. pošta
Le Monde   
petak, 23. jul 2010.
“Istorijski”: U Srbiji je ta reč donedavno bila na svim usnama i ukazivala je na posetu hrvatskog predsednika Iva Josipovića Beogradu (18-20 Jul 2010). Nova stranica u odnosima  dveju zemalja i neviđena prisnost Josipovića sa srpskim kolegom, Borisom Tadićem. To novonađeno prijateljstvo, izkazano skoro ostentativno tokom ta dva dana, bilo u beogradskoj pešačkoj zoni ili pod lusterima Beogradske predsedničke palate. Bilo je reči, simbola i čak dela, kao vraćanje te impozantne hrvatske ikone Sv. Bogorodice koja se našla u prtljagu JNA u toku najgorih ratnih godina. Ta ikona biće vraćena crkvi Svetog Dimitrije u Dalju. Kako objasniti tu idilu između dojučerašnjih najžešćih neprijatelja (srpsko-hrvatski konflikt, koji je predvodio bosanski rat, bio je neograničeno nasilan)? Sta je bilo sa tužbom i kontratužbom Zagreba i Beograda za genocid u MSP-u? “Ponekad je bolje ako se pravite da ste najbolji prijatelji na svetu, nego da se iskreno i srdačno pobijete”, kaže Đorđe Vukadinović, direktor NSPM-a, koga sva ta srpsko-hrvatska grljenja podsećaju na “Karavanu bratstva i jedinstva” za vreme Tita. Zašto da ne. Sećajmo se samo da u prijateljstvu i ratu dvaju država, pogotovo kad su balkanske zemlje u pitanju, nema čuda. Ovde je podgrevanje srpsko-hrvatskih odnosa rezultat dolaska na vlast nove generacije političara sa jedne i sa druge strane, mobilnih, mladih ljudi, bez kompleksa i oslobođenih tegova prošlosti. Takođe, valja pomenuti evropsku perspektivu, svakako realnu za Hrvatsku, a nakon nje sigurno i za Srbiju.

Ali, sve je to bilo pre 22. jula i sa strepnjom dočekane presude MSP-a o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Tog dana reč “istorijski” promenila je polje: naćićemo je u nekom kosovskom ili albanskom časopisu, jer je MSP odlučio da Kosovarima da pravo, u odgovoru na tužbu Beograda.

Tog dana niko se nije smejao u srpskoj prestonici, čak ni onih par pro-evropskih ličnosti koji pozivaju Srbe da okrenu “stranicu Kosova” da bi se bolje koncentrisali na teškoće na putu ka Evropi. Sledeći test za srpsku diplomatiju biće da ubedi većinu Generalne skupštine UN da ne uvažava ovu odluku i, ako je verovati mladom ministru spoljnih poslova Srbije, Vuku Jeremiću, Srbija nije čekala jučerašnji dan da bi počela da lobira u zemljama, pogotovo afričkim. Zašto je to moguće sa Hrvatskom ali nije sa Kosovarima? Da li se istorija, skorija i davnija, drugačije vrednuju?

Nije lako dati odgovor na to pitanje kad ima 35 stepeni i kad nema ni trunke hlada na parkingu u gužvi graničnog prelaza na srpskoj granici. Nalazimo se na mađarsko-srpskom graničnom prelazu sa mojim prijateljem Atanasom, kao što je često bilo poslednjih meseci. Međutim, ovoga puta se to dosta loše odvijalo. Možda smo to i sami tražili. Na početku je bilo izričito ali pristojno “Ne” Atanasa na pitanje mlade srpske graničarke da joj se “ponudi kafa”; u stvari - zahtev za flašu vina da bi se dobila blagonaklonosti graničarke: Naša kola su bila pretovarena do krova, u gastarbajterskom fazonu. Iz cuga smo morali sve da povadimo, čopor graničara je nasrnuo na kutiju koja je negde četrdesetih godina bila pakovanje lepog švajcarskog sata a koja danas služi kao ostava za biznis-karte i slične dokumente i žurnalističke fetiše koji se ritualno nagomilavaju u našim biroima. “Gde je sat? Da vam kažem, kad ja tražim, onda ću i naći”, dobacuje nam znojav graničar. “Nije strašno, kaže Atanas, imaćemo o čemu da pričamo”. To je sigurno. Dakle toliko za malu istoriju (priču). Svima želim ugodno leto.

(Le Monde, Alexandre Levy: Serbie pour la petite histoire et la grande)