Prenosimo | |||
Izazovi vojvođanske autonomije |
subota, 14. novembar 2009. | |
(Politika, 14.11.2009) U kolikoj tajnosti je popravljan statut Vojvodine možda najbolje ilustruje i to što konačnu verziju ovog akta pre dolaska u Skupštinu Srbije nije video ni član vladine radne grupe za usaglašavanje Predloga zakona o nadležnostima ministar iz Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović. Onda valjda ne treba da čudi ni to što taj dokument nekolio sati pre nego što je donet u parlament nije video ni opozicionar potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. To, ipak, nije uticalo na suštinu njihovog razgovora o mogućim političkim posledicama donošenja statuta i problemu autonomije Vojvodine. Vučić: Mislim da tim aktom, ispravljenim manje ili više, ili promenjenim ovakvom ili onakvom tehničkom redakcijom, i Srbija i Vojvodina i svi naši građani samo gube. Postoji nekoliko neverovatnih stvari u njemu. Prvo što je onaj nacrt statuta koji mi znamo protivustavan akt i nije tačno da je to moguće tumačiti na drugačiji način. Što se tiče celishodnosti donošenja takvog akta, sem političkih razloga umirivanja tenzija unutar vladajuće koalicije i unutar jedne partije u vlasti ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi se takav akt donosio. Srbija time ne dobija ništa, gubi mnogo, pravi se država u državi, niko ne zna zbog čega. Niko nas spolja ne pritiska zbog toga, sem tri zemlje od kojih je jedna značajna, a to nije ni Rusija, ni SAD, ali ni Francuska ni Britanija. Niko od njih ne insistira na ovakvom tekstu statuta i uopšte ne razumem zašto smo donosili statut koji izjeda našu državu i voleo bih da mi neko objasni zašto se to pravi. Ovo je najveći poraz Srbije od Kumanovskog sporazuma samo što u njemu nije učestvovao NATO, već naši političari. Obradović: Kad se govori o stvaranju države u državi, većina ljudi u Srbiji misli na odredbe Ustava iz 1974. godine, ali činjenica je da sadašnja rešenja apsolutno nemaju veze sa tim ustavom. Pokrajina je tada praktično odlučivala o sudbini Srbije. Kada pogledamo amandmane koje smo mi zajedno sa PUPS-om i Pokretom za vršačku regiju dali u subotu pre podne i koji treba da budu sastavni deo teksta statuta vidi se da smo apsolutno usaglasili sadržaj statuta sa odredbama Ustava, odnosno učinili Srbiju jednom pravnom celinom, jedinstvenom teritorijom. Mi smo kao koalicija podneli šest amandmana i najvažniji je prvi koji Vojvodinu definiše kao neodvojivi deo Republike Srbije. Drugo je da pokrajina ne može zaključivati međunarodne ugovore nego međuregionalne sporazume, zatim da može imati predstavništvo u inostranstvu, ali samo uz saglasnost vlade i u okviru spoljne politike Srbije. Naravno, i to što je Novi Sad glavni administrativni centar pokrajine. Kad je reč o finansiranju, predviđeno je da to bude predmet posebnog zakona. Vojvodina nema državne organe, nema sudski sistem, nema, ne daj bože, predsednika, nema nadležnosti vezane za odbranu, bezbednost, spoljnu politiku, nije konstitutivni elemenat državnosti kao što je bila prema Ustavu iz 1974. godine, ne daje saglasnost na Ustav Republike Srbije. To je daleko od priče država u državi. Vučić: To što Vojvodina nema predsednika to nije nikakav argument. Što se tiče sudova, imaćemo mrežu sudova na teritoriji autonomne pokrajine sa značajnim uticajem pokrajinskih organa. Što se tiče toga da ne daju saglasnost na republičke akte, pa samo još i to fali. Ali suština je u tome da su oni već promenili Ustav Srbije ponašajući se suprotno Ustavu i određujući mogućnost referenduma za promenu svoje teritorije. I to što imate jedan član u kome ćete da kažete da nešto nije odvojivo, a posle imate član u kome kažete da je moguć referendum kojim će ta teritorija da se menja onda vam je potpuno jasno da će se ta različita i suprotstavljena norma tumačiti u korist specifične norme koja uvek menja opštu normu, a ta norma je u ovom slučaju raspisivanje referenduma i promena teritorije na ovaj način. Mi imamo dva sistema i, nažalost, imamo državu u državi. Akt koji se donosi u Skupštini Srbije veoma je opasan i siguran sam da je u tim vašim amandmanima učestvovala delimično i Demokratska stranka, jer njihov vrh želi da se nešto izmeni pošto znaju kakve opasnosti to nosi. Ali zašto nisu bili u stanju da sami to kažu? Obradović: Pre šest meseci nije izgledalo da je moguće promeniti sadržaj ovog dokumenta, sad je promenjen. Da li smo mi to sami učinili ili uz pomoć drugog? Kažem da su ovo autentični amandmani SPS–PUPS i Pokreta za vršačku regiju, ali je činjenica da Demokratskoj stranci nisu odgovarali ovi amandmani oni ne bi bili prihvaćeni, jer mi nemamo takav broj poslanika u skupštini da bi to moglo da prođe. Otvaranje predstavništva AP Vojvodine u jednom trenutku zvučala je i mnogima još zvuči kao jeres. Ali ogroman broj regija u Evropi ima svoja predstavništva u Briselu, jer je međuregionalna saradnja postala jedan od principa saradnje zemalja EU. Vučić: Predstavništvo u Briselu se otvara da bi Vojvodina dobila pravo na svoje političko delovanje i da bi mogla da plovi ka državnosti. Obradović: Suštinska stvar za mene je da li je Vojvodina neodvojivi deo Srbije. Da li može da donosi zakone? Ne! Da li ima državne organe? Ne! Građani Vojvodine imaju pravo da se izjašnjavaju po različitim pitanjima, a promena teritorije ne podrazumeva teritoriju Vojvodine, odnosno Srbije. Politika: A promenu koje teritorije to onda podrazumeva? Obradović: Promena teritorije može biti i unutar pojedinih opština. Osim toga, pogledajte stav 2 i stav 4 statuta Vojvodine, videćete da se pitanje referenduma uređuje zakonom, kakvi će uslovi za to biti, videćemo. Može se postaviti pitanje da li postoji opasnost – da. Da li je ta opasnost realna – ne. Valjda će Skupština Republike Srbije doneti zakon ili uslov koji ne može značiti otcepljenje. Vučić: Brine me gorljiva odbrana nečega što je neodbranjivo. Zato sam sve uvereniji da namere ljudi koji su to donosili nisu bile čiste. Čemu ovo služi? Da bi bilo još jedne pljačkaške administracije između naroda i vlasti. Politika: Šta je po vašem mišljenju u ovom tekstu najopasnije po Srbiju? Obradović: Slušajući sve ovo čovek bi mogao pomisliti da autonomija u Srbiji ne postoji i da nije postojala do 2000. godine, što je potpuno netačno. Socijalistička partija Srbije dugo je kritikovana da je ukinula autonomiju Vojvodine na talasu onog narodnog protesta iz devedesetih godina. Vučić: A sada je „za sve pare“ vraćate. Obradović: Pa dobro, svako ima pravo na svoj pogled i ja to poštujem. Ali argumentacija koja se koristi nije utemeljena. Politika: Dakle, ovo je po vašem mišljenju prava mera autonomije Vojvodine? Obradović: Ne mogu ja dati konačan sud o tome, jer iskustva sa autonomijama su veoma različita. Mi smo dali šest amandmana kojima verujemo da će biti očuvana celovitost države i da se otklanja opasnost od stvaranja države u državi. To je naša mera za sadašnje stanje stvari. Vučić: Imali smo ono što je prava mera autonomije Vojvodine do pre nekoliko godina, pre omnibus zakona, i više i manje od toga je nepotrebno. Zašto neko insistira na ovome ne znam. Podsećam vas da je ovako počelo i u Crnoj Gori. Obradović: Vreme centralizma je prošlo. Po našem mišljenju, u statutu Vojvodine nema elementa državnosti. Vučić: Koji je benefit za građane Vojvodine ovaj statut? Obradović: Ovo je konstatacija stanja koje već postoji. Nisam primetio da su Vojvodini date neke nove nadležnosti koje već nisu postojale na osnovu omnibusa ili drugih zakona donetih pre 2009. godine. Vučić: Ali omnibus zakon smo zajedno kritikovali. Rekli smo da omnibus pravi državu u državi, ovo je više od toga. Obradović: Ali da li je u međuvremenu Ustavni sud potvrdio da je omnibus u nekim delovima suprotan ustavu – nije. Da li je on doprineo neefikasnosti sistema ili nešto slično – nije. Politika: Da li je neka stranka politički profitirala u priči o statutu? Obradović: Svako će se truditi da to predstavi kao svoj uspeh ili kao neuspeh onog drugog. To je politika. Vučić: Kad je reč o taktičko-političkom stanovištu, šta me se tiče. Strateški je izgubila Srbija. A zbog toga što je izgubila Srbija izgubiće i sve partije na vlasti, da li će to biti za tri ili za šest meseci, videćemo. Politika: Da li to znači da je ovim dobila opozicija? Vučić: Kad god Srbija izgubi, ne može da dobije ni opozicija. Postoji nešto što ne možete da zaustavite. Podsetiću vas na jedan primer. Kad su Milošević, pa i Šešelj, počeli 1999. sve nas da ubeđuju kako je eto dobro što se završio rat i kako je to sve dobro za Kosovo, izašao je Voja Živković, sa Kosova, bio je predsednik SPS-a za prištinski okrug, i rekao: Mi smo ovim sve izgubili, nestaće Srba sa Kosova, nema više vojske nema policije, mi smo Kosovo izgubili, niko nije hteo da sluša, a to se desilo. Ovo je katastrofa za Srbiju i niko od toga ne vidi nikakvu korist. Obradović: Postoji mogućnost da svi ne vidimo sve u ovom trenutku. A možda ćemo i promeniti mišljenje, kao što i menjamo. Evo sad sam prvi put čuo da Aleksandar pominje neke stvari iz devedesetih godina na drugi način, možda će i o ovome za neku godinu pričati na drugi način. Politika: Da li će usvajanje statuta i zakona smiriti strasti ili će ih dodatno rasplamsati? Obradović: Očekujem da ih smiri. Naravno ne mislim da će se baš sve potpuno smiriti, uvek će biti pojedinih partija koje će na svoj način govoriti o sadržaju autonomije, ali to je politički život i to imate i danas. Vučić: Srbija je u kliničkoj smrti posle ovog statuta i potpuno je mirna da mirnija ne može biti. |