.jpg)
| Prenosimo | |||
O Kosovu, Crnoj Gori, srpskom rodu i čika Jovi Zmaju |
 |
 |
 |
| utorak, 27. jul 2021. | |||||||
|
Prvog maja 1894. Nikola Tesla je u američkom časopisu „Senčuri magazin“ objavio tekst „Zmaj Jovan Jovanović: najveći srpski pesnik današnjice“ u kojem je govorio o svom najdražem pesniku, ali i srpskoj poeziji, kulturi i istoriji. Uz to, zajedno sa svojim prijateljem, američkim pesnikom Robertom Andervudom DŽonsonom, Tesla je prepevao na engleski dvanaest svojih omiljenih Zmajevih pesama, od kojih je njih tri ilustrovalo članak u "Senčuri magazinu". "Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta", napisao je Tesla u pismu svom ujaku Paji Mandiću. Objavljujemo Teslin članak o Zmaju i njegovu malu antologiju Zmajeve poezije.
Nikola Tesla u laboratoriji u Kolorado Springsu Teško da ima naroda koji je doživeo goru sudbinu od srpskog. Sa visina svog sjaja, kada je carstvo obuhvatalo gotovo celi severni deo Balkanskog poluostrva i veliki deo teritorije koja sada pripada Austriji, srpski narod je naglo dospeo u beznadežno ropstvo, posle fatalnog boja na Kosovu polju sa nadmoćnim azijatskim hordama. Evropa neće nikad moći da isplati veliki dug koji ima prema Srbima što su oni, žrtvujući sopstvenu slobodu, zaustavili taj varvarski prodor. Poljaci su kod Beča, pod Sobjejskim, dovršili ono što su Srbi pokušali, a za svoju uslugu civilizaciji bili su nagrađeni na sličan način. Na Kosovu polju pao je Miloš Obilić, najčuveniji od svih srpskih heroja, pošto je ubio sultana Murata II usred njegove velike vojske. Kada to ne bi bila istorijska činjenica, taj događaj bi se mogao smatrati mitom, nastalim na dodiru grčke sa latinskom rasom. Jer u Milošu vidimo obojicu, i Leonidu i Mucija i, još više od toga, mučenika, jer nije umro lakom smrću na bojnom polju kao Grk nego je svoje smelo delo platio smrću pod strašnim mukama. Nije nikakvo čudo što je pesništvo naroda koji je bio u stanju da stvori takve junake moglo da bude protkano duhom plemenitosti i viteštva. Čak je i nepobedivi Marko Kraljević, kasnije personifikacija srpskog junaštva, kada je pobedio Musu, glavara muslimana, uzviknuo „Teško meni do Boga miloga, gde pogubih od sebe boljega."
Od te fatalne bitke pa sve do najnovijih vremena, za Srbe je nastao mrkli mrak, sa samo jednom zvezdom na nebu - Crnom Gorom. U toj pomrčini nije bilo nade za nauku, trgovinu, umetnost ili privredu. Šta su oni, taj hrabri narod, mogli da sačuvaju da bi održali iscrpljujuću borbu protiv porobljivača? A to su činili bez prestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan. No, vođenje borbe je jedino zadovoljavalo njihove primitivnije nagone. Bilo je još nešto što su oni mogli, i činili: u besmrtnu pesmu su ugrađivali plemenita dela svojih predaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slobodu. Tako su okolnosti i urođene osobine načinili od Srba narod mislilaca i pesnika, i tako su, postepeno, nastale njihove veličanstvene narodne pesme, koje je najpre sakupio njihov najplodniji pisac Vuk Stefanović Karadžić, koji je takođe sastavio i prvi rečnik srpskog jezika, sa više od šezdeset hiljada reči u njemu. Narodne pesme Gete je smatrao doraslim najfinijim proizvodima Grka i Rimljana. Šta li bi on mislio o njima da je bio Srbin? Dok su Srbi bili izvanredni u narodnom pesništvu, oni su takođe imali i mnoge individualne pesnike koji su dostigli veličinu. Od savremenih, nijedan nije postao draži mladoj generaciji od Zmaja Jovana Jovanovića. Rodio se u Novom Sadu (Neusatz), gradu na južnoj granici Mađarske, 24. novembra 1833. Potiče iz stare i plemenite porodice, koja je u srodstvu sa srpskom kraljevskom kućom. U svom najranijem detinjstvu pokazivao je veliku želju da napamet nauči srpske narodne pesme koje su mu recitovali, pa je još kao dete počeo i sam da sastavlja pesme. Prvo obrazovanje dao mu je, u rodnom mestu, njegov otac koji je bio visoko obrazovan i bogat gospodin. Posle toga, otišao je u Budimpeštu, Prag i Beč, pa je u tim gradovima završio studije prava. To je bila želja njegovog oca, ali su ga njegove sopstvene sklonosti inspirisale da se upiše na studije medicine. Zatim se vratio u rodni grad, gde mu je ponuđen istaknut položaj u službi, što je on prihvatio; no njegovi pesnički nagoni su bili toliko jaki da je službu napustio da bi se potpuno posvetio literarnom radu.
Njegova književna karijera je započela 1849. Prva pesma mu je štampana u časopisu „Srbski letopis"; u tom i drugim časopisima, poznatim „Nevenu" i „Sedmici", objavljivao je svoje rane radove. Od tih vremena pa do 1870, osim svojih originalnih pesama, uradio je mnoge divne prevode Petefija i Aranjija, dvojice najvećih među mađarskim pesnicima, sa ruskog Ljermontova, kao i sa nemačkog i sa drugih jezika. Godine 1861. uređivao je komični časopis „Komarac", a iste godine je pokrenuo književni časopis „Javor", i u ta dva časopisa su izašle mnoge lepe pesme. Godine 1861. se oženio i tokom narednih nekoliko srećnih godina stvorio svoj izvanredni niz lirskih pesama pod nazivom Đulići, koji će verovatno ostati njegovo remek-delo. Godine 1862, na svoju veliku žalost, obustavio je „Javor", svoj omiljeni časopis - to je bila žrtva koju je od njega tražio veliki srpski patriota Miletić, koji je tada radio na jednom političkom časopisu, a Zmaj je to učinio da bi obezbedio uspeh tom Miletićevom poduhvatu. Godine 1863. izabran je za direktora jedne obrazovne ustanove, zvane Tekelanijum, u Budimpešti. Tada je sa zanosom obnovio studije medicine na univerzitetu i stekao stepen doktora medicine. Za sve to vreme nije popuštao u svojim književnim naporima. Ipak, njegovim zemljacima vredniji čak i od njegovih sjajnih dela bili su njegovi plemeniti i nesebični napori da hrani entuzijazam srpske omladine. Za vreme svog bavljenja u Budimpešti osnovao je književno drušgvo „Preodnica", čiji je bio predsednik, u koje je ulagao veliki deo svoje energije.
Teslin tekst u časopisu "Century Magazine", u broju od 1. maja 1894. Godine 1864. pokrenuo je svoj čuveni satirički časopis „Zmaj", koji je bio toliko popularan da je naziv časopisa postao deo njegovog sopstvenog imena. Godine 1866. bila je sa velikim uspehom izvođena njegova komična igra Šaran. Godine 1872. doživeo je veliku žalost izgubivši ženu, a malo zatim svoje jedino dete. Koliko su ti nesrećni događaji uticali na njega lako se može osetiti iz duboko žalosnog zvučanja pesama koje su se uskoro pojavile. Godine 1873. pokrenuo je još jedan komični časopis „Žižu". U toku 1877. započeo je objavljivanje ilustrovane istorije rusko-turskog rata, a 1878. pojavio se njegov popularni komični časopis „Starmali". Za sve to vreme on je pisao ne samo pesme nego i dosta proze, uključujući kratke priče, često pod izmišljenim imenom. Najbolja od tih je verovatno Vidosava Brankovićeva. U poslednjih nekoliko godina objavio je mnogo dopadljivih kratkih pesama za decu.
Od 1870. Zmaj se bavi svojom profesijom lekara. Ozbiljan je zagovornik kremacije i mnogo svog vremena posvećuje unapređenju tog cilja. Donedavno je živeo u Beču ali sada stalno boravi u Beogradu. Tu živi životom pravog pesnika, koji voli sve i koga svi vole. Kao priznanje za njegove zasluge, narod mu je izglasao potporu. Zmajeve pesme su toliko suštinski srpske da izgleda gotovo nemoguće da se one prevedu na drugi jezik. Po oštroj satiri bez volterovskog otrova, po dobronamernom i spontanom humoru, po finoći i dubini izraza, one su izvanredne. Gospodin Robert Andervud DŽonson (američki pesnik i diplomata i blizak Teslin prijatelj, prim.) prihvatio je zadatak da prepeva nekoliko kraćih pesama po mojim bukvalnim i neadekvatnim tumačenjima. Pošto direktan prevod često nije dolazio u obzir, on je morao da parafrazira, sledeći što je bliže moguće originalne motive i zamisli. U nekim slučajevima je proširivao da bi upotpunio sliku ili da bi dodao neki sopstveni detalj. Pesme koje slede daće izvesnu predstavu o mnogostranosti srpskog pesnika, no ni iz daleka ne mogu da pokažu njegov domet. Century Magazine, 1. maj 1894. Tesla i njegova sestra Marica o članku iz "Senčurija" Nikola Tesla 17. maja 1894. iz Njujorka piše pismo svom ujaku, pukovniku Paji Mandiću u Pomaz, i u njemu, pored ostalog, kaže: „...Vama šaljem jedan broj velikog magazina Century (stoleće) u kom su prevedene nekolike Zmajeve pesme. Po uspjehu sudim da sam tim mojim člankom više koristio Srpstvu nego radom na polju elektriciteta (...)" Sestra Nikole Tesle Marica Kosanović iz Plaškog 25. juna 1894. otpisuje bratu Nikoli u Njujork, i u pismu se osvrće na njegov članak o Jovanu Jovanoviću Zmaju iz „Senčurija", koji je u međuvremenu preveden i objavljen u „Srbobranu":
Century Magazine, 1. maj 1894 Dvanaest pesama Jovana Jovanovića Zmaja koje je Nikola Tesla sa Robertom Andervudom DŽonsonom prepevao na engleski jezik Prve strofe prepeva Zmajeve pesme "Tri hajduka", objavljen u "Senčuriju" uz Teslin tekst o Zmaju Tri ajduka U po burne, crne noći, U tamnici, lednoj stravi, Progovara ajduk prvi: Sama s' ruka paši diže, Progovara ajduk drugi: Sama s' ruka paši diže, Progovara ajduk treći: Sama s' ruka paši diže,
Dva sna Na grudima đul-Begzade, Šta miriše po odaji? U rukama star-Bidara Bled je mesec, noć je tija, U leto su kratke noći, Umesto srca Umesto srca guja, Na čelu teški oblak, Ni želja, niti nada, Tebe je pak'o zač'o A mržnja te je našla Tvoje su crne misli Pa što mi ne daš mira, Al' grozna avet mahne „Ta lakše malo, lakše. „Dobro me gledaj, dobro - Luka Filipov Evo opet jedno ime, Dok je mačem bio, sek'o, Od ruke mu j' dosta palo, Kad se lane biše naši, Još se bije bojak sveti, Ide Ture bez voljice,
Tajna ljubav Uzdahnula devojka, Slavujak se napio Čula ga je devojka, Zna se mesto izbrano A u jutru peva nam, O, zumbule, zumbule! Jadna majka Hrani majka do tri sina, Ja kakva je divna Danka, Ponose se njome braća; A stara ih majka gleda, Ali Ture Gavran-aga, Diže četu, četa leti, Krv se lije, boj se bije, Druge noći Ture skoči, Krv se lije, boj se bije, Treće noći Ture skoči, Krv se lije, boj se bije, Graknu Gavran, curu hvata: Iz srca joj krv pojuri, Sve je pusto, noć je mirna, Dok je našla do tri mača Po Srbiji tako hoda - Ta zar ćutiš, srpski sine! Pesma o pesmi Kad se ono s prva greha Na taj vapaj, na te glase I kći siđe - to je bila I na zemlji k'o da novo Gde je bola, gde je jada Što ne možeš drukče reći Eno majke kod kolevke Pesma miri, lepše nego Eno crkve, božja hrama, Nad mrtvacem pesma plače: Evo svati, opet pesme Eno ratar s teškim trudom Suzna majka sina čeka Pesma ide kroz svet ceo, Pod stoletnim hrastom sedi Hej, što Srbin još se drži, Gde je bola, gde je jada Što ne možeš drukče reći Ko ne shvati pesma šta je, Dok o rajskoj sreći sneva Neguj pesmu, njom ćeš skrotit Pesma mora biti sveta, Taku pesmu gaji, neguj, Progonite l' take pesme, Ciganin hvali svoga konja Gledaš, - je li, moga konja, Ti još pitaš za Putalja Da ga pospe suvim zlatom Ako imaš: jede seno, Nemoj da mu gledaš zube, A što pitaš: hoće l' moći Ja ga jašem bez sedla, - Idi, kume, idi, idi - Vidi ostrag ka' i spreda, A što pitaš, moj prijane, A brzina kakva mu je? Zašt' je vojska ućutala Igrala se deca mala Jedna cura... Jedan cura mala Kad si pesmu htela Kletve Čas bi tebe kleo, Po polju je kiša... Po polju je kiša pala (RTS) |
|||||||
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Ruke su vam krvave. Zbog vas ljudi umiru i ginu
- Ćutim i čekam da sve prođe!
- Narod Srbije je talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad. Ne treba izjednačavati Vučića i Srbiju
- Ursula je tu samo zbog "posla" - Kosova, litijuma, Ukrajine - a ne nekakvih evropskih vrednosti
- Zašto je toliko komplikovan proces odlučivanja o pozivu predsednika Rusije predsedniku Srbije da bude gost na Samitu BRIKS-a u Kazanju
- Odlazak Petra Lađevića - Bio je vezni igrač i dobri duh svog vremena
- Najopasnija stvar je kada potcenite protivnika. Rusija je sve samo ne slaba, treba ozbiljno shvatiti Putinov govor o „crvenim linijama“
- Vulin ili Đurić - "Strateška saradnja" Beograda i Vašingtona, ili "Severni tok" na srpski način
- Uvođenje obaveznog vojnog roka - Poigravanje neukih sa Vojskom, ili još jedno bacanje prašine u oči
- O nuklearnim elektranama u Srbiji - i francuskom hirurgu koji ne operiše od 1999.
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
