Gde je Slobodan Antonić?

(E-novine)

Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. A duševan je i iskren čovek, ne pomišlja da sakrije svoju patnju.

"Njihovi intelektualni plaćenici („masnokopitari“) rastrčali su se po televizijama da još malo blebeću o „smislu za realnost“ i „patriotskom vazalstvu despota Stefana Lazarevića“. Njihovi obožavaoci iz Druge Srbije, pošto ih proglasiše herojima, i pošto su publici još jednom objasnili da „u demokratiji nema izdaje“, objaviše konačni ulazak u „doba postnacionalizma“. Njihovi plaćenici i/ili (ucenjeni) saradnici u ono malo opozicionih stranaka što ih je preostalo, uspešno su sabotirali svaki pokušaj objedinjavanja otpora, izolujući i klevećući istinske patriote („usijane glave!“, „žute krtice!“).

Ovako je Antonić pisao početkom juna ove godine, a glodur e-novina mu je u vlažnjikavom otvorenom odgovoru saopštio da ne razume ništa (Luković), te priznao višegodišnju izdajničku delatnost protiv države i posebno protiv naroda, čega se ni danas ne odriče: "Šta sam ja u odnosu na vas? Čestica izdajničkog atoma koji leti antisrpskim kosmosom u drugoj brzini, jer mu anlaser ili laser ne rade; komad materije koji se češe na Novu Srpsku Fašističku Misao; uzgred, čovek koji je završio pogrešan (Mašinski) fakultet u koji vi danas ulazite kao Deus ex machina, jer tamo držite tribine o tvrdoći Srbstva glede erektivne sociologije, ili već neku vlažnu ginekološku temu o pohotnom Kosovu", priznao je Luković.

Od tada ni pisma ni razglednice od Antonića, kao da je u zemlju propao. Proradila savest u redakciji e-novina. Da nije, daleko bilo... Ma ne...

U redu, bili su odmori, ako odmora sme biti za nacionalne prosvetitelje i brusače na tocilu. Kako će nacionalni korpus bez jurišnika, edukatora golobradih regruta u sofosticiranim vežbama raskrinkavanja plaćenih ("potkrepljenih") novinara, te prosvetitelja koji je i najskrivenije geostrateške interese znao da prenese običnom čoveku. Rečju, u njegovom je slučaju starijem čitateljstvu na pameti nikad zaboravljeni pomoćnik komandanta za moralno političko vaspitanje (MPV), takozvani "politički".

Taj je bio drugi čovek u puku, jači od njega bio je samo bezbednjak (KOS) i vazda je ponavljao ("politički"), ističući važnost svoga položaja, da je džaba to što nas kapetan uči kako da pucamo, ako sutradan okrenemo pušku ka svojima.

.A nije da takvih nije bilo, registrovao je to S. A.: "I, kao što je Tončiću i ostalim iz ekipe drugosrbijanskih novinara, zahvaljujući višegodišnjem 'potkrepljivanju', postalo sasvim normalno da srpsku rodoljubivu poeziju nazivaju 'baljezgarijama', tako je i velikom delu beogradskih 'konceptualnih umetnika', zahvaljujući jednako sistematskom 'potkrepljivanju', postalo savršeno normalno da se 'umetnički izražava' tako što patrijarha Pavla zasipa kamenjem (Živko Grozdanić) ili Crkvu prikazuje kao udruženje dembela i bludnika (Biljana Cincarević), Pečat, mart 2010."

Kad Antonić detektuje plaćenike, ostaje samo da ih se porodice odreknu, a narod prezre, ili, već prema motivaciji...

A gde je izistinski Sloba Antonić?

"Kada jednom dozvolite da vam otkinu komad države, sa vašim državnim suverenitetom je svršeno. Uskoro će hijene i glavni siledžija da dođu po još. Zato izdaji nema kraja. Kada jednom izdate, niste završili – tek počinjete.Otuda nema i ne može biti normalizacije izdaje. Izdaju možete do mile volje da zatrpavate i borbom protiv korupcije, i EU-datumima, i „novim investicijama“. No, onda će vam se javiti vaš patron i vi ćete ponovo morati da pristanete na neki minhenski ili briselski sporazum. A vaša zatrpana izdaja će iskočiti još veća, i još gnusnija."

Te tuge, bola, kada ovo zabeleži Slobodan Antonić, izdaja dobija posebnu težinu, nije to hladni, suvoparni jezik činjenica.

Antoniću, vratite se, gde god bili, vaši su izgubili dve trećine ljudstva, ne možemo ih više tretirati kao da su u punom sastavu. Redakcija e-novina je zabrinuta za vaše zdravlje. Ukoliko neko vidi bradatog gospodina melanholičnog izraza lica u kariranom sakou, koji se odaziva na ime Slobodan i poslednji put je viđen u blizini kafane “Mornar”, neka nam javi. Mi ćemo, u međuvremenu, prekopati dvorište Đorđa Vukadinovića i proveriti sadržaj njegovog zamrzivača. Za svaki slučaj.