Manifest "novih demokrata"

(Danas, 25.09.2012)

Beograd - Goran Vesić, biznismen, nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke i bliski saradnik pokojnog lidera demokrata i premijera Zorana Đinđića, napisao je za potrebe Dragana Đilasa, zamenika predsednika DS i pretendenta za budućeg lidera stranke, programski dokument pod nazivom „Manifest novih demokrata za novu Srbiju“, u koji je Danas ekskluzivno imao uvid. 

Manifest je napisan sa ciljem da se Đilasu obezbedi vrlo konkretna ideološka, programska osnova za preuzimanje kormila u DS od aktuelnog predsednika Borisa Tadića ili za slučaj stvaranja nove političke partije. Vesić je Manifest dostavio Đilasu 11. avgusta, uz „prateću dokumentaciju“ - uvodno pismo u kojem obrazlaže Manifest, ali i savetuje političku tehnologiju za pridobijanje članstva DS i svrgavanje Tadića, kao i izvore koji su mu bili uzor pri pisanju Manifesta - programe „novih laburista“ Tonija Blera i konzervativaca Dejvid Kamerona.

Iz uvodnog pisma, koje Danas u ovom broju objavljuje, može se zaključiti da su Dragan Đilas i Goran Vesić prethodno razgovarali o situaciji u vrhu DS, a sugeriše se da su ti kontakti i kasnije nastavljeni.

Slede detaljni izvodi iz Vesićevog strateškog dokumenta upućenog Đilasu. U sutrašnjem broju, takođe eksluzivno, objavićemo delove „Manifesta novih demokrata za novu Srbiju“.

„Uradio sam za tebe Manifest novih demokrata za novu Srbiju. Radeći na Manifestu koristio sam kao osnovu program Tonija Blera (New labour because Britain deserves better) iz 1997. godine. Pročitao sam mnogo takvih programa, ali mislim da je situacija u kojoj su se nalazili Blerovi laburisti najsličnija onoj u kojoj se danas nalazi DS... Osnova tvog programa koji ti predlažem je Blerov program, čak više kada je u pitanju forma nego suština. Naravno, ja sam tu uneo niz specifičnosti. Pored toga, šaljem ti i program sadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona (Built to last). On se takođe može iskoristiti...“

REFORMISANI DS ILI NOVA STRANKA

„Ja više volim laburiste i Blera, pa sam tu malo subjektivan, ali može se i iz Kameronovog poduhvata svašta naučiti. Suština ova dva programa (kao i svih sličnih programa) je da njima moraš da ponudiš nešto novo u odnosu na dosadašnju ponudu partije. Bler je otišao korak dalje i stranku nazvao Novi laburisti. Zbog toga ja u tvom dokumentu koristim izraz nove demokrate i mislim da je to dobro, jer jasno stavljaš do znanja da želiš diskontinuitet sa sadašnjom politikom, a nove demokrate mogu da budu i reformisani DS, ali i nova stranka... (na ovom mestu Vesić opisuje Kameronove akcije u vezi s ekologijom, koje su uticale na promenu imidža konzervativaca, op. Danasa) Ako želiš da te srpska javnosti prihvati kao nove, moraš u svom programu da izađeš s nekoliko novih ideja, koje se razlikuju od dosadašnje politike DS... Poenta je na obrazovanju i zdravstvu, ali i na insistiranju na odgovornosti, što korespondira s tvojim imidžom odlučnog i odgovornog političara koji si izgradio kao gradonačelnik Beograda.“

LEVI CENTAR, PA I SPAJANjE SA SPS

„Tu dolazimo do ključnog pitanja - gde treba da bude pozicionirana DS ili možda nova stranka. Jedino mesto koje imaš na političkoj sceni je LEVI CENTAR. Prvo, jer tu poziciju drži DS. Drugo, jer na njoj nemaš i nećeš imati konkurenciju. SNS je desni centar, DSS i SRS desnica, URS je desni centar, a LDP levica. Paradoksalno, ali najveća moguća konkurencija ti je SPS, koji sa levice klizi ka levom centru. Ipak, birači DS i SPS su još uvek veoma različiti, tako da u narednim godinama ne preti opasnost direktne konfrontacije. U svakom slučaju, u nekoj budućnosti treba razmišljati o stvaranju jedne stranke od DS i SPS. Da se ne uplašiš ove ideje, o tome je Đinđić razmišljao još 2003. godine. Na našem poslednjem viđenju pred ubistvo pričao mi je o tome kako kada se SPS reši balasta Miloševića, među nama skoro da nema razlika! U tom smislu, Tadić je bio u pravu kada je 2008. napravio istorijsko pomirenje dve stranke. To znači da, šta god da uradiš, ne smeš da napustiš poziciju levog centra.“

VOĐA SIROTINjE, RADNIKA I SELjAKA

„Ja znam da tebi nije lako da budeš levičar, jer si u duši desničar i često zbog efikasnosti remetiš procedure, ali sada nema druge. Uostalom, ako bi se ideološki analizirala tvoja politika poslednje četiri godine u Beogradu, tada je jasno da je ona levičarska. Trinaesta penzija, pun dodatak za trudnice, besplatan prevoz za građane starije od ne znam koliko godina, izgradnja obdaništa, finansiranje veštačke oplodnje - sve su to levičarski potezi. Doduše, i populistički. Dakle, tvoja dosadašnja politika je bila levičarska i tu moraš da tražiš mesto na političkoj sceni Srbije. Hteo ili ne, bićeš lider sirotinje, radnika i seljaka, obespravljenog naroda koji želi pravedniji svet. Pored toga, ako preuzimaš DS, tada i ne smeš da praviš radikalne zaokrete jer ćeš izgubiti birače. Ako praviš novu stranku, baš sa DS-om ćeš se tući za glasove, a oni su na levom centru. Ne možeš da preuzmeš glasove DS ako si desničar.“

TEMU KOSOVA PREPUSTI VLADI

„Primetićeš još nešto, a to je da su tvoje najvažnije tačke programa - obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda. Ne pominjemo Kosovo. Kada te neko pita sutra o Kosovu, kažeš par opštih stvari poput da je potreban državni nacionalni konsenzus, da nećemo priznati nezavisnost… Ali, Kosovo je problem koji treba da rešava ova vlada i tu kao opozicija uopšte ne treba da se guraš. Na Kosovu nema pozitivnih poena, jer šta god da uradi vlada, makar i najbolje u datom trenutku, neće moći da zadovolji stereotipe o tome kako je Kosovo srpsko koji su stvarani decenijama. Zato ti pričaj o obrazovanju, zdravstvu, poljoprivredi i efikasnoj administraciji i stvaraj uverenje u javnosti da si ti rešenje za te probleme. Kada se završi priča oko Kosova i kada dođu na ovaj teren - biće kasno jer ti si već tu...“

TADIĆ UNIŠTIO DS KAO ORGANIZACIJU

„Najviše promena ima u delu (Manifesta, op. Danasa) u kome govoriš o stranci. Ne zaboravi da se ti ovim obraćaš prvenstveno stranci. Tu obećanja moraju da budu najkonkretnija… Moraš da oslušneš šta žele članovi i da vidiš gde je Boris grešio. Tadić je, po meni, uništio DS kao organizaciju. Jednostavno, verovao je da je njegov lični rejting dovoljan za sve i da nema potrebe da stranka bude jaka. To je tragična greška koja uvek vodi u poraz. Dakle, nema uspeha u politici bez jake stranke, snažne stranačke organizacije i brojnog članstva. Odnosno, može se i tako napraviti uspeh, ali on je kratkog daha. Pre ili kasnije vratimo se na ono ko ima jaku infrastrukturu. Dakle, članstvo zamera Tadiću na gušenju stranačkih institucija, na nedostatku demokratije, na kadrovskoj politici koja se kreirala u kabinetu i, ono što je najvažnije, na gubitku izbora. Kada je stranka na vlasti, tada su spremni i da ćute o drugim zamerkama. Ja verujem da ćemo sada biti bar četiri godine bez vlasti, tako da moraš da im ponudiš neke druge stvari.“

ĐINĐIĆ JE PRIMER PRAVOG LIDERA

„Stvari koje sam predložio da promeniš u stranci su dovoljne da pokažeš da se razlikuješ od Tadića. I nemoj da se plašiš demokratije u stranci. Ona te štiti. Kada je lider jaka ličnost, tada uvek bude kako on želi, ali u formi da su svi doneli tu odluku. To je radio Đinđić. Uvek je dobijao ono što je hteo, ali je bio u stalnom kontaktu sa lokalnim liderima stranke, ubeđivao ih u svoje ideje i pripremao sednice organa. Jednostavno, bio je autoritet. Ti imaš sve uslove da imaš isti takav lični autoritet. Tadić ga nije imao, iako je u javnosti ostavljao utisak odlučnog čoveka. Ako hoćeš da vladaš strankom dugo, da sprovodiš ono što želiš, moraš da imaš veoma sposobnu ekipu ljudi oko sebe, koji će biti u stalnom kontaktu sa organizacijom i koji će ti signalizirati kada ti moraš da se uključiš.“ (Na ovom mestu Vesić detaljno obrazlaže ulogu Dušice Anđelković u Đinđićevom kabinetu i u DS, kao i Đinđićevu stalnu komunikaciju sa lokalnim liderima i zaključuje: „Tako se vladalo strankom“, op. D.)

VLADA U SENCI VRHUNSKA IDEJA

„Mislim da je vlada u senci vrhunska ideja. Prvo, time šalješ poruku da si ti sledeći premijer ili vlada. Drugo, dobijaš prostor u medijima jer će novinari uvek hteti da čuju šta misli vlada u senci o svakom vladinom predlogu i, što je najvažnije, kritikuješ vlast ali na umeren način, što bi svaka vlada poželela. Kao gradonačelnik Beograda i ne možeš više. Kada je Đinđić smenjen sa mesta gradonačelnika, DS je napravila gradsku vladu u senci. Ta vlada je bila veoma aktivna, a imala je svoje redovne nedeljne sednice na kojima su bili prisutni novinari. Kritikovala je predloge gradske vlasti koju je držala SPO i davala sopstvene predloge.“

MANIFEST - NAČIN DA SE OKUPI VEĆINA

„Dakle, tebi treba članstvo. Preuzimao od DS ili pravio novu stranku. Moj predlog je da izađeš sa ovim Manifestom (ili nekom tvojom sličnom verzijom) i da iza njega osim tebe stanu sve one važne ličnosti o kojima smo pričali i da ga uputite Tadiću uz molbu da se povuče i zakaže vanrednu skupštinu. Ja bih posle toga Manifest poslao svim članovima i svim odborima. Potom, odbori krenu da podržavaju tvoj Manifest i ostavimo Tadića u takvoj manjini da nema kud. Čak i ako praviš novu stranku, ovaj Manifest će ti pomoći da okupiš oko sebe većinu u DS. Jer, kada neki opštinski odbor podrži Manifest, on se konfrontirao sa Tadićem, što znači da nema više nazad. Posle toga možeš i da ih vodiš u novu stranku. Ako im odmah ponudiš tu opciju, podeliće se.“

PREUZMI STRANKU, ALI NE BUDI OCEUBICA

„Manifest je važan jer on sukob između Tadića i sebe postavlja kao programski. Tadić Manifest ne može da podrži jer se njime traži novo liderstvo, odnosno njegov odlazak. On tebi rešava glavni problem, a to je da želiš da budeš samo predsednik, a nemaš da ponudiš ništa novo. Pored toga, Manifest ti treba da okupiš oko sebe ljude iz stranke. Zato moraš da nudiš više stranačke demokratije. I, na kraju, Manifest će ti doneti podršku ljudi u stranci, pre svega onih značajnih, i time Tadića ostavljaš u manjini, ali se njegov odlazak posmatra kao sukob većeg dela stranke i njega, a ne kao vaš lični sukob. I tvoj dolazak je drugačiji. Ti nisi oceubica koji smenjuje Tadića, već izraz želja većine u stranci. Manifest ti omogućava da većina opštinskih odbora i stranačkih funkcionera stane na tvoju stranu i podrži ga, a time Tadića dovodiš u pat poziciju. Šta on može da uradi ako mu stotinak odbora podrži Manifest, ako to uradi Pokrajinski odbor, ako to uradi većina članova Glavnog odbora ili poslanika. Šta on može da uradi osim da se povuče? I naravno, zbog Manifesta se izjašnjavaš oko toga da li ćeš se kandidovati protiv njega. Tema postaje Manifest, i ko ga je potpisao. Ti samo kažeš da si rekao što si imao, a da posle velike podrške koju je dobio Manifest kojim se traži novo liderstvo očekuješ da se Tadić sam povuče i da za njega ima mesta u stranci. Naravno, pre tebe to kažu neki Ješić i slični.“

JEDINO REŠENjE

„Nadam se da sam ti pomogao sa ovim. Rekao sam ti da to činim jer stvarno mislim da si ti u ovom trenutku najbolje i jedino rešenje za stranku. Na ovom Manifestu verovatno još treba raditi. Stojim ti na raspolaganju za svaku pomoć oko toga. Ja sam na odmoru do 14. avgusta (utorak) i to veče se vraćam u Beograd. Ako želiš, možemo da se vidimo.“