I sam sam pozitivno iznenađen rezultatima rada Vlade

(Politika, 07.06.2009)

Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije je za „Politiku” govorio u bašti vile „Bokeljka” koja je nekada pripadala princu Tomislavu Karađorđeviću. Neposredno pre toga premijer je na brifingu sa glavnim urednicima rekao da je – pošto je pogledao izveštaje svojih ministara – i sam pozitivno iznenađen rezultatima rada.

Nenad Popović je napisao 25 razloga da podnesete ostavku?

Čuo sam za to. Posao opozicije je da kritikuje vladu.

Pročitaću prva četiri. Obećali ste svakom građaninu Srbije po 1.000 evra besplatnih akcija; da će „Fijat” uložiti 700 miliona; 200.000 novih radnih mesta; penzije od 70 odsto od prosečne plate?

Meni to deluje neozbiljno. Maliciozan bi bio odgovor da je upravo za tih 1.000 evra Zakon donela vlada na čijem se čelu nalazio predstavnik iz te partije (Vojislav Koštunica, naša primedba) koja mi sada daje tu primedbu. Tehnički je sve urađeno oko besplatnih akcija, ali je tržište slobodno, van naše kontrole i ono, dakle, treba da odredi cenu akcija. Ne verujem da taj kritičar očekuje da vlada naređuje tržištu kolike će biti cene tih akcija.

A „Fijat” i 700 miliona evra?

Prema mojim informacijama „Fijat” će na kraju ipak biti jedna od najvećih investicija, kao što smo govorili. Čak, možda i značajnija nego što je onda bilo reči. Ali, već je učinjen suštinski pomak i kapaciteti „Zastave” su duplirani.

Mnogo je obećanja iz vašeg ekspozea koja nisu ispunjena: Srbija je kandidat za člana u EU krajem 2008, dinamični rast privredne aktivnosti i rast zaposlenosti, povećanjem BDP-a sedam odsto godišnje, 200.000 novih radnih mesta, inflacija na četiri odsto...

Mislim da smo na planu evropskih integracija uradili mnogo. Svi ključni uslovi za liberalizaciju viznog režima sa EU su ispunjeni. Primenjujemo Prelazni sporazum, doneli smo 256 zakona koji uređuju Srbiju po evropskim normama. Odmrzavanje sporazuma i status kandidata su poslovi koji nas očekujui na kojima intenzivno radimo.

Optužuju Vas za jednostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da je zato Srbija na gubitku?

Evropa je pre osam godina otvorila tržište s ciljem da pomogne mladim demokratijama na Balkanu, pa je tako i naša zemlja koristila te beneficije. Naši obračuni za prošlu godinu pokazuju da po tom osnovu imamo dobitak od nekih 385 miliona evra, a za ukupno osam godina dve milijarde evra. Jednostranom primenom ovog sporazuma u suštini isto pravo dajemo zemljama EU.

S druge strane, jednostrana primena nam daje mogućnost da vrlo brzo nakon formalnog odmrzavanja možemo da podnesemo aplikaciju za status kandidata. Bez jednostrane primene mi bismo morali da čekamo nekoliko meseci. Ovako, mi već štedimo na vremenu.

Kada ste pravili ekspoze, da li ste pomislili da su možda neka od Vaših obećanja bila nerealna?

Ne, nisu bila nerealna, jer tada niko nije pretpostavljao da će svet zahvatiti nezapamćena ekonomska kriza.

Da li je ekonomska kriza dovoljno opravdanje? Neki od kritičara vlade, kažu da je vlada dremala i nije blagovremeno preduzela sve što je bilo potrebno?

Ne slažem se sa takvim ocenama. Srbija beleži slične rezultate kao i najveće zemlje koje su odmah reagovale na krizu. Sprečen je kolaps privrede, ublažene su posledice po stanovništvo, očuvana je stabilnost nacionalne valute i obezbeđena realizacija ključnih infrastrukturnih projekata. Najvažnije je da smo zaustavili pad proizvodnje.

Zamerka je da nema reforme javnih preduzeća; da nije smanjena javna potrošnja?

Prodali smo NIS kao jedno od ključnih javnih preduzeća. U toku je reorganizacija NIS-a, koji uz pomoć ruskog partnera treba da postane regionalni lider u ovoj oblasti. Drugo javno preduzeće je Jat, koje smo takođe nameravali da prodamo, ali nije bilo kupca.

Ljudi bi se možda više radovali da putuju jeftinijim avio-kompanijama od Jata?

U Skupštini smo ratifikovali Sporazum o „slobodnom nebu”. Procedura od momenta ratifikacije pa do predaje ratifikacionih dokumenata traje nekoliko meseci. Nismo imali otvoreno nebo od osnivanja avioindustrije u ovoj zemlji. Sada to završavamo.

Treće javno preduzeće je EPS?

Krenuli smo u kapitalne projekte stabilizacije energetskog sistema. Remontuje se Đerdap, raspisan je tender za gradnju termocentrala u Kolubari i Obrenovcu i gasne centrale u Novom Sadu. Pripremljena je dokumentacija za osam manjih hidrocentrala. Imamo oko sedam hiljada i nešto megavata instalisane snage ukupno. Sada investitorima nudimo izgradnju oko 1.700 megavata, više od 20 odsto instalisane snage.

Železnica je najsloženija i tu se najmanje odmaklo. Razgovaramo o njenoj reformi sa Nemcima i Svetskom bankom.

Druga velika primedba jeste da ste mogli radikalnije da idete u smanjivanje javne potrošnje?

Ta primedba apsolutno ne stoji. Smanjili smo javnu potrošnju više nego što je to ikada učinjeno, za skoro milijardu evra. To je rezultiralo padom učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu, od dva do tri procentna poena.

Da se još malo držimo ekonomije. Sada se tvrdi biće nam gore u septembru, oktobru?

Ti isti kritičari vlade su u januaru govorili da će nas kriza opustošiti u aprilu. Posle su govorili da će se to dogoditi u maju, pa u junu... Ne vidim poseban razlog zašto bi nam baš u septembru bilo gore.

Počeli su razgovori sa MMF-om. Nagoveštava se da će oni tražiti povećanje PDV-a, zamrzavanje penzija, ili čak smanjivanje penzija?

Više puta smo razgovarali sa rukovodstvom MMF-a. Oni su generalno spremni da idemo na veći deficit. Pozitivno ocenjuju što smo održali finansijski sistem i stabilan kurs, i što imamo potrošnju na zacrtanom nivou.

Mlađan Dinkić u „Blicu” pominje finansijsku nedisciplinu u naplati budžetskih sredstava kao veliki problem?

Prihodi su bili manji od planiranih, ali ne alarmantno, jer su redovni prihodi od poreza i carina bili u skladu sa očekivanjima. Budžet je ostao uskraćen za 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, a nije uplaćena ni dobit javnih preduzeća. Da su i ta dva instrumenta bila primenjena, deficita skoro i ne bi bilo. Pad prihoda, dakle, nije posledica dodatnog pogoršanja, već rezultat činjenice da nismo iskoristili dva izvora za punjenje budžeta. Nije nam cilj da prebacivanjem sredstava u budžet ugrozimo bilo čiju likvidnost, pa će i državnim institucijama i javnim preduzećima biti omogućeno da svoj deo za budžet uplaćuju sukcesivno.

Da zaključimo da neće biti povećanja PDV-a, smanjivanja plata, penzija?

Da. Mislim da ćemo u tome uspeti.

Izgleda da bezbrižno dočekujete te razgovore sa MMF-om?

Očekujemo od njih da budu naš partner, da zajedno sa Ministarstvom finansija napravimo novi program.

Klub poslovnih ljudi „Privrednik” predlaže da se napravi ofanzivna investiciona politika?

To je dobro. U recesiji nema ništa bolje od velikih investicija. Ova vlada radi ubrzano na pripremi projektne dokumentacije, regulacionih planova i eksproprijacije, kako bi spremno dočekali velike investicije.

Rekli ste da ste bili zapanjeni saznanjem da ne postoje planovi za Koridor 10?

Jesam. Jer, bila je stvorena klima da nemamo para, a kada smo našli pare videli smo da nemamo sve projekte.

Privrednici nisu mislili na infrastrukturne projekte?

Država ne može da finansira privredu. Možemo da subvencioniramo kredite.

Drugi predlog je bio da na jesen vlada napravi novi, rečeno je, realističan program, iza koga bi stala cela vlada zajedno sa predsednikom države, jer ono što je predloženo zbog krize nije moglo da bude urađeno?

Zvali smo privrednike, čuli da je njihov najveći problem nelikvidnost, i ako se pogleda naš program, on se ceo zasniva na ideji subvencionisanih kamatnih stopa. Ta ideja nas je u osnovi vratila u igru zbog činjenice da nismo imali novac kao druge zemlje. Naravno da ćemo se sastajati i dalje s privrednicima

Na taj sastanak zovete i guvernera Narodne banke?

Uvek smozvali guvernera.

Izgleda da se razlikuju guverner i vlada u viđenjima ekonomske krize?

Narodna banka vodi monetarnu, a vlada fiskalnu politiku zemlje. Bilo kakva neslaganja štete državnoj borbi protiv krize. Uostalom na istom smo zadatku i radimo u državnom interesu.

Koliko ste zadovoljni sa svojim ministrima, odnosno koliko mislite da vlada timski radi? Utisak koji postoji u javnosti o vašoj vladi je da ima mnogo soliranja, setite se samo prodaje NIS-a?

To je ujedno i primer kako smo uspeli da prevaziđemo relativno ozbiljan problem. Ne dozvoljavam da na sednicama vlade dolazi do preglasavanja. Sednice se temeljito pripremaju, ozbiljno se diskutuje o svim pitanjima i tokom tih priprema se rešavaju svi eventualno sporni problemi.

Da li ste Vi nekada povisili ton na sednici vlade, da li ste podviknuli nekome?

To nije moj stil, ali moram da priznam da jesam i to u nekoliko situacija. Sve to je bilo u funkciji donošenja ispravnih odluka.

Kako vam je izgledalo kada ste pročitali u „Politici” da Rasim Ljajić kaže da je ambasador Turske povezao njega i Ugljanina? Pa valjda je normalno da premijer Vlade Srbije to uradi.

Njih dvojica su povezani principima na kojima je formirana vlada. Od svih ministara tražim da sarađuju i zajednički rade na rešavanju problema.

Potpredsednik vlade kaže za vladu da je ponekad mekana?

Vlada treba da bude demokratska i možda to neko shvata kao slabost. Činjenica je da je ovo koaliciona vlada i da je moj posao da obezbedim dobro funkcionisanje čitavog tima. Ima različitih mišljenja, ali meni su najvažniji rezultati.

Šta je za Vas najbolja stvar što ste uradili, a šta je najgora?

Teška rešenja su bila povećanje penzije za 10 odsto, ali je to omogućilo penzionerima da bolje žive. Teško rešenje je bilo i oporezivanje visokih plata, ali smo time obezbedili sredstva da snažnije reagujemo na socijalne probleme.

Što se tiče najboljih rešenja, ostaće zabeleženo da smo napravili značajne pomake u nekoliko sfera. Značajno je porastao ugled Srbije u svetu. Ostvarili smo dobru saradnju sa zemljama EU, Rusijom, SAD i sa susednim državama. Osiguravamo energetsku stabilnost zemlje, nastavljamo sa gradnjom kapitalnih infrastrukturnih projekata, sistemski uređujemo Srbiju, pojačali smo borbu protiv korupcije i kriminala. Ostaće zabeleženo da smo mi izdejstvovali beli šengen; da smo organizovali konferenciju na kojoj je bilo 14 predsednika država; napravili prvu elektronsku sednicu vlade.... Na kraju, ova vlada nema nijednu finansijsku aferu. Mislim da je važno da naglasim da smo nasledili teško breme problema odranije i rešavamo ih.

Rekli ste da ćete biti socijalno odgovorna vlada. Mislite da vlada pokazuje dovoljno saosećanja prema najugroženijim slojevima. Nekako ispada da je jedino Rasim Ljajić radnička majka?

Ovo je u pravom smislu reči socijalno odgovorna vlada čije odluke u oblasti rada i socijalne politike sprovodi resorni ministar i mislim da gospodin Ljajić to veoma uspešno radi.

Sve što je loše ljudi će pripisati premijeru, a sve što je dobro pripisaće pojedinom ministru. Da li vas to onespokojava?

Spreman sam da kao prvi čovek vlade trpim kritike. Meni je najvažnije da Srbija ide u dobrom pravcu.

Da li idete na odmor i gde?

Idem nedelju dana na odmor u Grčku, gde sam i ranije bio.

(Razgovarao Dragan Bujošević)