Kandidatura

(Danas, 12.02)

Dragi Borise,
Mnogi me blogeri, šalabajzeri, kurajberi i picopevci optužuju da ti povremeno pišem ne bih li se dokopao kakve ambasadure, što samo svedoči o žalosnom stanju njihove bezbednosne kulture. Moje su ambicije, naime, neuporedivo veće.

U početku sam bio nameračio da postanem diktator, ali me je Slobodan Antonić blagovremeno „pročitao“ i smrsio mi konce. U neku ruku mi učinio uslugu. Ne možeš biti šef vojne hunte sa činom razvodnika JNA. Lepo mi je majka govorila da idem u vojnu školu, ali sad je kasno. Da sam poslušao mudru roditeljku, ne bih ti ja sad pisao. Znao bih šta mi je činiti. Ovako, nema mi druge nego da se uklopim u institucije sistema. U tom smislu - dragi Borise - čuvši da se šuška o rekonstrukciji vlade - predlažem ti da napraviš dijalektički skok, hajde da rečemo i kopernikanski obrt i da me postaviš za premijera.

Šta mene preporučuje za taj odgovorni posao? Polako. Sve po redu. Ti znaš da sam ja ajduk, rčin-čovek, strog ali pravedan i da mi je politički uzor Jego Sijatelstvo knjaz Miloš Obrenović. Ne mogu ti, doduše, obećati brz povratak Kosova pod tvoju i moju buduću vlast, pa će nas Ćosić i dalje smatrati korumpiranim izdajnicima koji Srbiju udaljavaju od majčice Rusije i budzašto je prodaju mondijalistima i imperijalitsima. Ćosića valja razumeti. On je iz Pičkovaca u Beograd došao na karoseriji konceptualnog ruskog kamiona, pa mu se onomad opet pričinilo da ruski kamioni dolaze. Lepo sam ti, brate, pisao, kad ono bi, da ćeš ma koliko se oko Kosova trudio, ma šta radio, ma koliko ne spavao, u očima lažnih pravednika zauvek ostati izdajnik. DŽaba ti posao. Ne pališ trafike, ne otimaš vozove i ne nosiš bedž sa sloganom KOSOVO JE SRBIJA. Unošenjem izvesne doze racionalnosti u srpsku politiku za srce si ujeo čika-Gedžu odbacujući njegov genijalni politički moto MI MOŽEMO I ONO ŠTO NE MOŽEMO. Kako stvari stoje ti si - dragi Borise - došao do duvara. Ili ćeš Gedžin moronski slogan pretvoriti u državnu politiku, na šta te njegov čovek u tvojoj službi navraća; ili ćeš nastaviti ovu politiku raspadanja (samo imaj na umu da Srbija nije uranijum i da joj neće trebati hiljadu godina da se raspadne) ili ćeš stisnuti petlju, postaviti me za premijera i dati mi odrešene ruke da sprovedem moje Načertanije. Bilo bi bezbednosno neodgovorno da sad ulazim u sitna crevca tajnog Načertanija. Ali sa Draganom Papićem kao savetnikom, u stanju sam da u razumnom roku napravim značajne pomake. Kao premijeru „nestranačkom intelektualcu“ nepopularnost načertanijskih mera bila bi pripisana samo meni, a efikasnost i uspehe komotno možeš pripisati DS-u i tebi. Pošteno. Tvrd ti stojim da bi u toku jednog tromesečja ministarske mujavine, ugrađivanja, saradnja sa tajkunima, neovlašćena vozikanja i svi drugi murdarluci završili u ropotarnici istorije. A još manje bi mi vremena trebalo da popečitelje dovedem k poznaniju prava i da im utuvim u glave da „ministar“ u prevodu na srpski znači sluga, a jok dahija. Ne bih, bogme, sedeo skrštenih ruku ni na dojave iz tvog državnog aparata da je Koštuničin nenarodni režim, a moža i on lično, imao neke biznise sa sve popularnijim dvostrukim državljaninom Šarićem. Eto tako. Ako me se setiš za Dan bezbednosti, znaš gde me možeš naći. Prelomi pametno!