Kanađani odlaze iz Avganistana, stižu Bosanci i Crnogorci

(Politika, 09.11.2009)

Dok Vašington najavljuje upućivanje dodatnih američkih trupa u Avganistan, Kanada započinje pripreme za definitivni odlazak svojih vojnika iz gudura Hindukuša. Zvanična Otava je već oročila dalje prisustvo svojih snaga u okviru misije ISAF, iako povratak kanadskih vojnika kući neće biti tako brz. U svakom slučaju, najava iz Otave razočaraće Vašington, jer Kanađani su uz Amerikance, Britance i Holanđane zapravo jedini koji vode borbene operacije u Avganistanu. Svi ostali se bave logistikom, stražarskim poslovima i rekonstrukcijom srušene zemlje. I svi ostali su sretni ako ih talibani ne diraju. A da ih talibani ne bi dirali, neki koriste i diskretne i prefinjene bankarske metode – para vrti gde burgija neće. Za tako nešto britanski mediji već su optužili Italijane što je u Rimu, naravno, sa gnušanjem odbijeno. Ceh tih metoda prvi su platili Francuzi, koji su stigli u sektor gde su prethodno bili Italijani. Kako su Francuzi verovatno malo kasnili sa otvaranjem bankovnog računa u lokalnoj talibanskoj banci, to im je nameštena zaseda u kojoj je poginulo nekoliko francuskih vojnika. U Parizu su se odmah zapitali kako to da Italijane godinama niko nije dirao, a Francuze napadoše čim su stigli. I onda britanski mediji protiv svih zakona bankarske diskrecije otkriše tajnu...

I sada su u Beloj kući na velikim mukama – šta uraditi u Avganistanu? Dok Kanađani odlaze, a svoj slavni dolazak najavljuju Crnogorci i Bosanci. Je li to Avganistan železnička stanica. Prva ili poslednja? Povećati broj američkih vojnika, pojačati vojne operacije ili proglasiti pobedu i vratiti se kući? Sumnjiva pobeda Hamida Karzaija na izborima nije za SAD i izlazna strategija iz rata koji već predugo traje. Čak da Pentagon tamo pošalje i novih 40.000 vojnika, što traži glavnokomandujući u Avganistanu general Stenli Mekristal, to neće biti dovoljno da se dobije rat. Jer, ako bi SAD i NATO hteli da u Avganistanu primene obrazac iz Bosne, onda bi u Avganistanu moralo da se rasporedi najmanje 750.000 vojnika. Toliki broj vojnika za intervencije u inostranstvu nemaju ni SAD ni NATO. Osim toga, NATO je u BiH već skoro 15 godina, a Bosna je daleko manja i naprednija od Avganistana.

Naime, Avganistan je veliki kao Teksas, a razna plemena koja u njemu žive govore 23 jezika. Uporišta moći su raštrkana širom zemlje tako da držanje većih gradova ništa ne znači. U vojnom smislu Amerikanci i NATO do sada su već ponovili sve sovjetske vojne i političke greške iz vremena sovjetske okupacije Avganistana, jer Rusi su, u osnovi, zapadna vojska. Zapravo, Sovjeti su pokušali da ne ponove američke greške iz Vijetnama, a sada Amerikanci pokušavaju da ne ponove sovjetske greške iz Avganistana. Ni jedni ni drugi to nisu uspeli.

Masovni vazdušni napadi, helikopterski udari, akcije manjih jedinica komandosa, veće uključivanje avganistanske vojske u operacije protiv talibana, snabdevanje garnizona vazdušnim putem, kampanje pridobijanja stanovništva poklonima, zidanjem kuća, otvaranjem škola, podmićivanjem lokalnih vođa – sve je to neuspešno isprobano još od strane Sovjeta.

U međuvremenu je ukupan broj američkih i vojnika NATO-a u Avganistanu sada na nivou ukupnog broja sovjetskih vojnika iz 1987. godine. U Moskvi cinici mogu da budu zadovoljni, a oni koji tvrde da Rusija sarađuje oko transporta trupa NATO-a za Avganistan greše. Rusija ne sarađuje, Rusija zarađuje. Cena jednog sata leta ogromnim ruskim transportnim avionima od Nemačke do Kabula je oko 190.000 evra. O raznim interesima Indije, Kine, Irana, pa i Pakistana da se Amerikanci još više upetljaju u pakao Avganistana da se i ne govori. O posledicama avganistanske avanture na javnost i političku scenu u Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa i u SAD tek ćemo da čujemo. Koliko produžetak rata emotivno deluje na islamski svet svedoči i tragedija u Fort Hudu.

Rat u Avganistanu je za SAD i NATO najopasniji sukob koji se vodi od sloma SSSR-a. Taj rat sigurno neće okončati terorizam u svetu i u tom kontekstu on nema smisla. Ali, ako je on način za postizanje širih američkih strateških ciljeva, onda je to rizik velike katastrofe. Jer, rat u Avganistanu se ne može dobiti.