O Kosovu ne možemo da se složimo, u svemu drugom uspešno sarađujemo

(Politika, 01.02.2009)

Američko-srpski odnosi su „multidimenzionalni i uspešni” ističe američki ambasador u Srbiji Kameron Manter u intervjuu „Politici”, ali odmah posle toga kaže da je zabrinut što nova vlada fokusira srpsko-američke odnose samo na problem Kosova.

– Kosovo je samo jedan elemenat naših multidimenzionalnih odnosa koji su veoma dobri. Oni uključuju naš program pomoći, razvijen vojni dijalog i veoma jasnu saradnju radi postizanja dugoročne bezbednosti celog regiona Balkana. Tu su i kulturni program i program razmene u toku kojeg dosta mladih Srba odlazi u SAD, ali bih voleo da vidim i da više mladih Amerikanaca dolazi u Srbiju. Imamo mnogo stvari koje funkcionišu, pa se nadamo da će se vaša vlada okrenuti više ka pozitivnim temama, a ne prenaglašavanju tema iz prošlosti.

Da li je moguće u budućnosti pomiriti srpsko i američko viđenje problema Kosova?

Problem Kosova je završen, jer je rešen problem statusa. Prema mom mišljenju, ponovno otvaranje pitanja statusa Kosova nije realno. Rukovodstva Republike Srbije i Republike Kosovo bi trebalo da razgovaraju kao prijateljski susedi i da rešavaju probleme najbolje što mogu i mi ćemo to pozdraviti. Ali, pitanje statusa je zaključeno i mislim da oko toga ne možemo da se složimo. Radujem se danu kada ćemo s prijateljima u Vladi Srbije moći da se posvetimo konkretnim problemima u regionu, bilo da je reč o ekonomiji, bezbednosti ili kulturi. U tom pogledu sam optimista.

Da li mislite da su Srbi na Kosovu bezbedni i da mogu da se nadaju pristojnoj budućnosti?

Sa optimizmom gledam na budućnost Srba koji žive na Kosovu, ali sam optimista i kad je reč o budućnosti Albanaca na Kosovu. S vodećim evropskim državama posvetili smo se tome da situacija na Kosovu i Srbi na Kosovu budu bezbedni, ali i da kroz različite institucije stvorimo ekonomske uslove da Kosovo kao entitet ekonomski ojača kako bi bilo bolje kako Srbima koji su tamo ostali, tako i onima koji planiraju da se vrate.

Radimo i na kulturnom identitetu Republike Kosovo kao multietničke države. Znam da u tom pogledu ima mnogo kritika, ali to je nešto što mi u SAD shvatamo veoma ozbiljno i insistiraćemo na stvaranju tolerantne atmosfere i multietničkog društva.

Međutim, stvaranje Kosovskih bezbednosnih snaga je uznemirilo Srbe?

Mislimo da multietničke Kosovske bezbednosne snage neće biti problem jer će obezbediti sigurnost ljudima koji žive u Republici Kosovo, bilo da su Srbi ili Albanci. One su lako naoružane i neće biti problem i pretnja bilo kome u regionu. Čvrsto verujemo da je to pozitivan korak na Kosovu i da to nije nešto zbog čega Srbija mora da se brine.

Da li će predstavnici SAD na Kosovu istrajati u insistiranju da kosovske vlasti primene Plan UN od šest tačaka?

Fokusiramo se na veći broj problema kao što su carina, granice, kulturna baština, tako da naš rad nije samo limitiran na šest problema. Taj proces vodi Euleks, a podržava ga UN i uz našu saradnju. Nadamo se da kroz institucije Euleksa možemo da pomognemo u rešavanju dnevnih problema, pri čemu vidimo da Vlada Srbije u tome može da ima pozitivnu ulogu i to pozdravljamo. Na duge staze želimo da napreduju i Srbija i Kosovo. Polazim od toga da će biti veoma teško za Srbiju da prođe kroz reforme i uđe u EU, ukoliko i ostale balkanske države ne učine isto. To znači da smo svi zavisni od napretka Bosne, napretka Makedonija i napretka Kosova. Doprinos Srbije napretku Kosova je doprinos napretku celog regiona.

Osim Kosova, da li postoje druga suštinska neslaganja između naše dve države?

Nema ih, ali postoje uslovi za poboljšanja u ekonomskoj i kulturnoj saradnji, a zatim i oblastima koje će ovde biti veoma važne, a to su energetska i ekološka politika koje su veoma važne za pristupanje EU. Američki biznis u Srbiji mnogo radi na tome da zaštiti radna mesta i verujem da, uprkos teškoćama koje predstoje, ni „Filip Moris” ni „Ju-Es stil”, niti neke druge američke kompanije koje su u Srbiji, ne žele da se odavde povuku. One su ovde uspešne i deo su naše posvećenosti Srbiji i njenoj budućnosti.

Koliko je slučaj Miladina Kovačevića prepreka u našim bilateralnim odnosima?

To je ozbiljan problem, kojem mi ozbiljno pristupamo. Uvereni smo da će na kraju pravda biti zadovoljena. Mislim da imamo veoma korektne i otvorene odnose s vašim Ministarstvom pravde i zahvalni smo što s njima radimo da na zadovoljstvo obe strane nađemo rešenje.

Nedavno ste pomenuli moguću američku pomoć bezbednosnim agencijama Srbije. Na kakvu pomoć ste mislili?

Ponosni smo na našu pomoć bezbednosnim institucijama ovde jer verujemo da efikasne bezbednosne snage daju mogućnost ovoj zemlji da se, kao buduća članici Evropske unije, razvija onako kako treba. Na primer, radimo s pograničnom policijom, dajući im opremu i obuku jer želimo da vaši profesionalci još uspešnije suzbijaju krijumčarenje narkotika, ljudi i ostalih stvari. Osim toga, sarađujemo i sa ostalim delovima vaše policije kako bismo osigurali da oni budu profesionalniji i obučeni i da poštuju ustav, potom sarađujemo s vašim sudstvom, a na kraju sarađujemo i s Vojskom Srbije.

Sigurnost vaše zemlje zavisi od profesionalnosti vaših vojnika, koji su inače sjajni. Nekima od njih omogućavamo kratkoročno i dugoročno školovanje u SAD, jer mi to vidimo kao investiciju u vašu budućnost kao zemlje koja ne brine samo za bezbednost svojih građana, već i za bezbednost građana susednih država u regionu. Srbija ima vodeću ulogu, ali i vodeću odgovornost na Balkanu da osigura da se ljudi ovde, ali i njihovi susedi, osećaju bezbedno. Uvereni smo da rukovodstvo vaše vojske ima viziju o tome koja je uloga srpske vojske ne samo u regionu već i na globalnom nivou.

Kako komentarišete to što je Srbija, s jedne strane, proglasila vojnu neutralnost, a da je zapadne zemlje, s druge strane, vide kao buduću članicu NATO?

Da, mi vidimo Srbiju kao potencijalnu članicu NATO. Mislimo da je Srbija zemlja s veoma bogatom vojnom tradicijom i profesionalizmom, kao i velikim vojnim talentom. Taj talenat bi trebalo iskoristiti za bezbednost regiona. Znamo da je Srbija proglasila vojnu neutralnost, ali se nadamo da će političko i vojno rukovodstvo izabrati da sarađuje s članicama NATO i evropskim državama koje dele zajedničke vrednosti, kako bismo osigurali bezbednost u budućnosti. Priznajem da to nije nešto čemu aktuelna vlada stremi, ali nadamo se da ćemo u budućnosti raditi na tome.

Da li američke bezbednosne i obaveštajne službe učestvuju u naporima Srbije da locira i uhvati generala Ratka Mladića i ostale haške optuženike?

Veoma je važno da Mladić bude uhvaćen i to iz mnogo razloga. Ukoliko dobijemo bilo kakvu informaciju o Mladiću mi je podelimo s vama.

Da li u tome ovde učestvuju i neki američki agenti?

Ne znam, ali ću vam reći da ukoliko američki obaveštajci bilo gde na svetu dođu do neke informacije o Mladiću, mi ćemo je podeliti s vama.

Da li mislite da se odnos ljudi u Srbiji prema SAD i Amerikancima promenio od prošle godine u ovo vreme?

Prošle godine u ovo doba nalazili smo se u veoma napetom periodu. Očigledno je da je situacija danas bolja. Čak i u najgorim danima, kada je proglašena nezavisnost Republike Kosovo i u toku napada na ambasadu, ljudi u Srbiji su generalno bili prijatni i prijateljski nastrojeni prema ljudima u ambasadi i Amerikancima koji su u poseti. Ta suštinska veza nije bila ugrožena ni u vreme da kada smo na političkom nivou imali ozbiljna razmimoilaženja. Ljudi koje srećem širom Srbije su prijateljski raspoloženi i veoma sam im zahvalan na tome.

Ima li izgleda za jačanje ekonomskih veza između Srbije i SAD, s obzirom na globalnu ekonomsku krizu?

Predstavnici američkih kompanija u Srbiji su mi više puta rekli da su srećni i zadovoljni što rade ovde. Ali, budimo iskreni, ovo je veoma teško vreme, pri čemu ne mislim da smo dotakli dno – hoću reći da će biti još teže. Moja poruka je da sve ovo moramo da shvatimo ozbiljno, tako da će biti veoma teško ostvarenje mnogih mojih nada za direktne investicije i ojačavanje ekonomskih veza, jer kompanije širom sveta usporavaju svoje aktivnosti.

Ključ je da li će srpska vlada nastaviti da preduzima bolne reformske korake kako bi privredu učinila što atraktivnijom za investitore kada se prilike normalizuju. Neophodno je da oni budu sigurni da ugovorno pravo funkcioniše, da stranci koji kupe zemlju mogu da računaju da će biti stvarni posednici te imovine, da njihovi partneri u Srbiji posluju po istim pravilima kao i ostali partneri u Evropi i svetu. Ukratko, predstoji težak period, ali je to prilika za vladu da nastavi institucionalne reforme i usvoji zakone koji će ovu zemlju učiniti konkurentnijom.

Gasnim sporazumom Srbija je uspostavila čvrste ekonomske veze s Rusijom. Da li je to problem za SAD?

Energetska zavisnost je problema za svakoga u Evropi. Nedavna kriza između Rusije i Ukrajine pokazala nam je da su različiti izvori energije ključni elemenat za svaku zemlju u Evropi, a to uključuje i Srbiju. Rekao bih da je mudra politike bilo koje evropske vlade da ne bude u situaciji da zatvori fabrike i da se ljudi smrzavaju zbog jednog snabdevača koji ne može da vas iz bilo kakvog razloga snabdeva. Iz tog razloga, želimo da radimo s našim evropskim prijateljima na energetskoj nezavisnosti od bilo kog izvora i zbog toga je na nama i vama da radimo da nađemo i alternativne izvore energije.

Nova državna sekretarka Hilari Klinton najavila je da će SAD ubuduće koristiti „pametnu moć”. Šta to znači?

Jasno je da postoji nova atmosfera u Vašingtonu, atmosfera u kojoj želimo da čujemo naše prijatelje, da radimo s njima na zajedničkim problemima, da radimo kroz multilateralne institucije više nego što smo to činili u prošlosti. Za nas će ključno biti da mislimo i radimo regionalno, tako tako da ni politika prema Srbiji ili prema Kosovu nije kompletna sve dok ne postoji politika prema celom Balkanu. Da zajedno radimo da ograničimo tenzije u regionu jer je to u zajedničkom interesu. Nadam se da će pametna moć raditi u tom pravcu, ali dajte nam malo vremena.

(Razgovarao: Nenad Radičević)