Početna strana > Prenosimo > Preraspodela moći unutar vladajuće oligarhije
Prenosimo

Preraspodela moći unutar vladajuće oligarhije

PDF Štampa El. pošta
Goran Knežević   
ponedeljak, 30. novembar 2009.
(Zrenjanin online, 26.11.2009)

Goran Knežević, bivši gradonačelnik Zrenjanina, jedan je od bolje upućenih u konfrontacije vezane za određivanje položaja Vojvodine u Srbiji. Kako je svojevremeno i objasnio, stav o toj temi koštao ga je atraktivnog stranačkog položaja. Knežević je, ne tako davno, kao deo razloga za njegovo hapšenje, naveo političko razmimolaženje sa čelnicima DS-a u Vojvodini, jer, navodno, morali su da ga spreče da svoje stavove o budućnosti pokrajine ne dokazuje na primeru razvoja i napretka Zrenjanina. To je i bio povod da deo njegovih odgovora na ove dileme prenesemo sa sajta www.goranknezevic.com

Postoje mišljenja da je reč o separatističkom, protivustavnom Statutu Vojvodine. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

- Usvajanje Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i njenog Statuta označiće podelu Srbije na deo kojim će se i dalje centralistički upravljati iz Beograda i deo kojim će se ubuduće centralistički upravljati iz Novog Sada. Ne znam da li je predlog statuta protivustavan, ali znam da je politički veoma opasan jer otvara vrata secesionizmu u pokrajini.

Ko je zbog Statuta koji je pred usvajanjem dobitnik, a ko gubitnik?

- Stanovnici Vojvodine su najveći gubitnici. Neki od njih misle da je Vojvodina dobila premalo, neki da je dobila previše, a svi su jedinstveni u nezadovoljstvu i oceni da nisu pronađeni optimalni model i mera autonomije. Jedini dobitnik je politička elita u Novom Sadu koja dobija ogromna ovlašćenja i resurse, dok oni koji žive u Pančevu, Zrenjaninu, Kikindi, Subotici i drugim mestima u unutrašnjosti pokrajine mogu očekivati samo mrvice koje će im se odobravati iz novog glavnog grada, po poznatom i jedinom kriterijumu, a to je lojalnost pokrajinskom premijeru. U svemu tome nema nikakve regionalizacije, niti evropskog modela decentralizovanog uređenja države.

Tvrdili ste da je u Vojvodini na sceni “strategija puzajućeg separatizma” koja je već viđena u Crnoj Gori. Demokratska stranka je negirala da njen pokrajinski odbor vodi separatističku politiku, a Bojan Pajtić je izjavio da se samo nasmejao tim Vašim tvrdnjama?

- I DPS je godinama negirao da radi na razdvajanju Crne Gore i Srbije, a Milo Đukanović se na kraju smejao. Stvaranje institucija poput pokrajinske Akademije nauka i umetnosti i insistiranje na pojmovima poput “građani i građanke Vojvodine” ukazuju na nameru da se izgradi neki novi, vojvođanski identitet, i da će se njegova izgradnja bazirati na suprotnostima sa srpskim nacionalnim identitetom, a to je već viđeno u Crnoj Gori. I međunarodni faktor se ponaša prema Srbiji po pitanju statusa Vojvodine, po modelu po kojem se svojevremeno ponašao u vezi sa statusom Crne Gore. Oni koji ne nauče pouke iz sopstvene istorije, suočavaju se s njenim ponavljanjem.

Zašto insistirate na kritikama Statuta Vojvodine s pozicije građana i lokalnih samouprava u pokrajini?

- Može statut da bude i potpuno usaglašen s ustavom, i da uopšte ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije i njenu funkcionalnost, a da pri tom bude loš. Malo je analiza o posledicama novog uređenja odnosa u pokrajini u pogledu konkretnih posledica po građane koji u njoj žive, a meni se čini da tu ima najmanje razloga za zadovoljstvo. Umesto stvaranja jake centralne pokrajinske vlasti trebalo je ići u pravcu jačanja lokalnih samouprava, i proširivanja njihovih nadležnosti. To je decentralizacija koju bi građani osetili, jer bi je neposredno ostvarivali. Koja je korist Kikinde ili Inđije od decentralizacije koja je takva, da tim opštinama ne daje ni jednu novu nadležnost, nego im samo propisuje Novi Sad umesto Beograda za adresu kojoj moraju za sve da se obraćaju? Poznato je iz perioda ustava iz 1974. godine da je Novi Sad svim drugim, pogotovo većim gradovima u Vojvodini, pre bio maćeha nego majka, i opravdan je strah da će se takav odnos sada obnoviti.

Postoje oprečni stavovi oko toga da li će prenos većeg broja nadležnosti na pokrajinu poskupeti ili pojevtiniti administrativni aparat.

Pokrajinske vlasti tvrde da će dokazati efikasnost i da neće doći do povećanja nameta građanima. Šta je Vaša procena?

- Verujem da će doći do ušteda u određenim oblastima, ali se stvaraju i mogućnosti za ogromnu javnu potrošnju. Koliko će koštati predstavništva u inostranstvu, koliko novi pokrajinski upravni okruzi, koliko javna preduzeća koja će se formirati da bi pokrila sve dobijene ingerencije? To niko nije ni računao. Uostalom, da se vodilo računa o tome šta je najbolje i za Vojvodinu i za Srbiju, umesto statuta pokrajine koji definiše političko uređenje odnosa, na dnevnom redu bi se prethodno našli zakoni koji regulišu pitanja javne svojine, stranih ulaganja, industrijskih zona, proizvodnje biogoriva i mnogi drugi koji su neophodni da bi se unapredila privreda, olakšao biznis i povećao standard građana.
www.listzrenjanin.com/index.php/aktuelno/13653-preraspodela-moi-unutar-vladajue-oligarhije