Геј парада као развојна шанса

- Ми банатски паори желимо да у нашем селу организујемо геј-параду! - био је језгровит кад се јавио да свој план подели с новинаром.

- Геј параду!? Сигуран си!? - питао га је новинар, вазда навикнут на свакакве чудновате идеје и предлоге.

- Видиш, овако. Ми овде нешто рачунамо да, кад би се геј-парада организовала код нас, у Црепаји, а имамо баш леп главни шор за парадирање, то би медијски одјекнуло. И док „гејови“ буду шетали - ми бисмо новинарима могли да изнесемо наше проблеме које никога у овој држави не интересују, осим ако немају неке везе са геј-парадом - изнео је јасан план и програм првог црепајачког „Прајда“.

Додао је још да имају искуства у организацији локалних привредно-туристичких манифестација, рецимо Црепајачке фијакеријаде, сваке године другог дана Ускрса, те што се техничких детаља - неће бити проблема.

- Ваше је само да дођете. Имамо добру дудовачу & торте - издекламовао је и локалне прехрамбене брендове.

- Чекамо вас! - додао је на крају доброћудним лалинским акцентом. То је било особито сумњиво. Да ли је рекао „чекамо вас“ у смислу традиционалне банатске добродошлице, или у смислу традиционалне добродошлице Отачаственог покрета „Образ“?

Ни новинар није био сигуран у његове отачаствене, па ни крајње намере, те ова идеја није ни угледала светлост дана.

Тако од прве Параде поноса у Црепаји није било ништа. Те године није одржана ни у Београду. Али је одржана већ следеће.

Било је феноменално.

Најупечатљивија сцена те отачаствене манифестације била је она, када градоначелник Ђилас обилази полуразрушен Београд, а нека баба му виче: „Убицо дрвећа!!!“

Ништа мање интересантна није била она друга сцена, када полицајац имена Саша, бираним речима: „Бежи бре, бежи, боли ме к...! Бежи одавде! Мој Београд си дошао да ломиш! Мрш бре! Ј... ли вам мајку свима“ - стиче услове за свечани пријем код министра полиције. После њега, министар је свечано примио и једног лопова из Ковина.

Како су копља око овогодишње геј параде почела да се „ломе“ већ половином августа, за организацију ове манифестације мора да су се заинтересовали самостални пољопривредни произвођачи из целе земље. Рецимо, малинари из Ивањице и Ариља који су најпре планирали да блокирају путеве ка Гучи, а из Гуче им поручили да је спремно око 300 багериста и власника тешких транспортних машина и око 5.000 Драгачеваца који ће кренути да уклањају све препреке. Укључујући и њих. Кад је неко спреман да направи грађански рат због Драгачевског сабора трубача, зашто се не би прихватио и организације „прајда“ у Ивањици, која би сигурно окупила импресиван број посетилаца, чиме би бар мало напакостили овима из Гуче који су „шћели“ да их прегазе багерима. Посета првој ивањичкој геј-паради гарантовано би премашила 51. драгачевску „трубу“.

И овако је директор полиције Вељовић прошле године нагласио да 60 посто ухапшених хулигана који су рушили Београд, није из Београда. Па би измештање геј - параде било од вишеструке користи. Ту би до изражаја дошла и Динкићева идеја о децентрализацији, за кога и овако и онако сви поносни власници виртуелних хиљаду евра од акција мисле да је „невиђена педерчина“. Те би нова иницијатива Уједињених региона Србије - за потпуну децентрализацију геј-параде чије благодети равноправно треба да уживају сви грађани Србије - сигурно наишла на срдачан пријем међу голоруким српским народом. Нервозни би били једино у ивањичком СУП-у. Мада би и они ту временом уочили своју шансу.

Замислите ивањичког позорника који се уноси у лице неком члану Отачаственог покрета „Образ“ из Београда: „Бежи бре, боли ме к...! Бежи одавде! Моју Ивањицу си дошао да ломиш! Ј.... ли вам мајку свима“. И већ прекосутра се слика загрљен са Дачићем. А већ накосутра постаје начелник СУП Ивањица.

Зато геј-параду не треба посматрати као проблем, већ као развојну шансу. Ето, рецимо, до прошле параде Карлеуша је била само обична народна певаљка, а сада је већ необични борац за људска права.

(Данас)