Преносимо | |||
Нисмо имали прилике да се искажемо |
недеља, 16. март 2008. | |
Српска радикална странка спремна је да преузме власт у држави јер ће, према очекивањима Томислава Николића, заменика председника СРС-а, освојити довољан број гласова на мајским парламентарним изборима. Овог пута, каже Николић у разговору за „Политику”,политички противници радикала неће успети да „уплаше бираче”. – Стално говоре о неком бољитку за Србију, а не изјашњавају се о томе шта ако га не буде. Стално сам слушао о чланству у ЕУ „кроз седам година”. Како прође која година, увек је за седам година. Али, кажу, за тих седам година немојте случајно да победи СРС иначе то неће бити ни седам, него 77 година. А човека је, знате, лако уплашити кад стално сејете страх од нечега што нису ни пробали. Није баш да нису пробали. Нису пробали никад власт СРС-а. За онај период који смо били са социјалистима у влади, ни социјалистима не могу да кажем да су били на власти. Тад смо имали годину дана борбе против тероризма, неколико месеци припрема за одбрану земље, па одбрану земље, годину дана обнове, без правих економских и социјалних програма. Сав буџет је ишао на то. Нисмо могли да се искажемо ни ми ни социјалисти. Али грађани се, ипак, тог периода сећају по изолацији, бомбардовању, санкцијама... Не дај боже да неко поново доведе земљу у такву ситуацију. Али у оваквим условима, када је свет ту, на длану, отворен, са свим проблемима које сам прави Србији, са олакшицама које јој сам прави, потпуно смо спремни да одговоримо на изазов и отежавајућих и олакшавајућих околности. Спремни смо да оне државе које нам нуде олакшице прихватимо, што до сада није био случај, а да оне државе које нам отежавају ситуацију, с пристојним поштовањем, третирамо као државе које у одређеним сферама живота могу да буду наши партнери и сарадници, а у одређеним не могу . Ту првенствено мислим на капитал и инвестиције. Чак и ако не буде државних, у Србији је много страних инвеститора. Они имају свој интерес. А интерес им је да улажу у стабилну земљу у којој њихова инвестиција неће бити доведена у питање. Тако је. Они ослушкују шта каже ДС, шта ДСС, а шта СРС, како се понашају, ко тражи мито , ко је криминалац... Не слушају само приче о томе да не треба СРС да дође на власт. Да су Немци само слушали приче о радикалима, не би никад направили највећу фабрику у Земуну. Бићу спреман 24 сата дневно да разговарам с људима који су спремни да инвестирају, да им ја гарантујем сигурност инвестиције. С које позиције бисте им то гарантовали? С позиције председника владе. Рецимо. Нисмо још одлучивали о томе, али да кажем да би било нормално да се очекује да то будем. Ако буде други председник владе, ја сам ауторитет у СРС-у. Имате ли спремну стратегију у домену, рецимо, спољне политике? Спољна политика је сад, као, подигнута на веома висок ниво размишљања, зато што су у њој нешколовани људи, партијски апарат је у спољној политици, људи који су икад нешто написали против Србије или против Слободана Милошевића одмах су постали амбасадори... Шта они тамо раде? Треба да шире углед Србије. Кад видим колико алкохола се вуче за њима, како неуредно изгледају, да немају ни дан дипломатске школе у којој би их неко научио основном реду, знам да нису добро представљали Србију. Министри се смењују један гори од другог. Од Свилановића, преко Драшковића до Јеремића... И свако од њих је запошљавао неке своје кадрове у министарству. А шта ће радикали да раде? Наш став о ЕУ се зна, као и о УН, и о Оебсу и сарадњи с другим земљама... Сад само тражимо људе који су већ у Министарству. Наравно, контролисаће их неко кога постави СРС. Али само тражимо од њих да то спроведу. Ко би од радикала био добар министар спољних послова? Нећу уопште да причам о кадровима . Избори су тек расписани. Питање је, ако будемо принуђени на коалицију, шта ћемо с коалиционим партнером, која ће министарства тражити, која можемо да дамо, а која не можемо, па макар не били на власти. Која министарства не бисте дали? Мислим да не постоји такво министарство. Значи ни министарство унутрашњих послова, финансије... Најрадије бих Министарство унутрашњих послова поверио представнику националних мањина. То би било идеално решење, да се окупе професионалци, а да за све сукобе, посебно за оне за које нас оптужују да су на етничкој основи, коначно сазнамо шта се дешава. Финансије и приватизацију морала би да води најјача странка, зато што желим да сазнам шта се и ту дешавало . Све друго могу да буду поштени људи из странака које су за мене прихватљиве. Али нећу да правимо владу ако председник владе не може да пита сваког министра шта ради и ако не може да му наложи шта да ради. И не мора онда ни да буде владе. Онај ко мисли да уцењује СРС , не треба уопште да размишља о сарадњи. Да ли би се у тој влади могли наћи и неки радикали који су већ били у владама Србије и Југославије 1998. године? Како да не. Да се нису Јоргованка Табаковић, Зоран Красић или, рецимо, Петар Јојић обрукали? Али сви се сећају Јојићевог нимало дипломатског писма Карли дел Понте, тадашњој главној тужитељици Хашког трибунала, којој се обраћао са „курва дел Понте”. Да, али сад кад прочитате књигу Карле дел Понте, видећете да је управо тако требало реаговати. Значи да очекујемо да ће поново бити сличних реакција према некоме. Има још утицајних жена на светској политичкој сцени. Ма, није то било упућено жени. То је било писмо бунта и отпора према свему ономе што се спремало Србима у Хагу. После тога се све доказало. Петар Јојић је оставио себи добар тестамент. Под којим слоганом идете у кампању? Нисмо још разговарали о слогану. Заиста је 60 дана предуго. Исцрпели смо многе ресурсе јер ће ово бити трећи избори у годину дана. Како ћете да обезбедите паре? Узећемо још један кредит од „Банке интеза”. Код њих нам је и рачун. Већ имамо један кредит код њих. Али све је у складу с нашим примањима. Месечно од државе добијамо 12.000.000 динара, а рата кредита нам је три милиона. Имамо, наравно, много трошкова. А погодност на парламентарним изборима је и у томе што имате део средстава који добију сви учесници, а онда се део средстава подели на оне који су освојили мандате. Прошли пут смо добили око 80.000.000 динара и могао сам да планирам тих 80.000.000 трошкова. А сад могу и више, јер ћемо да освојимо више. Сад већ можемо да рачунамо да ћемо имати око 100.000.000 прихода после избора. ----------------------------------------------------------- Маја се није довољно посветила странци Да ли је Маја Гојковић и даље члан СРС-а? Не знам. Нисам добио никакву одлуку о њеном искључењу, нити сам добио њену жалбу на искључење, пошто има права на то. То зна Градски одбор у Новом Саду. Није она члан овде у Београду, него у Новом Саду. Али је битан члан странке. Тако је, али у првом степену о њеном чланству одлучује одбор у Новом Саду. Ако су је искључили из странке, онда су њој доставили такву одлуку, а требало би и Извршном одбору. Кад протекне рок за жалбу, ако је није било, одлука ступа на снагу. А ако је било жалбе, Централна отаџбинска управа расправљаће о њој. Показује се да су сва писања о сукобу Маје Гојковић и централе СРС-а, која сте демантовали, ипак била тачна . Зашто је све гурано под тепих? Шта се десило? Није гурано под тепих. Није имало шта да се гура под тепих. Једноставно, нисмо имали комуникацију. Ја сам се с Мајом последњи пут чуо у председничкој кампањи. Нормално смо разговарали пред једним новинаром. Звала ме је из Швајцарске да демантује нешто што се тог дана појавило у новинама. Али је после тога заиста престала комуникација. Очигледно је да ни пре тога није била баш најбоља. Страначка да. Спорадично смо имали контаката и консултација око Новог Сада. Али, Маја Гојковић је изабрала свој пут. Тај пут није СРС зато што врло добро зна шта странка тражи од појединца. И од мене и од других. Тражи страначки рад. Значи, Маја Гојковић се није довољно посветила странци? Тако је. Ако ње нема на седницама Градског одбора, ако не улази у страначке просторије у Новом Саду, то нешто значи. Она треба да каже шта то значи. Да ли је Вама рекла, да ли сте је питали? Није. Покушавао сам с њом последњи пут да контактирам пред митинг у Новом Саду. Мобилни телефони које ја знам нису били доступни. Оставили смо поруку код секретарице у Скупштини Новог Сада да је тражимо Александар Вучић и ја. Није се јавила. То је њена одлука. Наравно, требало је да каже за кога је гласала на председничким изборима, кад су је већ питали. Не могу да замислим члана странке који нема одговор на питање за кога је гласао. Нема ту неке велике приче. Ако је Маја Гојковић одлучила да сама иде у политику, да прави странку или да се некоме прикључује, онда ту не можете ништа. Мају знам 20 година. Она има своје одлуке на које не можете да утичете. Од мене нећете чути ништа лоше о њој, а она нема разлога да говори ништа лоше о мени. ----------------------------------------------------------- Мењам стан Ако освојите власт и на локалном нивоу у Београду и на републичком нивоу, да ли ћете се селити или ћете остати у садашњем стану, али ћете улицу Булевар Зорана Ђинђића преименовати у Булевар Ратка Младића? Нећу да се бавим преименовањем улица. Чврсто сам одлучио да променим стан и то ћу и да урадим. А, ако одборници, најпре Општине Нови Београд, па Скупштине града, па министар за локалну самоуправу одлуче да то ураде, ко би могао да их заустави. Нећу тиме да се бавим. Чекам да се Србија после пет-шест месеци изјасни да ли смо ми добра власт или нисмо добра власт. Марко Петровић [објављено: 16/03/2008]
|