Postoje li službe bezbednosti?

Složena bezbednosna situacija u Srbiji, ishitrene odluke, konfuznost, nedoslednost i nedostatak dugoročnog, strateškog planiranja dovodi do toga da se pitamo koliko smo bezbedni? Da li imamo diplomatiju, obaveštajnu delatnost, bezbednosnu politiku, analitički pristup i nacionalni interes? Šta rade obaveštajno-bezbednosne službe i zašto je njihova uloga formalizovana, a suštinska marginalizovana i dovedena do apsurda?

Migranti i poslednja dešavanja koja su inicirala da se pošalje vojska u Šid kako bi zaštitila lokalno stanovništvo od njihovih napada, predstavljaju samo posledicu velikog broja propusta u obaveštajno-bezbednosnom sektoru, kojima smo svedoci poslednjih osam godina. Situacija je toliko kompleksna da je izuzetno teško sveobuhvatno je prezentovati, a sa druge strane, posmatrajući je separativno, čovek bi mogao da stekne utisak da je situacija pod kontrolom, u očekivanim granicama, sa jasno definisanim merama i postupcima, sredstvima i snagama koje su spremne i osposobljene da odgovore svakom riziku.

Da li je to baš tako i zašto odgovor nadležnih nikada nije dosledan, jasan, precizan i tačan?

Da bismo shvatili hronologiju i uzročno posledične veze, neophodno je da sagledamo ko su najodgovorniji ljudi u Srbiji koji se bave složenim bezbednosnim pitanjima: Aleksandar Vulin, ministar odbrane, Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić, direktor BIA, Igor Bečić, predsednik Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti... za početak i suviše.

Šta rade obaveštajno-bezbednosne službe i zašto je njihova uloga formalizovana, a suštinska marginalizovana i dovedena do apsurda?

O kompetencijama svakog ponaosob iluzorno je podsećati, jer šta će nam bolji primer i prezentacija svakog od njih, do njih samih, njihovih reči i dela. Sve doktori, magistri, masteri...! O moralnim i karakternim vrlinama da ne pričamo.

I to je klica nedoraslosti sveobuhvatnim i složenim bezbednosnim rizicima sa kojima se Srbija suočava. Klica, jer službe da postoje i da im je cilj i zadatak da sačuvaju i zaštite državu Srbiju, njene građane, nacionalne interese, nikada ne bi dozvolile da na najodgovornije funkcije budu postavljeni imenovani, plagijatori, ljudi koji koriste opijate, ljudi koji nisu ni bezbednosnu proveru mogli da prođu, ljudi kao što je ovaj poslednji navedeni Bečić, koji je od konduktera (uz veliko poštovanje prema svim kondukterima koji svoj posao časno obavljaju) preko noći postao visokoobrazovani kadar vladajuće garniture. I baš taj, takav Bečić, koji bi trebalo da predstavlja krunu obaveštajno-bezbednosnog sistema Srbije, u poslednjih par meseci se suočava sa ozbiljnim optužbama da je pretio smrću Nataši Prišić, ženi koja radi u sektoru unutrašnje kontrole EPS-a, koja je otkrila niz mahinacija i malverzacija u EPS-u, a u koje su umešani Igor Bečić, sestra gradonačelnika Novog Sada i mnogi drugi, zbog čega je Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo istragu. Da sve bude još apsurdnije, Nataša Prišić je član Srpske Napredne Partije, koja je u koaliciji sa SNS i koja aktivno podržava lik i delo Aleksandra Vučića!? Predsednik odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti optužen za pretnju smrću članici koalicione partije u vlasti i ženi koju bi trebalo da zaštiti jer je otkrila malverzacije koje su pričinile višemilionsku štetu EPS-u, i sve je to plaćeno našim parama!?

Taj i takav Bečić je u prethodnom periodu vršio kontrolu rada službi bezbednosti, kontrolu rada Vojnoobaveštajne agencije, Vojnobezbednosne agencije, BIA!

Sve ovo ne govori toliko o Bečiću, koliko upravo o rukovodstvu navedenih službi, njihovim kapacitetima, mestu i ulozi u sistemu bezbednosti Srbije.

Lično sam upoznat i uveren da veliki broj pripadnika VOA, VBA, BIA poseduju i profesionalnost i kapacitet da svoj posao obavljaju u skladu sa najvišim bezbednosnim zahtevima. Zašto se taj kapacitet i resursi ne koriste, pitanje je za one koji rukovode, jer je očigledno da sistem rukovođenja nije spreman da preuzme odgovornost, izađe iz zone komfora i vlast informiše o stvarnim bezbednosnim rizicima i posledicama sa kojima se suočavamo. Da ta hrabrost kod direktora službi postoji, da su sposobni da preuzmu odgovornost koju im je država dala, da se otrgnu iz podaničkog i poniznog odnosa prema političarima, nikada ne bi dozvolili da se čuveni voz, u januaru 2017. godine, koji je oslikan freskama iz srpskih manastira, a spolja dekorisan porukom ''Kosovo je Srbija'' na 21 jeziku, uz sav onaj medijski cirkus, uputi ka Kosovu i Metohiji. Da ne podsećam od bruke, da isti nije stigao dalje od Raške. Ne bi jer znaju da je ceo performans imao za cilj isključivo jednokratnu unutrašnju političku propagandu, koja ozbiljno urušava kredibilitet službi. O farsi koja je nakon toga usledila, podizanje stepena borbene gotovosti jedinica vojske, uz nadletanje helikoptera iznad Niša, vredno je pomena samo ukoliko se o svemu tome priča kao delu scenarija neke filmske parodije.

Drugi primer, ništa manje poražavajući i ponižavajući za službe i državu u celini, predstavlja pokušaj slanja kadeta Vojne akademije u uniformama vojske Srbije u Hrvatsku, u septembru 2019. godine! Ne želim da poverujem da nijedan analitičar obaveštajne službe nije znao da pripremi brifing nadležnih i ukaže na činjenicu da u aktuelnim političko-bezbednosnim okolnostima i bilateralnim odnosima koje Srbija ima sa Hrvatskom, ideja slanja oficira i kadeta VA može imati dve ozbiljne negativne posledice. Prva je kompromitacija vojske Srbije, službi bezbednosti i države Srbije, a druga je narušavanje principa konspirativnosti svakog pripadnika vojske koji je na taj način upućen u Hrvatsku. Očigledno je da je državno rukovodstvo zarad svog marketinga iskoristilo vojsku, uniformu i mlade kadete. Imena i prezimena kadeta su svakako evidentirana sada u bazi podataka hrvatske službe, kao pripadnika oružanih snaga Srbije. Šta ako se samo jedan kadet odluči da svoj profesionalni put posveti obaveštajnom radu? Kako da sačuva ličnu bezbednost, kada ga je država kompromitovala i dekonspirisala, a da nije ni zakoračio u svet poziva za koji se školuje?

Treći, možda i najtragikomičniji primer, odnosno paradigma bezbednosnog sistema je vezan za događaj iz februara ove godine, kada crnogorske vlasti nisu dozvolile srpskoj vojnoj delegaciji, na čijem je čelu bio ministar odbrane Aleksandar Vulin, da uđu u Crnu Goru u srpskim uniformama. Iako je srpskoj javnosti prezentovano kako su crnogorske vlasti prvo izdale dozvolu delegaciji Ministarstva odbrane, koja je podrazumevala da u Kolašin mogu  dođu u uniformama, a nakon toga povukli istu, nedopustivo je da se, ako ni zbog čega drugog, ono poučeni iskustvom sa Hrvatskom, dozvoli nova bilo kakva mogućnost ponižavanja Vojske Srbije, obeležja Srbije, srpskih službi bezbednosti i države Srbije, a da niko ne snosi posledice za to!

Ovo je samo deo tragikomičnih bezbednosnih prilika u Srbiji, koje su direktno posledica marginalizacije struke, obezvređivanja znanja, zvanja, iskustva ljudi koji su profesionalci, imenovanje individua na najviše državne funkcije u sistemu bezbednosti, koji umesto da budu deo procesuiranja, oni su deo odlučivanja.

Kada je sve to tako, onda je normalno da pravovremeno, tačno i potpuno upozoravanje na bezbednosne rizike koje sa sobom donose sporazumi koje je Vlada Srbije potpisala u pogledu naseljavanja migranata, u startu budu ismejani, počevši od predsednika države, do svih drugih nivoa koji su u tom projektu našli lični materijalni interes. Dok su pojedinci iz struke i lideri opozicije, pre svega Boško Obradović i članovi Srpskog pokreta Dveri, pokušavali da skrenu pažnju i dozovu pameti i zdravom razumu one koji nose funkciju vlasti, ukazujući na štetne posledice i rizik koji predstavlja prihvatanje migranata i naseljavanje širom Srbije bez ikakvih postavljenih kriterijuma, umesto shvatanja dobre namere, vlast je iskoristila svu medijsku silu kojom raspolaže da pogrdnim nazivima omalovaže, ponize i obezvrede ono iskreno, pošteno i časno što postoji, a što oni niti shvataju, niti prepoznaju – neću reći zbog intelektualne, moralne, karakterne inferiornosti!

Da li je vlast upoznata sa tim raspoloženjem koje zbog svega navedenog vlada u jedinicama vojske, policije, žandarmerije, među pripadnicima službi? Da li je upoznata sa sve izraženijim stepenom gneva koji tinja u svakom čoveku? Da li zna šta to znači i kakve posledice može da nosi?

Naravno, i u ovom slučaju, umesto da je vlast pokazala odgovornost preventivnim delovanjem, Srbiju je dovela u mat poziciju, a ceo narod pred svršen čin. Opet se angažuje vojska, subotom, kada je vreme odmoru. Opet se bavimo posledicom, umesto da smo se bavili preventivom. Opet se resursi koriste za političku propagandu, koje izgleda nikada nije dovoljno. Za to vreme, raspoloženje u vojsci, policiji, žandarmeriji....

Na kraju, postavlja se pitanje, da li je vlast upoznata sa tim raspoloženjem koje zbog svega navedenog vlada u jedinicama vojske, policije, žandarmerije, među pripadnicima službi? Da li je upoznata sa sve izraženijim stepenom gneva koji tinja u svakom čoveku? Da li zna šta to znači i kakve posledice može da nosi? Do sada je više puta potvrdila da nije spremna da se suoči sa istinom i da uči na prethodnim iskustvima, ali se nadam da neće dovesti do toga da se suočava sa ovim gnevom, jer posledice su već velike, a mogu biti i mnogo ozbiljnije! 

Uputnice:

https://www.danas.rs/politika/nikolic-nije-nam-do-rata-ali-bih-poslao-vojsku-na-kim-da-zastiti-srbe/

http://www.politika.rs/articles/details/437369

http://www.srna.rs/novosti/761386/vulinu-i-vojnoj-delegaciji-nije-dozvoljen-ulazak-u-srpskim-uniformama.htm

(Centar za geostrateške studije)