|
Kakav odjek je zadobilo hapšenje Radovana Karadžića?  Nije bitno samo to što će se osoba poput Radovana Karadžića naći u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju gde će imati pravedno suđenje, nego je to, takođe, prekretnica u ispunjavanju dobro poznatih uslova da bi Srbija mogla da krene napred u svojoj integraciji u Evropu. EU će odmah razmotriti kakve zaključke treba da izvučemo iz ovog pozitivnog razvoja događaja i siguran sam da ćemo krenuti napred zajedno sa Srbijom. Veoma se nadam da će spremnost koju je pokazala srpska vlada kad je reč o saradnji s Tribunalom omogućiti tužiocu da kaže da se saradnja odvija u dobrom smeru. Hapšenjem Radovana Karadžića srpske vlasti su dokazale da u potpunosti sarađuju i nameravaju da sarađuju s ovim sudom. Mi to pozdravljamo i očekujemo nastavak tog procesa, odnosno ulaganje svih mogućih napora za pronalaženje dvojice preostalih begunaca koji su još uvek na slobodi - kaže Solana.
Kada možemo očekivati da SSP postane operativan i kada planirate da razmotrite odluku da ga ratifikuju članice EU?
- Potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom u aprilu bio je prelomni trenutak, kako za Srbiju, tako i za EU. On je jasno obeležio trenutak kada se Srbija okrenula ka svetlijoj budućnosti unutar EU. Mi se sada radujemo očekivanoj i skoroj ratifikaciji SAA u srpskom parlamentu. Posle ovih najnovijih pozitivnih događaja, imaćemo danas prvu raspravu među ministrima, a zatim ćemo morati da razgovaramo s tužiocem ICTY, ali se ja nadam da ćemo vrlo brzo moći da krenemo napred. Bitno je da je EU spremna - i da to zaista veoma želi - da iznese taj sporazum na ratifikaciju. Sigurni smo da nova vlada u Beogradu preduzima sve neophodne korake i da će, čineći to, omogućiti Srbiji da brzo napreduje na putu ka Evropi, pri čemu će joj status kandidata biti sledeći cilj.
Kada očekujete da bi Srbija mogla da se nađe među zemljama koje su na beloj šengenskoj listi?
- Dijalog o vizama sa Beogradom sada je znatno uznapredovao, a koraci koje treba preduzeti izneti su u mapi puta o liberalizaciji viznog režima donetoj ranije ove godine. Veoma se nadam da će, posle uvođenja novih pasoša u Srbiji i u kontekstu onoga što ja smatram ubrzanom saradnjom između Srbije i Evropske unije, status bele liste biti ostvaren veoma brzo i za Srbiju i za ostale zemlje zapadnog Balkana.
Šta Srbija treba da uradi da stekne status kandidata i kako ocenjujete rezultate koje bismo mogli da postignemo do kraja ove godine?
- Činjenica da ratifikacija SSP za novu vladu ima najveći prioritet predstavlja značajan simbol i ide u prilog partnerstvu EU i Srbije u budućnosti. Kao što sam upravo rekao, EU žarko želi da Srbija postigne napredak. Nadam se da će taj trenutak brzo doći.
Postoje izvesne prognoze da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2014. Da li mislite da je to moguće?
- Svakako se nadam da jeste, što sam spomenuo u prethodnom odgovoru. U svakom slučaju, proces ulaska u EU je dug i težak, što mogu da posvedoče zemlje koje su kroz njega prošle. Predsednik Tadić je svestan toga. Video sam intervju koji je dao za „Vreme“ (sreda 16. jun) i pažnju mi je privukla njegova ocena da će članstvo u EU zahtevati da Srbija uloži najveće napore na planu reformi za proteklih 100 godina. Predsednik Tadić veruje da je Srbija spremna za te napore i ja se s njim slažem.
Da li je priznavanje samoproklamovane nezavisnosti Kosova preduslov za članstvo Srbije u EU?
- Mi shvatamo koliko su nedavni događaji na Kosovu teški za srpski narod. Stoga nije trenutak da sada odgovorim na to pitanje. Ono što mi, međutim, očekujemo kratkoročno gledano jeste da Srbija doslednije igra konstruktivnu ulogu kada je reč o praktičnim pitanjima na Kosovu. Održanje i zaštita srpske zajednice na Kosovu je jasna obaveza EU, kao i očuvanje srpske kulture i verske baštine. Mislim da imamo mnogo toga zajedničkog kada je reč o praktičnim pitanjima. Tu spada vladavina prava. Naša nova misija na Kosovu EULEX, koja se raspoređuje u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i koja će delovati pod pokroviteljstvom UN, uz blagoslov generalnog sekretara Ban Ki Muna, ima za cilj da unapredi vladavinu prava na Kosovu. To podrazumeva bezbednije okruženje za Srbe na Kosovu i veću slobodu kretanja.
Da li možete da nam objasnite pravnu osnovu raspoređivanja misije EULEX, s obzirom na insistiranje Rusije da bi ona morala da ima dozvolu Saveta bezbednosti UN?
- Kao što je generalni sekretar UN jasno stavio do znanja, EULEX će delovati u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i sa sveukupnim ovlašćenjem UN. Štaviše, misija EULEX uživa podršku svih članica EU. Stoga ne sumnjam da Srbija ima snažan interes da tesno sarađuje sa EULEX-om. Blic |
.jpg)
